Ovo nije Rise of Nations 2 niti su dodatne misije. Novi „nastavak” popularne igre donosi totalni preokret u konceptualnom smislu. Za razliku od svog prethodnika, koji se zasnivao na istorijskim činjenicama i gde ste vodili neku od najvećih civilizacija od kamenog do modernog doba, osvajajući teritorije na mapi sveta, nastavak se odvija u imaginarnom svetu Aio.

Princip igranja je ostao skoro isti: u poteznom delu razvijate i napadate teritorije na globalnoj mapi, dok prilikom sukoba oko određene teritorije direktno preuzimate kontrolu nad jedinicama u 3D real-time borbi. Izbor će se sada svesti na tri nacije. Do sada se razlika između nacija ogledala samo u nekoliko specijalnih jedinica, ali ove tri sukobljene strane su totalno različite. Alin je pustinjski narod koji svoju vojsku i gradove zasniva na magiji. Jedinice su im pojedinačno slabe, ali jeftine i građevine u kojima se regrutuju mogu da se stvaraju bilo gde na mapi tako da lako možete napasti neprijatelja sa više strana odjednom. Od pustinjskih ratnika, preko džinovskih škorpija, pa sve do zmajeva i staklenih golema, sastav Alin vojske je poprilično raznolik. Vinci su, nasuprot narodu Alin, totalno usmereni na tehnologiju. Njihova kompletna armija vuče korene iz crteža Leonarda da Vinčija. Budite spremni na kombinaciju musketara, mehaničkih paukova, parnih tenkova i cepelina. Treći narod koji je programerski tim tek nedavno otkrio jeste Cuotl. To je veoma napredna rasa čiji se svemirski brod srušio na izdvojeno ostrvo i koja je sebe kod lokalnih plemena proglasila bogovima. Naoružani su izuzetno jakim energetskim naoružanjem. Njihov visok nivo tehnološkog razvoja deluje kao magija, ali, iako deluju kao da su preterano jaki, imaju problem sa veoma malim brojem jedinica koje su uz to i jako skupe. Ne treba zaboraviti da su oni samo potomci preživelih sa jednog broda. Oni zato koriste podređena primitivna plemena da ratuju za njih. Interesantna stvar je to što Cuotl jedinice (ne i ljudska plemena) u borbi troše i resurse koji se inače koriste za izgradnju tako da vam se, ako ne pazite, usred sukoba može desiti čuvena „click-click” situacija, tj. da ostanete bez energije. I gradovi se jako lepo uklapaju u opis naroda tako da su Vinci gradovi puni nekakvih zupčanika, Alin palate lebde iznad zemlje i nalikuju onima iz „Arapskih noći”, dok Cuotl, čije je glavno okruženje džungla, najviše podsećaju na gradove drevnih Maja.

Što se tiče borbe, došlo je do nekoliko izmena. Na početku borbe na mapi pored vas postoje i neutralna plemena. Njihove građevine možete zauzeti vojnom akcijom, mirno prisvojiti ili ih potkupiti. Te građevine mogu biti manji gradovi, trgovački centri, oaze itd. Svaki grad stvara oko sebe zonu uticaja. Objekte za regrutaciju, rudnike, odbrambene sisteme i ostalo pravite unutar svoje teritorije (osim naroda Alin). Gradove možete i razvijati dograđivanjem kvartova raznih tipova na osnovnu palatu. Funkcija ovih dodataka je povećavanje različitih bonusa.

S obzirom na toliku razliku između civilizacija, pristup igranju će biti drugačiji u zavisnosti od izbora. Ipak, ono što je za svaku pohvalu jeste to što je, i pored tri tako različite nacije, igra poprilično dobro izbalansirana (do sad je to samo Blizzardu išlo od ruke). Druga pozitivna strana je i brzo razvijanje i rani sukob. To znači da prvih 10–15 minuta nećete potrošiti na lagano razvijanje baze, nego ćete se već od starta baciti na zauzimanje neutralih građevina jer neprijatelj neće čekati na vas.

Sve u svemu, dobra ideja za fantasy okruženje (a da nisu u pitanju vilenjaci i patuljci), kombinacija dva tipa strategije (globalna i teritorijalni obračuni), lepa grafika, raznovrsne jedinice, velika mogućnost ponovnog prelaženja iste kampanje, ali na različite načine (drugačiji redosled osvajanja teritorija) – sve ovo čini jednu igru koja će se vrlo verovatno uvrstiti u sam vrh prilikom izbora za stratešku igru godine.

Vladislav HERBUT