Podešavanje i upotreba TV tjunera na GNU/Linuxu

Kad je već uvedena RTV pretplata nacionalne televizije, a i najzastupljeniji kablovski distributer je povećao cene CATV usluga, ako već nemate televizor, a imate računar, uz malo truda možete valjano iskoristiti ono što se nudi za uloženi novac. Ovoga puta ćemo se pozabaviti postupcima koji omogućavaju da se pod GNU/Linuxom gledaju, slušaju i snimaju TV i radio program, prelistava teletext i, kao šlag na tortu, sve to i nešto više radi „iz fotelje”.

Prikupljanje delića...

Pre upuštanja u ovu avanturu treba pripremiti jedan PC računar, instaliran i funkcionalan GNU/Linux, TV tjuner (u našem slučaju LeadTek WinFast TV2000 XP) sa daljinskim upravljačem (nije obavezan), kablić koji povezuje audio-izlaz tjunera i audio-ulaz (LineIn) na zvučnoj karti, malo slobodnog vremena i, u najgorem slučaju, nešto više živaca.

Na GNU/Linuxu se o raznim video-kartama stara Video4Linux (v4l i v4l2). TV tjuneri koji se kod nas mogu kupiti najčešće su opremljeni nekim Brooktree čipom (bt8x8) koji je podržan u Linux kernelu bttv drajverom, a većina generičkih kernela najčešće dolazi sa uključenom podrškom za ovaj čip-set. Provera da li je sistem video i prepoznao tjuner postiže se pokretanjem komande # dmesg | grep bttv. U slučaju prepoznavanja tjunera ispisaće se njegovi parametri u više linija koje počinju sa bttv0: adresa, interapt i model uređaja, drajver koji se koristi za komunikaciju s njim, koje sve funkcije ima, simbolički uređaji na koje su te funkcije povezane i drugo. Ukoliko u računaru postoji više tjunera, oni će biti adekvatno označeni (bttv0, bttv1,...). Ako sistem ne prijavi ništa, treba pokušati sa ručnim učitavanjem drajvera komandom # modprobe bttv. Ako i posle ovoga rezultat bude negativan, neizbežno je rekompajliranje kernela (SK 05/2006) sa uključenom podrškom za čip tjunera koji se nalazi u mašini.

Za kernel 2.4 podrška za tjunere se nalazi u Multimedia devices: Video for Linux (uključiti kao modul – M): Video for Linux: BT848 Video For Linux. Za kernel 2.6 nalazi se u Device drivers: Multimedia Devices: Video For Linux (uključiti kao modul – M): Video for Linux: BT848 Video For Linux. Kada se na jedan od pomenutih načina omogući da sistem vidi tjuner, na mašini će se pojaviti tri nova uređaja, i to /dev/video0 kao TV uređaj, /dev/radio0 kao radio-uređaj i /dev/vbi0 kao teletext uređaj (broj na kraju naziva uređaja je isti kao onaj na kraju bttv prefiksa u dmsg izveštaju).

Fotelja je spremna...

Ako je među gorepomenutim delovima prisutan i daljinski upravljač, onda je potreban LIRC (www.lirc.org) u slučaju da korisnik želi da upravlja „iz fotelje”. Aktuelna je verzija 0.8.0 pa ako uz vašu distribuciju već nemate instaliran ili ne možete da pronađete odgovarajući binarni paket, onda ne preostaje ništa drugo do da ga sami kompajlirate. Pre nego što počnete, napominjemo da je neophodno da izvorni kôd radnog kernela bude konfigurisan (govorili smo o tome u prošlom broju). Instalacija je intuitivna i svodi se na niz koraka koji započinju raspakivanjem arhive i prelaskom u novonapravljeni direktorijum:
$ tar xvjf lirc-0.8.0.tar.bz2
$ cd lirc-0.8.0

Komandom ./setup.sh poziva se konzola za konfigurisanje LIRC-a u kojoj za naš tjuner treba odraditi Driver configuration: 5 TV card: D Winfast TV2000/XP (card=34): 3 Save cofiguration & run configure. Pošto se to obavi, ispisaće se obaveštenje „You will have to use the lirc_gpio kernel module” koje govori koji modul kasnije treba učitati da bi daljinski upravljač funkcionisao. Preostaje da se izvorni kôd kompajlira i instalira na uobičajeni način:
$ make
$ su
Password:
# make install

Kada sve ovo prođe bez greške (a retki su slučajevi da ne prođe), treba učitati gorenaglašeni modul lirc_gpio i pokrenuti servis lircd koji se stara o prihvatanju signala sa daljinskog upravljača i prosleđivanju /dev/lircd uređaju:
# modprobe lirc_gpio
# lircd

Da bi i obični smrtnici (čitaj: korisnici) mogli da koriste ovu mogućnost, potrebno je još podesiti dozvole za pristup uređaju /dev/lircd
# chmod 666 /dev/lircd

Još malo pa će kraj osposobljavanja daljinca. Prvo treba proveriti da li LIRC uopšte reaguje. Pokrenućemo komandu irw i pritisnuti nekoliko tastera na upravljaču. Ukoliko se u terminalu ispisuju kôdovi (prepoznaćete naziv tastera kao pretposlednju stavku u liniji odziva), onda daljinac radi i LIRC ga prepoznaje kako treba pa se irw može ugasiti pritiskanjem kombinacije ’Ctrl+C’. Ako nema nikakvog odziva, proverite da li je tjuner ispravno prepoznat, senzor priključen i LIRC dobro instaliran i aktiviran (ne zaboravite na ispravne baterije u daljincu).

Da biste daljinac uposlili, potrebno je podesiti datoteku~/.lircrc. Za programe koji imaju ugrađenu podršku za LIRC nije potrebno koristiti servis irexec za prevođenje signala primljenih od daljinca u razumljive akcije, ali za sve drugo jeste, pa nakon podešavanja datoteke ~/.lircrc treba pokrenuti irexec -d. Kako je podešavanje LIRC-a, tj. datoteke~/.lircrc veoma kompleksan proces, pomenućemo samo osnovni model podešavanja, a za kompletna uputstva pogledajte sajt projekta (pritisak na taster VIDEO na daljincu pokreće xine u fullscreen režimu bez upravljačkog interfejsa i započinje reprodukciju play liste):
begin
prog = irexec
button = VIDEO
config = xine -f -g -p
repeat = 0
flags = once
end

Akcija...

Popeli smo se na prvi stepenik do omiljenog TV kanala sa upotrebljivim daljincem, ali je ispred još nekoliko visokih i strmih stepenika. Televizija, radio ili teletext... Šta izabrati? Idealno bi bilo sve odjednom, a u tom slučaju treba odabrati paket programa XawTV (linux.bytesex.org/xawtv/). Međutim, preporučujemo upotrebu posebnog programa za radio u cilju dobijanja kvalitetnog „TV prijemnika” i upotrebljivog „radio-prijemnika” (XawTV u tom slučaju nije idealno rešenje). Zato predstavljamo XdTV u trenutno aktuelnoj verziji 2.3.2 (xawdecode.sf.net). Ovo je zapravo paket unapređenih programa, zasnovanih na XawTV-u, za skeniranje TV frekvencija, gledanje i snimanje TV programa, kao i pregled teletext stranica. Moguće je snimati video-materijal u velikom broju kodeka, kontejnera i formata (DivX, XviD, ffmpeg, AVI, VOB, MPEG, MP4, ASF, MOV, 3GP, SWF...).

I za XdTV važi isto što i za LIRC: ako već nije instaliran i nema binarnog paketa, sledi kompajliranje. Ovde treba obratiti pažnju na neophodne biblioteke (za aktiviranje svih podržanih funkcija ima ih čak 12), ali to ne treba da vas plaši jer su one uglavnom već instalirane, a ako i nisu, na sajtu programa su dostupni binarni paketi svih neophodnih biblioteka za distribucije Fedora, Mandriva i Slackware (ostale verovatno već imaju pripremljene pakete u repozitorijumima). Pošto je obezbeđena podloga, instalacija XdTV-a je standardna:
$ tar xvzf xdtv-2.3.2.tar.gz
$ cd xdtv-2.3.2
$ ./configure
$ make
$ su
Password:
# make install

Ako je instalacija prošla bez greške, preostaje još da se „našteluju kanali” pokretanjem komande:

$ xdtv_scantv -n PAL -f pal-europe-east -o ~/.xdtv/xdtvrc

Na ovaj način će biti skeniran opseg frekvencija specifičan za istočnu Evropu, a pronađeni kanali će biti zapisani u konfiguracionu datoteku ~/.xdtv/xdtvrc. Sada se može pokrenuti i sam program komandom xdtv, uz eventualno podešavanje naziva kanala. U paketu dolazi i program xdtv_wizard koji omogućava niz podešavanja samog programa pa i inicijalno kreiranje konfiguracione datoteke sa detekcijom kanala. Na vama je da izaberete koji ćete način koristiti kao prvi korak nakon instalacije.

Da biste pregledali teletext stranice trenutno prikazanog kanala, dovoljno je pritisnuti kombinaciju ’Ctrl+A’ i otvoriće se AleVT deo paketa zadužen za teletext. Postoji i mogućnost praćenja stranica teletexta serviranih XdTV-om preko Web Browsera, ali detalje o tome pronađite sami u dokumentaciji. Hvatanje snimka slike u JPG datoteku postiže se kombinacijom ’Ctrl+J’ (’Ctrl+G’ čuva snimak u PPM formatu).

Ono što je većini korisnika najzanimljivije, snimanje TV programa, može se odraditi na dva načina. Skripta xdtv_record.sh omogućava zakazivanje snimanja određenog programa sa korisnički određenim parametrima video i audio kompresije i dok XdTV nije pokrenut (već kasnite na sastanak sa devojkom, a vaša omiljena serija počinje za desetak minuta). U standardnom režimu zakazivanja prvo se određuju datum i vreme početka te trajanja snimanja, potom se bira kanal koji će se snimati, putanja do direktorijuma u koji će se snimak sačuvati, naziv datoteke snimka i da li će se posle završenog snimanja računar ugasiti (podrazumeva se da želite da računar ostane upaljen). U naprednom režimu se između koraka za izbor kanala i eventualnog gašenja računara biraju kodek i rezolucija videa, da li će se snimati i podnapisi (ako ih ima) i da li će se menjati postavke zvuka (konstantni i promenljivi protok i kvalitet zvuka, broj frejm bafera, dodatni parametri PlugInova i snimanje sa isključenim zvukom u slučaju da se snima noću). Podešavanje i pokretanje odnosno zaustavljanje snimanja mogu se izvršiti i preko grafičkog interfejsa dok je XdTV pokrenut. Desni klik na prozor „TV slike” otvara glavni dijalog za postavke. Dovoljno je kliknuti na stavku Record Movie na njemu, malo zadržati pritisnut taster miša, a onda ga otpustiti i otvoriće se kontekstni meni. Sa njega se mogu pozvati pokretanje odnosno zaustavljanje snimanja, pregled poslednjeg snimka, zakazivanje snimanja, video i audio postavke, kao i postavke streaming servera (da li ste razmišljali o tome da prijateljima preko neta puštate omiljeni video-spot koji upravo ide na TV-u?).

Još jedan izuzetno kvalitetan program za gledanje TV programa jeste tvtime (tvtime.sf.net). U mogućnosti je da mnogo bolje optimizuje sliku od prethodno pomenutih XawTV i XdTV, ali (nažalost) nema mogućnost snimanja video-materijala, već samo statičnih slika u PNG formatu pa ga nećemo detaljnije predstavljati. Pomenućemo i KDETV (www.kdetv.org), sa intuitivnim interfejsom, dobrim čarobnjakom za skeniranje kanala. Može da prikazuje teletext, ali i njemu nedostaje mogućnost snimanja TV programa. Gledanje TV-a mogu da pruže čak i Mplayer (mplayerhq.hu) i XINE (xinehq.de) (SK 3/2006), a Mplayer čak omogućava i snimanje programa pomoću mencoder alatke, ali kako nisu specijalizovani za gledanje televizije, već multimedijalnih datoteka, XdTV i drugi namenski programi jednostavniji su za upotrebu.

A opasne frekvencije?

Ako ste već izabrali xawtv, uz njega dolazi osiromašeni program autentičnog naziva radio. U pitanju je konzolni ncurses menadžer radio-stanica sa osnovnim funkcijama. Naprednija varijanta radia je DMCRadio (dmcradio.sf.net) čija je aktuelna verzija 1.1.4. Pored memorisanja radio-stanica, ovaj program omogućava izmenu boja pozadine i teksta za delove interfejsa, informacije o delu tjunera zaduženom za prijem radio-signala i snimanje radio-programa u WAV format željenih karakteristika. Za sve detaljnije informacije kontaktirajte $ man DMCRadio.

Ako ne volite konzolne programe, već preferirate lepuškastu grafiku, možete isprobati GQRadio (gqmpeg.sourceforge.net/radio.html). Mada nema mogućnost snimanja kao DMCRadio, ima lepši interfejs (čak podržava skinove i providnost). Tu je i Kradio (kradio.sf.net) u kojem postoji mogućnost snimanja zvuka u WAV, MP3 i OGG format, ali se ova funkcija na probnom radu nije pokazala baš najbolje. Na vama je da se odlučite između upotrebljivosti i vizuelne dopadljivosti.

• • •

To bi bio kraj početka još jednog multimedijalnog poglavlja – radio-televizije na računarima. Mislimo da su XdTV i DMCRadio dobitna kombinacija, no dali smo vam smernice, a vi ćete već izabrati šta vam odgovara. Budite strpljivi i uporni, a svoje uspehe na igralištu pingvina podelite sa svima na našem forumu www.sk.co.yu/forum. Neka TUX bude uz vas!

Aleksandar UROŠEVIĆ