Verovali ili ne, prve najava za „tehnološki najsavršeniji PC shooter” pod radnim nazivom Prey pojavila se 1995. godine. Za naslov koji čiji je razvoj trajao više nego pisanje književne trilogije o „Gospodaru prstenova” može biti odgovoran samo legendarni razvlakač testa među razvojnim studijima: 3D Realms, (široj javnosti poznat i po redovnom godišnjem ponavljanju obećanja da Duke Nukem For(n)ever „stiže ove praznične sezone”). Naravno, goli rad na projektu nije zaista trajao sve ovo vreme, već je zamrzut krajem zadnje decenije prošlog veka, da bi pre dve godine bio revitalizovan u saradnji sa Human Head Studiosom. Otkupljena je licenca za Doom 3 engine, koji je modifikovan u skladu sa davnim obećanjem tzv. „portal” tehnologije, a rezultat je, sudeći po superatraktivnom demou, prevazišao sva očekivanja. Naravno, finalni sud sledi u narednom broju, ukoliko igra ne preskoči release date zakazan za 10. jul.

Prey je priča o Tomiju, mladom Čiroki indijancu, otpuštenom mehaničaru američke vojske koji se vraća u rodni rezervat u Oklahomi da bi svoju devojku Dženi nagovorio na zajedničko bekstvo u bolji život, po mogućnosti drastično udaljeniji od nedođije u kojoj su potekli. Inicijalna karakterologija likova vrlo umešno je predstavljena kroz petominutnu „pasivnu” scenu u drumskoj kafani u kojoj nesuđena mlada radi za šankom: Tomija ne zanima nasleđe predaka i sa nipodaštavanjem gleda na svog arhaičnog dedu u indijanskoj nošnji koji ga upozorava da će baš ova noć biti ključna za njegov budući život; Dženi ima potpuno suprotna shvatanja i ne želi da napusti zemlju predaka, bez obzira na jadan posao i bezperspektivnost. Tuču sa par pijanih rednecka koji su pogrešno shvatili ljubaznost mlade šankerice prekida, ni manje ni više, vanzemaljska letelica koja se pozicionira iznad kafane i u klasičnom „X-Files” maniru vučnim zracima kreće da usisava ljude i stvari. Heh, kakav početak, a?

Brže nego što je stigao da izgovori „Manitua mi” Tomi se budi u prikačen za nekakav nosač, krećući se na pokretnoj traci u srcu svemirskog broda koji ga odnosi sve dalje od Zemlje. Krici otetih sapatnika, alienske sprave koje čerupaju ljude i prave bio-kašu od njih, mutirane i naoružane spodobe u ulozi stražara i brodski enterijer koji podseća na simbiozu tehnologije i živog organizma je ono što će naš junak videti u uvodnoj „rail” sceni koji podseća na intro iz originalnog Half-Lifea. Zahvaljući neidentifiovanom pomagaču, sprava na trenutak staje, Tomi se oslobađa i naoružan samo francuskim ključem kreće u potragu za devojkom i dedom...

Ono što Prey sasvim sigurno ne zaslužuje jeste definicija „još jednog SF shootera na tržištu”. Igra već na samom početku daje predukus nekoliko vrlo interesantnih gameplay fazona koje zaista nikada ranije nismo videli. Pre svega, tu je totalno uvrnuta koncepcija kretanja kroz određene brodske celine i njihove geometrije. Na određenim mestima postoje nekakve gravitacione staze koje omogućavaju kretanje po zidovima i tavanici: u jednom trenutku će vam se ceo enterijer izvruti naglavačke ili postrance, zavisno od toka staze. Neke prostorije poseduju gravitacione prekidače koji dozvoljavaju rotaciju cele sobe u određenom smeru zarad otvaranja prolaza za dalje (ili kombinaciju nekoliko prekidača i zasebno-rotabilnih delova sobe). Sledeća opcija za kretanje kroz brod jesu jednosmerni ili dvosmerni portali koji vas instant (bez učitavanja ili tranzicije sa pauzom) transportuju u drugi deo gigantske letelice. Neki od njih služe i neprijatelju za dovlačenje pojačanja, neke je potrebno aktivirati (često rešavajući „enviromentalnu puzzlu” vezanu za gravitacione prekidače)... A tu je i koncept „duhovnog hoda” (spirit walk): par minuta posle početka igre Tomiju će se desiti skriptovana smrt, ali umesto da zauvek ostane u večnim lovištima obreće se u idiličnom pustinjskom predelu gde će ga duh pokojnog dede naučiti starim indijanskim trikovima astralne projekcije. Koristeći spirit walk Tomi će moći da prolazi kroz energetske barijere, aktivira nepristupačne prekidače i vrši tihu likvidaciju protivnika koristeći ekvivalentno „duševnu” kombinaciju luka i strele.

Kad ukomponujete sve pomenute faktore dobićete totalno neobičnu, gotovo revolucionarnu i nepredvidljivu mehaniku kretanja, koja daleko odskače od svih etabliranih FPS konvencija. Sem što je u stanju da izazove morsku bolest, Prey deluje toliko alternativno da prosto ne možemo da dočekamo finalnu verziju.

Grafika je, naravno, prva liga, što se podjednako odnosi na enerijer, protivnike i modele naoružanja (koje je takođe biomehaničkog karaktera). Mutirane patchwork spodobe koje će vas saletati deluju fenomenalno, a igra zaista dozvoljava Doom 3 engineu da zasija u punom „svetlu”, kojega je tako falilo u originalu.

Miodrag KUZMANOVIĆ