Fenomeni

Gledajte i slušajte kada vi to poželite

Jedan od sveprisutnih fenomena na Internetu u poslednjih nekoliko godina svakako je podcasting. Kovanica kojom se označava online prenos audio-sadržaja preko RSS protokola objedinjuje dve reči – iPod i broadcasting. Iako ga mnogi vide samo kao snimljeni Internet radio-program ili muziku koja se preslušava po želji slušaoca, podcasting je mnogo više i predstavlja okvir za preslušavanje svih dostupnih zvučnih sadržaja na Internetu, bez obzira na vreme i mesto gde se ono dešava.

iPod + broacasting

Iako bi se većina članova online zajednice zaklela da od nastanka podcastinga nije prošlo ni nekoliko godina, njegov istorijat ukazuje na to da su ljudi na neki način ozbiljno promišljali o ovom konceptu davno pre nastanka Weba. Tako je sedamdesetih godina kompanija RCS isporučivala softver namenjen radio-stanicama za distribuciju muzike i govora u digitalnom formatu. Ipak, podcasting je suštinski zaživeo na prelasku u novi milenijum zahvaljujući Tristanu Louisu i Daveu Wineru, autoru RSS (Really Simple Syndication) formata, koji je u njega uveo mogućnost da se adresa audio-fajla direktno usmeri ka RSS agregatoru radi njegove reprodukcije. Sve to se dešavalo 2001, da bi dve godine kasnije nastala aplikacija pod nazivom Ed Radio koja je skenirala RSS feedove u potrazi za MP3 fajlovima i omogućavala korisniku da ih preslušava u formi plej-liste. Iste godine zabeležen je bum bloginga kao globalnog socijalnog fenomena i održana je prva konferencija Bloggercon na kojoj je demonstriran skript koji je omogućavao da se RSS audio-sadržaj prenese na muzički servis iTunes i preko njega na iPod uređaj. Ideja je bila toliko uspela da ju je ugledni kolumnista „The Guardiana” Ben Hammersley nastajući fenomen ingeniozno nazvao – podcasting.

Podcasting danas nema nužno vezu ni sa iPodom ni sa prenosom signala uživo (broadcasting), s obzirom na to da se njima mogu slušati već snimljeni i „zapakovani” fajlovi. Štaviše, on obuhvata i RSS prijem video-zapisa tako da je iz sfere audio-zapisa podcasting ušao na široka vrata multimedije. Tokom svega nekoliko godina, podcasting je od pravljenja plej-lista omiljenih MP3/radio striming pesama prerastao u moćno polje namenjeno zabavi, informisanju i učenju. Putem podcasta danas se prenose milioni zvučnih zapisa i time se bave svi – od stvaralaca-amatera, preko radio i TV stanica, do izdavačke industrije i multinacionalnih korporacija koje na ovaj način promovišu nove sadržaje, prenose klijentima i partnerima bitne informacije ili plasiraju čitave edukativne kurseve.

„Internet rekorder”

Podcasting je varijanta push tehnologije gde provajder sadržaja određuje koje će fajlove postaviti kao dostupne auditorijumu, dok korisnik bira između pojedinih dostavnih kanala (feedova). U pitanju je automatizovani mehanizam gde se multimedijalni fajlovi prenose sa servera do klijenta koji skida XML fajl sa Internet adresama medijskih datoteka. Ovakve postavke opravdavaju poređenje podcastinga sa snimanjem radi0 ili televizijskih emisija.

Prvi korak ka reprodukciji podcastovanog sadržaja jeste njegovo kreiranje u adekvatnom formatu (najčešće MP3) i postavljanje na Internet. To se najčešće čini postavljanjem fajla na javnosti dostupan Web server, mada se u ove svrhe može koristiti i BitTorrent treker i drugi alati. Jedini uslov jeste da se dotičnom fajlu može pristupiti preko Mreže. Kada je fajl napravio i postavio gde treba, servis provajder preduzima sledeću radnju: obznanjuje njegovo postojanje putem specijalnog feed fajla čija je isključiva namena izlistavanje Internet adresa preko kojih se sadržaju može pristupati. Ova lista se najčešće publikuje preko RSS-a i uz nju po pravilu idu i prateće informacije: datum objavljivanja epizode (kako se jedna celina podcasta naziva), njen naslov i tekstualni opis. Feed fajl se pozicionira na Web server i očekuje se da aktuelna lista uvek može biti nađena na istoj lokaciji. Slušalac potom pristupa adresi na kojoj se nalazi feed fajl putem posebne aplikacije podcatchera – agregatora koji služi za procesiranje podataka sa date Internet adrese.

Tipično „ponašanje” agregatora je takvo da je on stalno aktivan i pozicioniran u pozadini radnih procesa na računaru. Njegov zadatak je da se stara o izabranim feed fajlovima i korisnika obaveštava ukoliko se na njima pojavi novi sadržaj odnosno vrši preuzimanje novopostavljenog multimedijalnog fajla na kompjuter. Jednom preuzet, fajl se može snimati i preslušavati po želji, baš kao i svaki drugi fajl. Za one sa slabijim protokom informacija sa Interneta razvijeni su posebni online podcast direktorijumi koji služe za probno preslušavanje sadržaja pre nego što korisnik odluči da se pretplati na određeni servis i preuzme ogromnu količinu podataka (samo da bi saznao da mu to baš i nije trebalo).

Granice upotrebe

Za razliku od tradicionalnog radija, slušalac podcasting programa je u mogućnosti da sam odluči šta i kada želi da primi i sluša. Pošto su u pitanju standardni fajlovi, jednom preuzeti, oni se mogu prebaciti u MP3 plejer i slušati, na primer, dok je osoba u pokretu. Sem muzike, ovim putem se mogu pratiti i lekcije kurseva stranih jezika, razna upustva za upotrebu, čak i čitavi kursevi za određena znanja i veštine. Audio-knjige odličan su izbor za osobe koje žele da korisno utroše vreme u prevozu ili za one koji zbog starosti ili oštećenja vida ne mogu da čitaju.

Sve veća pažnja, međutim, ukazuje se aspektu zaštite autorskih prava nad podcastiranim sadržajem. Kako je regulativa po ovom pitanju često dvosmislena i neodređena, ali se i razlikuje od jedne do druge države, najmanji zajednički sadržalac oko kojeg se svi slažu jeste da bi se prema materijalu trebalo odnositi uz uvažavanja fair use principa kojim je predviđeno da se copyrightom zaštićeni sadržaji mogu reprodukovati i bez dozvole nosioca prava. Iako je fair use po obimu i sadržaju diskutabilan i među pravnim ekspertima, jedno je sigurno – slušanje podcast sadržaja i njegovo snimanje za ličnu ili upotrebu u krugu porodice i prijatelja (i bez namere sticanja komercijalne dobiti) sasvim je legalno.

A zarada?

Kako se podcasting širi neverovatnom brzinom, izdavačka i advertajzing industrija uveliko razrađuju poslovne modele specijalizovane za ovaj vid komunikacije. Manji igrači na tržištu sa manjim brojem slušalaca obično se odlučuju za „pakovanje” reklamnih poruka unutar same epizode ili čak uvode pretplatu za koju nije potrebno izdvojiti mnogo novca, a putem nje se dobija pristup ogromnoj biblioteci sadržaja. S druge strane, oni koji imaju veliku slušanost među opštom populacijom ili oni koji imaju malu slušanost, ali im je auditorijum bolje platežne moći, u stanju su da generišu prihod prodajom reklama uz pomoć sopstvene prodaje ili spoljnih agencija za zakup medijskog prostora. Najnovija istraživanja specijalizovanih agencija MarketingSherpa i GoToMeeting ukazala su na to da je efekat podcast promocije izuzetan i kao takvu je preporučuju oglašivačima kao sastavni deo velikih reklamnih kampanja koje se obavljaju preko više vrsta medija. Ugledni Forrester Research objavio je svoje rezultate prema kojima je 46% starijih tinejdžera izjavilo da bi bilo spremno da plaća pretplatu za podcast sadržaje, dok je 33% njih spremno da bez primedbi sluša reklame unutar epizoda. Tako ostaje dilema – reklame ili pretplata. Najveći izdavači se neretko odlučuju da podcast nude kao dodatnu vrednost prilikom prodaje nekog vrednijeg paketa usluga.

Kao marketinški kanal, podcasting može da posluži kao PR sredstvo (poruke od kompanijskih rukovodilaca, intervjui stručnjaka), alat direktnog marketinga, odnosa sa klijentima (personalizovane poruke i čestitke, edukativni sadržaji, snimci seminara i konferencija, uputstva za upotrebu proizvoda), instrument promocije, kanal za e-trgovinu, brendiranje i konverziju potencijalnih u realne kupce.

Dušan KATILOVIĆ