Budućnost Mreže

Internet može postati ogroman inteligentni nervni sistem nesagledivog kapaciteta

Internet je postao u pravom smislu reči planetarna mreža sačinjena od kanala za komunikaciju i računara na njihovom kraju, koja povezuje svaki kutak zemlje i sve veći broj ljudi. U svakom trenutku tokom 24 časa kroz ovaj informacioni sistem protiče ogromna količina različitih informacija koje primaju, procesiraju i odašilju računari povezani u ovu mrežu.

Ako pogledamo ovu sliku sa distance, neće nam biti teško da sagledamo današnji Internet kao ogroman nervni sistem. Različiti kanali za komunikaciju su nervi (optički kablovi, satelitske komunikacije, WiFi mreže itd.), dok se računari i ljudi iza njih mogu uporediti sa nervnim ćelijama koje primaju, obrađuju i šalju informacije.

Mada ideja Interneta kao velikog „supermozga” može izgledati na prvi pogled neozbiljno, činjenica je da se solidan broj naučnika različitih disciplina danas bavi njegovom teorijom. Cilj njihovih istraživanja je da se pronađe način kako da se ovom velikom „nervnom sistemu” da nova dimenzija koja će rezultirati pojavom velikog i u ovom trenutku nesagledivo moćnog superračunara koji će po svojim mogućnostima prevazići sve poznate sisteme do sada i postati ono što je nazvano „globalnim supermozgom”. Zapravo, prava istina je da je Internet nastao baš u pokušaju da se povežu računarski sistemi na različitim univerzitetima i na taj način uveća njihova moć. Sada se krug zatvara.

Ova evolucija ljudskih bića kroz simbiozu sa tehnologijom već je uveliko u toku. Mnogi su uočili ogroman potencijal koji leži iza globalne komunikacione mreže, računara i inteligentnih osoba iza njih i traže načine kako da se sva ova „misaona snaga” fokusira i upotrebi na sistematičan način.

Jedan od načina koji predstavlja prve korake razvoja Internet supermozga o kojem govorimo jeste da se organizuju specijalni forumi ili Web sajtovi koji će na sistematičan način iskoristiti znanje i iskustvo korisnika Interneta. Jedna od takvih lokacija je www.askearth.com koja na pravi način demonstrira pomenuti princip. Posetioci mogu postaviti bilo koje pitanje i ponuditi sumu novca koju žele da plate onome ko im obezbedi najbolji odgovor. A on može stići iz bilo kog kutka na planeti od osobe koja je povezana na Mrežu.

Slične lokacije se takođe mogu naći na adresama answers.yahoo.com i answers.google.com, dok lokacija koju je Google ponudio u ovom smislu izgleda kao najozbiljnija pa nije retko da programeri i istraživači zatraže rešenje neke formule ili problema i za to plate 20 ili 30 dolara. Ako uzmemo u obzir ove servise na Internetu, mi već u praktičnom smislu imamo taj planetarni mozak kojem možemo postaviti bilo koje pitanje i dobiti odgovor. U ovom trenutku je ovaj sistem inertan, a dobijanje odgovora je nepredvidljivo, ali je i razvoj Interneta kao supermozga u svojim rudimentarnim fazama.

U ovom trenutku Internet predstavlja, da tako kažemo, pasivan nervni sistem koji povezuje manje ili veće centre memorije. Brojne Web stranice povezane su međusobnim linkovima i mogu se doživeti kao neuroni koji sadrže informacije i povezani su neuronskim vezama. U ovom trenutku, tehnologije pretraživačkih mašina nastoje da nam pomognu da se snađemo u džungli podataka, ali im još uvek nedostaje inteligentan način njihovog sakupljanja i prikazivanja.

Sledeći korak u razvoju „inteligentnog Interneta” jesu pretraživačke mašine sposobne da uče na osnovu ponašanja njihovih korisnika. Istraživači već rade na razvoju odgovarajućih algoritama, a softver baziran na njima će analizirati ponašanje korisnika prilikom pretraživanja i „hvatati” korelacije između ponuđenih i prihvaćenih rezultata. Na taj način će sistem razlikovati šta korisnik zapravo želi da pronađe pa će budući rezultati pretrage biti logičniji. Istraživači idu i dalje nudeći model koji oponaša razvoj neuronskih veza u mozgu. Linkovi ka određenim stranicama će postajati „jači” jer su na njih posetioci više puta kliknuli, dok će manje korišćeni linkovi slabiti i možda na kraju nestati.

Među najsmelijim istraživačima je i poznati profesor matematike afričkog porekla Emeagwali. On je zaslužan za otkriće matematičke formule koja je u osnovi efikasne tehnologije distribuiranog računarstva, a koja je omogućila da mrežni superračunari po efikasnosti nadmaše vektorske monolitne mašine. On očekuje da će tehnologija slična ovoj uskoro Internet pretvoriti u supermoćan mrežni računar, a da će u nešto daljoj budućnosti korisnici biti umreženi preko biočipova ugrađenih u mozak. Svi istraživači su ubeđeni u neizbežnost ovakvog razvoja događaja, ali niko još uvek nema jasnu sliku koliko bi ovakav supermozak zaista bio moćan. Prema njegovim rečima, današnji Internet je „dečja igra” za ono što nas očekuje u budućnosti.

Mirko PERAK