Veliki skok unapred – „klikneš i ne misliš”

Grupa uspešnih i popularnih distribucija baziranih na Debianu suvereno vlada top-listama popularnosti GNU/Linux distribucija, a jedan od najistaknutijih pripadnika ove grupacije jeste SimplyMEPIS, distribucija koja je odmah po pojavljivanju na sceni privukla pažnju brzinom, kvalitetom i funkcionalnošću. Lako je prikupio simpatije i korisnika drugih distribucija, najviše zbog izuzetno dobrih performansi u radu sa optičkog medija, budući da se u osnovi radi o live sistemu.

Pošto je Klaus Knopper (autor Knoppixa o kome smo pisali u SK 4/2006) postavio standarde na polju live sistema, pitanje koje je Mepis izazivao na prvu loptu bilo je da li je potreban još jedan Debian bazirani live sistem sa KDE okruženjem. Samo podizanje i testiranje su dovoljan odgovor jer je pored odličnog odabira softvera, prepoznatljiv i po odličnom prepoznavanju hardvera i njegovoj konfiguraciji. Mepisov KDE je oduvek bio neverovatno hitar, zajedno sa svim aplikacijama koje uz njega dolaze, pa je situacija na Distrowatch listi potpuno jasna.

Na testu imamo Mepis tek izašao „ispod čekića”. Prva stvar koja upada u oči jeste veliki skok u oznaci verzije, što svedoči o velikim promenama koje je ova distribucija doživela. Uzrok tome je promena koncepcije ili bolje rečeno osnove koja je korišćena za izgradnju sistema. Naime, do sada je kao baza korišćen Debian SID, ali je od izdanja 6 Mepis zasnovan na Ubuntuu, tačnije Kubuntuu.

Probaš, instaliraš i gotovo...

Pre bilo kakvih zahvata na računaru moguće je isprobati sistem pa je donošenje odluke o budućem korišćenju mnogo lakše, pošto je Mepis live sistem koji se može instalirati na hard disk.

GRUB boot ekran pruža nekoliko predefinisanih postavki. Podrazumevana će u većini slučajeva biti adekvatna, dok su ostale rezervisane za računare sa starijim grafičkim kartama pa ukoliko ste vlasnik takve mašine, obratite pažnju na ovo. Proces podizanja sistema je upakovan u umereno dizajniran splash ekran kojim dominiraju obeležja Mepisa. Podrazumevane lozinke za prijavu na sistem su ekvivalentne ponuđenim korisničkim imenima, dakle demo i root.

Učitavanje KDE okruženja, s obzirom na to da se podiže sa CD-a, traje malo duže, nakon čega se Mepis prikazuje u punom svetlu. Kako se po radnoj površini vidi, verzija 6 ne donosi promene vidljive na prvi pogled, već su one „ispod haube”. Dijalog Kmixa se automatski pokreće nakon učitavanja okruženja, što je dobro rešenje jer korisnici najčešće pomisle da zvuk po instalaciji sistema ne radi, dok je posredi podrazumevano „mutiranje” zvuka za ALSA. Nakon podešavanja jačine zvuka i obaveštavanja KDE-a da ne želimo da čitamo savete, Mepis je spreman za korišćenje. Ovo kažemo zato što je korisničke postavke moguće sačuvati na fleš memoriji i sistem podizati svaki put sa sačuvanim podešavanjima. Ovaj sistem je poznat pod nazivom „On the go”, a, verovali ili ne, veliki je broj korisnika koji uopšte ne instaliraju sistem na hard disk, već ga koriste na pomenuti način. Za one kojima ne smetaju buka i relativna sporost optike, ovo može biti interesantno rešenje.

Već nekoliko puta pominjani KDE je prisutan u najsvežijoj verziji 3.5.3, a prisutan je samo softver karakterističan za ovo okruženje. Pregledom uključenih aplikacija se lako dolazi do zaključka da je Mepis vrlo pažljivo i smisleno zapakovan sistem, pri čemu su funkcionalnost i kvalitet bili imperativ. Svedoci tome su pre svega Internet programi Gaim, X-Chat, Firefox i Thunderbird pa korisnici nisu ograničeni samo na QT programe, što je slučaj kod mnogih distribucija koje se odlučuju za jedno okruženje. To donekle može imati praktične razloge jer je integracija tih programa u okruženje na visokom nivou, mada se Gaim i ostali odlično uklapaju u celinu. Ne treba izostaviti ni nadaleko rasprostranjeni Skype koji omogućava jeftinu komunikaciju preko VoIP-a (mada je tu ulogu mogla da pruži i slobodna Ekiga). Kao i okruženje, pomenuti programi su sveži pa se može očekivati maksimum kada su njihove mogućnosti u pitanju.

Za kancelarijske poslove se naravno brine OpenOffice.org 2.0.2, a u paketu stiže i Scribus 1.2.4, mada bi korisnije bilo da je umesto njega upakovan GIMP, kojeg nažalost nema. Ovo je ujedno i prva velika mana ovog izdanja jer bez GIMP-a GNU/Linux na desktopu jednostavno nije potpuna celina. Takođe nedostaje i Inkscape, ali je prisutna Xara LX koja predstavlja vrlo dobar izbor za vektorsku grafiku i koja je početkom godine postala slobodan softver. Iako je reč o kvalitetnom programu, Inkscape je ipak bolji izbor jer omogućava uvoz i izvoz više formata. ShowFoto i Digikam, pa i Kino obezbeđuju dovoljno mogućnosti za igranje digitalnim kamerama i fotoaparatima.

Multimedija je jedan od aduta Mepisa, naročito kada se radi o korisnicima za koje je GNU/Linux novost i nisu upućeni u sferu patenata i potencijalnih problema sa vlasničkim medijskim formatima i kodecima. Sistem je u stanju da reprodukuje sve formate u širokoj upotrebi, dok su aplikacije vrlo intuitivno odabrane. Za muziku se stara AmaroK 1.4, mada je ostavljen i XMMS, za oldschool korisnike koji žele jednostavan program. Za video se staraju Kaffeine i MPlayer, pri čemu treba pomenuti da je kao frontend za MPlayer izabran Kplayer, što zaslužuje pohvalu. Pogled u meni sa dodatnim multimedijalnim aplikacijama otkriva i prisustvo Real Playera. Iako trik nije previše mudar, pre svega zato što pakovanje gomile neslobodnog softvera i nije za pohvalu, pronaći ćemo jednu pozitivnu stranu toga. Korisnik koji se prvi put sretne sa GNU/Linuxom preko Mepisa uvideće da sve radi kako valja pa neće biti prostora za komentare o tome kako nešto ipak ne funkcioniše.

Iako se za sisteme bazirane na Debianu vezuje obaveza upotrebe terminala za podešavanje sistema, Mepis ima alatku koja ovaj posao u velikoj meri olakšava. Mepis OS Center predstavlja administratorsku alatku koja ne pleni izgledom, ali omogućava podešavanja grafičkog servera (nVidia i ATi drajvera, između ostalog), mrežnih interfejsa i korisničkih naloga. OS Center omogućava i vrlo brzu instalaciju sistema koja će biti laka čak i neiskusnim korisnicima.

Pošto korisnik isproba sve mogućnosti koje Mepis ima i odluči da sistem instalira na hard disk, imaće još jedan razlog za zadovoljstvo. Klikom na ikonu na desktopu biće započet jednostavan i brz proces instalacije sistema. Jedini posao za koji treba odvojiti malo više pažnje jeste izbor particija (o čemu smo pisali u prošlom broju), mada je prisustvo QTParteda dovoljno za bezbrižnost. Pošto se sistem instalira na hard disk, potrebno je, između ostalog, definisati korisnički nalog, root lozinku, odabrati servise koji će se podizati sa sistemom i reći sistemu gde da instalira boot loader. I to bi bilo to.

Linux na speedu

Mepis je prepoznao sav hardver na našem test računaru, uključujući i softverski modem, pa je dovoljno podesiti KPPP i surfovanje može da počne. Grafička karta je takođe prepoznata pa je GeForce odmah imao 3D, a isti je slučaj sa ATI i DRI komaptibilnim čipovima, pa igranje Planet Penguin Racera (bivši Tux Racer) odmah može da počne.

Performanse su impresivne. Samo okruženje je izuzetno brzo, dok je odziv grafičkih elemenata naprosto impresivan. Programi takođe odaju utisak brzine, naročito Firefox i OpenOffice. Sistem zadržava korektan nivo brzine pri većem opterećenju, dok je stabilnost podrazumevana stavka. Odlično prepoznavanje hardvera u kombinaciji sa sjajnom manipulacijom sitnicama poput flash memorija i prenosivih audio playera (kao što su iRiver i iPod) daje Mepisu karakter potpuno zaokruženog sistema koji skoro da ne treba uopšte podešavati nakon instalacije.

Zavirivanje u sources.list otkriva da je, pored Ubuntu osnove, Mepis na raspolaganje svojim korisnicima stavio i Ubuntu repozitorijum, pa će oni u kombinaciji sa jednim Mepisovim, koji sadrži specifične nadogradnje i pakete, omogućiti instalaciju dodatnih programa pomoću odličnog Synaptica.

• • •

Dobar paket menadžer u kombinaciji sa OS Centrom pruža ugodno okruženje za administraciju sistema. Prisustvo drajvera, koji se inače u većini slučajeva naknadno instaliraju, pozitivna je pojava sa stanovišta korisnika. Kada su performanse u pitanju, Fedora, SUSE i slične distribucije su ponovo dobile domaći zadatak.

Završićemo u istom stilu kao kada je bilo reči o multimediji. Pozitivna strana gomile neslobodnog softvera jeste činjenica da će loše informisani korisnici uvideti da i na GNU/Linuxu može da funkcioniše sve ono što može na drugim sistemima. SimplyMEPIS 6.0 je jedan od najboljih GNU/Linux sistema koji se trenutno mogu naći. Iako će gomila neslobodnog softvera odbiti FLOSS zagovornike (sloboda nema cenu!), početnicima će on zbog principa „klikneš i ne misliš” jednostavno biti idealan.

Ivan JELIĆ