Čitanje slike

Darko Nikolić, programer iz Niša, autor je programa koji će vam pomoći da „prevarom” sakrijete podatke od očiju nepoželjnih radoznalaca. Zahvaljujemo mu se na korisnim informacijama koje je podelio sa nama, a o čemu se zapravo radi, pročitajte u narednim redovima.

Aplikacija Trojan, koja je u stvari tipičan steganografski alat, napisana je u programskom jeziku VC++ (Visual C++) i klasična je desktop aplikacija namenjena Win32 platformama. Po funkcijama podseća na svoje prethodnike (ImageHide, TiPi, Steganography, JSteg...), ali ne i po načinu na koji tretira poverljive podatke, to jest podatke koje želite da sakrijete. Naime, svi steganografski alati, pa i Trojan, funkcionišu krajnje jednostavno: učitava se fajl od interesa (audio, video, slika, tekstualni ili izvršni fajl) ili se unosi kratka tekstualna poruka, nakon čega se bira opcija za njihovo skrivanje unutar prethodno učitane slike. Ova slika se zove nosilac informacije. Kako mnogi steganografski alati imaju opciju zadavanja šifre, ona postoji i kod Trojana. Zadavanje šifre podiže nivo zaštite sakrivenih podataka (bez šifre sakrivenim podacima se ne može pristupiti). Dakle, korisnik mora da u program učita sliku, u nju sakrije podatke, a zatim je snimi. Iz ovog programa on ili neki drugi korisnik kasnije može pročitati skrivene podatke iz tako snimljene slike.

Inspiraciju za pisanje ovakve aplikacije autor teksta našao je u sličnom programu ImageHide. To je bio pravi mali izazov za njega, s obzirom na to da je trebalo osmisliti originalan algoritam za skrivanje podataka. Naime, većina postojećih steganografskih alata (besplatnih ili komercijalnih) koristi neku od sledećih šema: podaci se dodaju iza bajtova slike nosioca (vrlo se lako detektuju zbog promene u veličini izlazne slike u odnosu na ulaznu), štite se lozinkom (metoda blowfish koja je poznata), kriptuju (koristi se neka od poznatih metoda kriptovanja podataka) i skrivaju se u RGB kanalima slike nosioca (metoda LSB koja je poznata).

Ako vas interesuje više o tome kako „provaliti” neki steganografski alat, možete da posetite interesantan sajt na adresi www.guillermito2.net/stegano. Radi se o sajtu koji se bavi analizom većine pozna tih steganografskih alata. Autor sajta je uspeo da bukvalno „iščupa” podatke iz većine pomenutih programa, a pri tome je dao i kompletnu analizu šeme skrivanja podataka u svakom od steganografskih alata koje analizira.

Aplikacija Trojan nije pisana kao klon neke od postojećih sličnih aplikacija. Sistem zaštite poverljivih podataka zasniva se na principu da „originalnu informaciju u slici ne menja ako ne mora”, tj. izlazna slika je 99 procenata identična ulaznoj. Od ulaznih formata za slike podržan je najveći broj poznatih: BMP, JPG, TGA, TIFF, GIF, MNG, PNG i PCX. Od izlaznih formata za slike podržani su BMP, TIFF i PNG. Mislimo da je ova podrška za formate dovoljna za većinu korisnika, mada će, prema rečima autora, u budućnosti možda biti proširena. Naime, za učitavanje i snimanje slika, Trojan koristi pomoćnu biblioteku koja je besplatna (FreeImage. dll koja dolazi u paketu sa programom).

Od karakteristika programa izdvojili bismo sledeće: skrivanje kratkih tekstualnih poruka, skrivanje fajlova bilo kog tipa, unos lozinke, minimalna promena originalnih bajtova slike nosioca, identična veličina ulazne i izlazne slike (važi isključivo za BMP slike).

Originalni test-projekat iz kojeg je nastao Trojan dostavljen je autoru pomenutog sajta koji se bavi analizom steganografskih alata. Autor je potvrdio da je program primio, ali rezultat njegove analize još uvek nije poznat.

Što se tiče budućih pravaca razvoja ovog alata, verzija 1.1 je gotova i nalazi se u fazi testiranja. Ona odskače od originalne verzije po tome što kao dodatni nivo zaštite uvodi i filtriranje slike-nosioca neposredno pre skrivanja poverljivih podataka. Tako više nema smisla upoređivati ulazne i izlazne slike kako bi se detektovala skrivena informacija (što je jedan od osnovnih metoda za analizu steganografskih alata).

Ukoliko imate potrebu za ovakvim alatom, zašto ne biste izabrali program domaćeg autora? Mane koje ćemo navesti biće rešene u sledećoj verziji, a kao najveću izdvajamo loše rešen dijalog za snimanje fajlova u kojem korisnik sam mora dopisati ekstenziju, iako je ona već određena filterom. Ostale mane su kozmetičke prirode tako da se nadamo će u budućnosti komandni dugmići koji nemaju nikakvu funkciju u datom tenutku (na primer, snimanje slike pre nego što je učitana) biti onemogućeni, a voleli bismo i neki raskošniji skin.

Ognjen POPOVIĆ