Microsoft i Novell

Ništa ne bi trebalo da nas iznenadi. Ipak...

Novost koju je obelodanio niko drugi nego Stiv Bolmer je početkom novembra uzdrmala kompletnu IT javnost. Microsoft i Novell su 2. novembra zaključili ugovor koji će dovesti do ostvarivanja poslovne, tehnološke i pravne saradnje između dve kompanije. Ovaj sporazum će obezbediti razvijanje, podršku i implementaciju rešenja koja će omogućiti bolju interoperabilnost između operativnih sistema ovih kompanija. Novell i Microsoft će organizovati razvojni centar u kom će inženjeri iz obe kompanije raditi na rešenjima koja bi trebalo da budu okosnica njihove saradnje. Aktivnosti će biti fokusirane na tri centralne oblasti.

You may kiss the bride

Prva stvar na kojoj će kompanije sarađivati tiče se virtuelizacije na oba operativna sistema. Po rečima Džefa Džafija, tehničkog direktora Novella, tokom konferencije u San Francisku (na kojoj je vest i lansirana u javnost), krajnji cilj projekta je nesmetano pokretanje Windowsa na SuSE-u i obrnuto. Web servisi i bolja kooperacija operativnih sistema u enterprise okruženju će takođe biti predmet pažnje (saradnja između Microsoft Active Directory i Novell eDirectory, na primer), dok treću oblast saradnje predstavlja povećanje interoperabilnosti između paketa Microsoft Office i OpenOffice, s obzirom na to da Novell u velikoj meri učestvuje u razvoju ovog kancelarijskog paketa. Pre svega, akcenat će biti stavljen na usaglašavanje formata: OpenOfficeov ODF i Microsoftov Open XML. Pored tehnološke saradnje, Microsoft će u okruženjima gde je neophodno imati GNU/Linux preporučivati SUSE zajedno sa 70.000 (na pojedinim Web sajtovima piše i 75.000) kupona podrške za SLED (SuSE Linux Enterprise Desktop) koje će distribuirati svojim klijentima.

Pravne implikacije sporazuma su naročito interesantne. Obe kompanije u velikoj meri ističu međusobno ustupanje prava na patentirane tehnologije. Pri tom se iz oba izvora može čuti da je sporazum apsolutno saglasan za GNU GPL licencom verzije 2. Ovo je veliki zaokret kada je Microsoft u pitanju, sudeći po vrlo neafirmativnim izjavama koje su se ranije mogle čuti od strane Stiva Bolmera na račun GPL-a. Reagovanja na ovakve vesti su se pojavila veoma brzo od većine relevantnih strana.

Prva nedoumica koja se tokom praćenja događanja vezanih za ovaj istorijski dogovor je na koje patente se sporazum konkretno odnosi. Džejson Metjusov, direktor za korporativne standarde u Microsoftu, otkrio je nekoliko detalja, ali ponovo bez preciznih podataka o tome na šta će SuSE imati pravo, a drugi ne. Dakle, sporazumom o patentima su pokrivene tehnologije poput Monoa, Sambe i OpenOfficea, kao i .NET-a i Windows Servera. S druge strane se prvi oglasio Migel de Ikasa, pokretač projekta Mono i osnivač kompanije Ximian koja je sada vlasništvo Novella. On je izjavio da ne zna ni za jedan patent koji Mono krši („I do not know of any patents which Mono infringes”, objavio je Ikasa na svom blogu). Strategija Monoa upravo je fokusirana na izbegavanje problema sa patentima iznalaženjem novih rešenja koja zadržavaju API kompatibilnost i uklanjanje kôda koji je pokriven patentima. Strategija je bila takva i pre sporazuma između Microsofta i Novella, a takva će ostati i sada. Projekat Samba takođe je izdao saopštenje u kome se Novell poziva na ponovno razmatranje svoje odluke.

Ima li neko nešto protiv ovog braka?

Eben Moglen, profesor prava na univerzitetu Kolumbija i glavni pravni savetnik Free Software Foundationa veruje da je patentni ugovor između Microsofta i Novella pravno neostvariv. On će sigurno biti nekompatibilan sa GPL licencom verzije 3, dok sekcija sedam GPL-a 2 jasno onemogućava distribuciju kôda ukoliko je on pod uticajem bilo kakvog drugog ugovora koji je u suprotnosti sa GPL-om. Dakle, ukoliko je nemoguće distribuirati kôd pod svim uslovima licence, on se ne sme distribuirati uopšte. Moglen je takođe izjavio da bi Novell trebalo da objasni na koji način očekuje da u isto vreme budu zadovoljeni uslovi iz GPL-a i ugovora sa Microsoftom. Drugim rečima, potrebno je pokazati da odredbe ugovora sa Microsoftom neće uticati na prava koja GPL obezbeđuje i čuva.

Novell je nakon kritika objavio dokument koji detaljnije otkriva pojedinosti sporazuma. Po njihovim tvrdnjama, problem je zaobiđen tako što se patentne licence odnose direktno na klijente, a ne na kompanije. Klijenti dakle dobijaju garancije da neće biti tuženi direktno od strane Microsofta, dok sporazum ne sadrži nikakve restrikcije koje utiču na GPL jer je takva situacija vam domašaja GPL-a. Moglen je na ovo reagovao tvrdnjom da su se možda izvukli za milimetar, ali da GPL 3 nikako neće tolerisati ovakvo stanje stvari.

Na dogovor je reagovao i Brus Parens, nekadašnji lider Debiana i autor Open Source definicije, koji tvrdi da Novell ipak krši GPL. Dotakao se i vrlo interesantne činjenice da FSF i GNU drže copyright na GNU C kompajler i bibiloteke i da je pitanje njihove volje li će osporiti celu stvar ili ne. Izjavu je završio tvrdnjom da je Novell novi SCO.

Red Hat nije propustio da prokomentariše događanja opaskom da je Linux pobedio. Ipak, kompanija nikada ne bi potpisala ovakav sporazum, što je Bolmer inače predložio svima, jer veruje u zajednicu slobodnog softvera.

Brak iz računa?

Ubrzo nakon objavljivanja dogovora, objavljeni su i finansijski detalji. Naime, Novell će od Microsofta dobiti 348 miliona zelenih novčanica, od kojih će Novell vratiti 200 miliona u narednih pet godina. Novellovi kuponi za podršku koštaju 240 miliona dolara i omogućavaju jednogodišnju podršku sa SLED. Patentni ugovor takođe ima svoju cenu, pa će na njegovo ime Microsoft platiti Novellu 108 miliona dolara. Novellova obaveza prema kompaniji iz Redmonda po ovom ugovoru je teška 40 miliona godišnje. Ugovor traje do 2012. godine, pa će Novell na račun Microsofta uplatiti 200 miliona, kao što je pomenuto. Microsoft će takođe platiti 60 miliona za reklamiranje SuSE-a i Windowsa kao kompatibilnih rešenja. Dodatnih 34 će otići na dodatne rasprodaje u cilju što boljih rezultata.

A od kuma?

Ono što naročito očekujemo je razjašnjavanje situacije oko Monoa, pošto je sva pažnja usredsređena na patentni ugovor i njegove implikacije na GPL. Mora se priznati da je GPL ovoga puta veoma vešto eskiviran, što nažalost nije prvi put. TiVo je već pokazao da je potreba za novom verzijom očigledna, a FSF zajedno za celom zajednicom uveliko radi na GPL-u 3. Parensova opaska vezana za GCC veoma je interesantna, jer će kao GNU projekat sasvim sigurno biti automatski objavljen pod GPL3, kada će, sudeći po Moglenovim izjavama, sporazum udariti u zid.

Reakcija Red Hata je takođe očekivana i vrlo vešto je zapakovana u omanju marketinšku kampanju. Pošto je Novell jedan od glavnih konkurenata „Velikom Crvenom” na Linux enterprise tržištu, priklanjanje zajednici koja je vrlo oštro dočekala vest o sporazumu doneće još veću popularnost Red Hatu, što će u krajnjoj instanci povećati saldo na računu kompanije.

Microsoftov interes u celoj priči je možda najinteresantniji. Podrškom SuSE-u, poboljšaće su njegov položaj u okruženjima gde Linux kao rešenje već postoji. Sredine u kojima su informacioni sistemi kompletno zasnovani na rešenjima ove kompanije neće osetiti ništa od sporazuma sa Novellom, jer je to logično siguran teren. Ipak, moguće je da će prva zvanična saradnja između jedne GNU/Linux distribucije i Microsofta prouzrokovati veliku averziju prema SUSE-u, dok druga Linux rešenja nikako neće doneti ono što Microsoft priželjkuje u mešovitim sredinama.

Živeli su srećno i dugovečno...

Ostaje nam da posmatramo kako će se stvari odvijati. Objavljivanje GPL-a 3 će verovatno prouzrokovati prvi jači udar na ugovor između MS-a i Novella, mada se na Internetu sve češće mogu sresti sada već bivši korisnici SuSE-a razočarani, kako se može pročitati, „izdajom” zajednice. SuSE je već počeo da biva označavan sa „$u$e”, dok je zajednica zauzela vrlo jasan stav prema celoj priči. Biće interesantno čuti Linusa Torvaldsa koji se još uvek nije oglasio na ovu temu.

Ivan JELIĆ