Građevine budućnosti

Šta je to što čini da zgrada nije obična građevina već inovativno čudo koje koristi sva čuda najsavremenije tehnologije?

Arhitekte i projektanti današnjice uviđaju značaj primene kibernetike u stvaranju „pametnijih zdanja” i radi se na dizajnu fleksibilnih solitera, koji se mogu prilagoditi vremenskim uslovima, kao što su jaki vetrovi, kiša i sneg, koji „inteligentna” zgrada može sama sa sebe da strese. Zgrada budućnosti počinje da se ponaša kao živi organizam, koji je zahvaljujući ugrađenim inteligentnim sistemima, sposoban da menja oblik bez veće potrošnje energije.

Kako obezbediti sigurnost onih, koji će boraviti u zgradi, danas je značajno pitanje svih, koji se bave izgradnjom. Osim od prirodnih katastrofa, nakon fatalnog 11. septembra, strahuje se i od terorističkih napada i bezbednost postaje visok prioritet, a biometrijski uređaji standard. Nova zgrada britanske službe inteligencije dizajnirana je da obezbedi maksimalnu sigurnost, a inovativni elementi uključuju centralizovani prostor za pregledanje svih dolazećih pisama i paketa.

I lepe i korisne

U nove građevine postavljaju se kamere za nadgledanje objekta izuzetno velikog zuma, kao i mreže senzora koji prate sve, od parking prostora do požarnih alarma. Pametne zgrade treba da sadrže različite vrste komunikacionih mreža koje bi, u slučaju požara, recimo, putem senzora i video kamera, slale informacije kao što su raspored spratova i liftova, kao i podatke o temperaturi, osvetljenju, dimu, direktno do dežurnih dispečera. Cilj je da se što preciznije informacije što brže pošalju do nadležnih službi. Objekat može sam da obavesti vatrogasnu stanicu o uzbuni i locira ugrožene. Vatrogasci, policija i ostale službe prve pomoći mogu u realnom vremenu da dobiju podatke o vanrednoj situaciji. Gde je vatra unutar zgrade? Koliko je velika? Ima li zapaljivih materijala u blizini? Moguće je i predvideti kretanje požara pre nego što se stigne na lice mesta.

Zgrada budućnosti nije samo ona koja sadrži najnapredniju tehnološku opremu. Ključ moderne izgradnje je u povezivanju različitih sistema koji su danas u većini stambenih i poslovnih zgrada razdvojeni i omogućavanju njihovog komuniciranja, tj. međusobne razmene informacija. Tako i bezbednosni uređaji mogu imati veće mogućnosti i pri napuštanju objekta uz zaključavanje vrata, automatski se mogu pokrenuti i alarmni sistem, zatvaranje svih otvorenih vrata i prozora, a kad neko dolazi može mu se ograničiti pristup, do hodnika, recimo, ili samo u određene prostorije kuće ili zgrade. Tako je moguće da se u high tech kućama i stanovima zaštiti određena prostorija i u nju dozvoli pristup samo nakon što sigurnosni sistem pročita otiske prstiju.

Štednja energije

ECS (Energy-Control System) je primer hardversko-softverskog sistema koji omogućava, putem foto-senzora, omogućava automatsko podešavanje osvetljenja i time znatno umanji potrošnju električne energije. Preko računara i Interneta zaposleni i menadžeri zaduženi za potrošnju, mogu da podešavaju i kontrolišu senzore i prigušivače svetla.

Mnogi hoteli već koriste sličan sistem uštede tako što zahtevaju da se koristi ključ za aktiviranje svetla i klima uređaja u sobi. Još jedan način uštede energije je mogućnost centralnog praćenja i kontrole temperature u sobama gostiju, preko kojeg hotelsko osoblje može da podesi termostate.

Propagira se i ekonomičnija upotreba osvetljenja ispred soba. Uvođenje senzora koji reaguju na pokret obezbeđuje da se jača svetlost pojavi kada je neko tu, a ostalo vreme da svetlost bude blaga. Svetlosni senzori koji se aktiviraju na pokret i gase kada ljudi nisu tu, donose velike uštede.

Novi sistemi koriste struju kada je najpovoljnija, a istražuju se klimatske promene i radi se na stvaranju dizajna koji se prilagođava različitim temperaturama i klimatskim uslovima, a hlađenje i zagrevanje nisu mehanički. Površine zgrada nove generacije mogu da se transformišu kako bi pratile položaj sunca, omogućile veću senku ili veći ulazak sunca u zdanje, a mogu i same da stvaraju energiju. Već postoje fasade koje pretvaraju sunčevu u električnu energiju. Prozori mogu da koriste sunčevu energiju i da bi grejali vodu. Senzori koji mere ugljen dioksid koji ljudi udišu u sobi mogu da procene da li treba pojačati klima urađaj, a čim se otvori prozor, on se automatski gasi. Postoje i roletne kontrolisane kompjuterskim programom koji prati promene sunca.

Delom radnja, delom televizijski ekran, staklena fasada radnje Chanel u Tokiju osvetljava noćno nebo sa 700.000 ugrađenih svetlosnih dioda. Ovaj masivni ekran može da bude programiran da prikazuje prepoznatljivu crno-belu tvid šaru ili da prikazuje video projekcije modnih revija. Elektronski mille-feuille može takođe da se transformiše od providnog do neprozirnog. Na transparentan način, struktura pruža vidik i spolja i iznutra, ali ono što je dobro skriveno jeste kompleksni sistem od 65,000 mikrokompjutera koji zgradu transformišu u džinovski video-bilbord. Zgrada pokazuje koliko arhitektonska rešenja udružena sa visokom tehnologijom mogu da uključe u dizajn ciljeve kompanije.

Liftovi Seven World Trade centra imaju sistem koji grupiše ljude koji idu na slične spratove i tako optimizuje liftova. Pri ulasku u zgradu ljudi provlače svoje identifikacione kartice sa kojih se očitava na koji sprat idu, a onda im sistem naznačava koji lift da koriste. I njujorški hotel „Marriott Marquis” imao je ogromne gužve pred liftovima koji su bili kružno locirani pa nije bilo moguće ni videti kada lift stigne, ali sada moderni sistem koristi dugmiće u hodnicima gde se ukucaju spratovi. Sistem izračunava koji lift će najbrže odvesti gosta na određeni sprat i upućuje ga na taj lift.

Bum zelene izgradnje

Sve više se u građevinska rešenja uključuje tehnologija čija je uloga zaštita planete. Tako i jedna od tematskih celina predstojećih olimpijskih igara u Kini, „Zelena olimpijada”, predstavlja izuzetna ulaganja da se unaprede ekološki uslovi Pekinga i da se promovišu principi samoodrživog razvoja, koji se zasniva na zaštiti okoline, očuvanju prirodnih izvora i ekološkog balansa.

Aerodrom u Pekingu biće najveći i najsavršeniji aerodrom, ne samo u tehnološkom smislu, već će sadržati i značajne koncepte održivog dizajna, od ogromnog staklenog krova koji će maksimalno koristiti sunčevu toplotu, do kontrolnog sistema okruženja koji će smanjiti ispuštanje ugljenika. Stakleni krov će biti i pomoć pri orijentaciji tako što će s njega, kao navigaciona olakšica, biti emitovane različite nijanse žute i crvene boje da bi se putnicima pomoglo da razlikuju sekcije ogromnog prostora. Služiće, takođe, i kao izvor dnevne svetlosti.

Olimpijski plivački centar pod nazivom „Vodena kocka” načinjen je od ploča lake vrste teflona koji transformiše objekat u energetski efikasno okruženje poput staklene bašte. Solarna energija će biti korišćena i za grejanje bazena, koji su dizajnirani da ponovo koriste dvostruko filtriranu, protočnu vodu bazena.

Gradovi budućnosti

„Dongtan Eco City” (na velikoj slici na prethodnoj stranici), grad približne veličine njujorškog Menhetna, trebalo bi da bude prvi potpuno samostalno održiv grad, kada se završi 2040. godine.

Ako vam se to čini suviše daleko, za samo dve godine biće gotov projekat „Linked Hybrid” koji će biti dom za 2500 ljudi u 700 apartmana i primer je samoodržive stambene izgradnje. Struktura će sadržati jedan od najvećih svetskih geotermalnih sistema za grejanje i hlađenje, koji će stabilizovati temperaturu unutar kompleksa osam zgrada. Kroz dvojne cevi 100 metara ispod zemlje pumpa se voda koja dalje razmenjuje toplotu s tečnošću koja cirkuliše kroz betonske podove zgrade. Rezultat: sistem cirkulacije vode služi kao džinovski radijator zimi i rashladni sistem leti. Nema bojlera niti klima uređaja. Praćenje i kontrola sistema se, naravno, vrše pomoću računara.

Grad Songdo koji se podiže u Južnoj Koreji takođe je mesto u kojem će kompjuterska tehnologija sveprisutna. Kompjuteri su svugde: u stanovima, radnjama, na ulicama... Svi glavni informacioni sistemi u ovom inteligentnom gradu, medicinski, poslovni, privatni, državni, povezani su i razmenjuju podatke. Sve prostorije su potpuno opremljene tehnologijom za video konferencije, a bežični pristup svim digitalnim materijalima omogućen vam je gde god se nalazili u ovom high tech gradu. Smart-card ključ može da se koristi i za plaćanje metroa i za kupovinu. Podovi kuća, što je naročito važno za starije ljude, reaguju na udar i mogu da zabeleže ako neko padne i odmah pozovu hitnu pomoć.

Ovaj eksperimentalni grad ima za cilj da ispita kako sve ljudi mogu da koriste tehnologiju. Kontroverzna ideja o stalnom praćenju svega što radimo nosi etička pitanja o privatnosti. Da li je u redu ako su ljudi nadgledani 24 časa dnevno i ako su korpe za smeće opremljene RFID identifikacionom tehnologijom te naplaćuju kazne svaki put kad neko ne reciklira flašu?

• • •

Ako se nađete u hotelu u kojem ne znate kojom instrukcijom da podignete poklopac od WC šolje, a žuri vam se, shvatate da ponekad tehnologija „sve na klik”, umesto da olakša, može da iskomplikuje život. Finalni cilj jeste da se tehnologija pobrine o ljudskim potrebama, a ne da se ljudi vrte oko tehnologije. Budućnost će se dogoditi kada zgrade budu dovoljno pametne da same „osete” potrebe pojedinaca pa čak i da, ako je vama hladno a nekome do vas toplo, može da uradi nešto da vas oboje zadovolji.

Sanja STOJANOVIĆ