Inspirisan slobodom?

Priča o Freespireu ukratko bi mogla da glasi ovako. krajem 2001. godine pojavila se distribucija bazirana na Debianu pod nazivom Lindows, predstavljajući se kao Linux koji bi trebalo da ima sposobnost pokretanja programa za Windows. Naravno, distribucija rogobatnog imena nije imala ništa drugo do Wine emulator pa je GNU/Linux scena vrlo brzo prozrela ovaj marketinški trik. To je uslovilo promenu strategije ove distribucije koja se orijentisala na laku instalaciju programa putem servisa nazvanog Click’n’Run.

Godinu dana nakon pojavljivanja Lindowsa na sceni, Microsoft je primetio da ime distribucije krši trademark u odnosu na „Windows”, što je sud glatko odbio sa argumentom da Microsoft nije prvi koji je grafički interfejs nazvao tim imenom. Advokati kompanije iz Redmonda su ipak bili uporni, ali ih je na sudu dočekao isti rezultat i dve godine kasnije. Tada su rešili da probaju na drugi način, što im je i uspelo. Za cifru od 24 miliona zelenih novčanica Lindows se odrekao trademarka u korist Microsofta i promenio ime u Linspire.

Razvoj distribucije je nastavljen do verzije 5, kada je kompanija odlučila da krene stopama RedHata i Novella pa je novi sistem za narod iz Linspire laboratorije nazvan Freespire. Obećano je da će Freespire doveka ostati slobodan za korišćenje, modifikaciju i redistribuciju, a Linspire se potrudio da korisnicima pokloni kompletnu ponudu popularnog neslobodnog softvera za GNU/Linux. Pored ove „funkcionalne” verzije, Freespire je dostupan i u OSS varijanti koja je sastavljena isključivo od, kako mu ime kaže, OpenSource aplikacija.

Probaš ili instaliraš

Freespire se isporučuje na jednom CD-u koji je multifunkcionalan. Koncepcija se razlikuje od sve češće instalacije Live sistema na hard disk po tome što prilikom inicijalizacije butabilnog diska korisnik ima mogućnost pokretanja Live sistema radi isprobavanja distribucije i zavirivanja u ponudu, instalacionog procesa ili ponovo Live sistema koji će ovoga puta pokrenuti samo Gparted kako bi korisnik pripremio particiju za Freespire, ukoliko to nije ranije urađeno.

Ukoliko se Freespire instalira na prazan disk ili je potrebno pregaziti aktuelnu postavku, instalacija će proteći jako brzo, dok je i dete u nižim razredima osnovne škole može uspešno dovršiti. Opcija za naprednu instalaciju (Advanced) nema alternativu ukoliko je potrebno sačuvati podatke na disku, a osnovno poznavanje materije je sasvim dovoljno.

My...

Organizacija radne površine Freespirea i celokupni vizuelni identitet ovog sistema jasno otkrivaju njegovu ciljnu grupu. Novajlije u GNU/Linux svetu će se osećati sigurno budući da je sve ono na šta su navikli tu negde (ovo se ne odnosi na korisnike Mac OS X-a). Na desktopu se nalaze prečice ka većini stvarčica koje mogu zatrebati. My Computer je prva stvar koja upada u oči, a predstavlja običan direktorijum u korisnikovom homeu i sadrži nove Windows-like lokacije poput My Documentsa koji pak u sebi ima direktorijume My Photos, My Movies i My Music. Pored toga, My Computer sadrži i prečice ka mrežnim konekcijama i izmenjivim diskovima. Ono što je pohvalno u ovakvoj postavci jeste što prava hijerahija fajl sistema nije sakrivena, nego je na ovaj način približena korisnicima. U svakom slučaju, ne treba stvarati zabludu da Freespire ima My Computer, a da neke distribucije nemaju.

Odabir aplikacija je prilično interesantan s obzirom na to da nekoliko aplikacija potiče iz Linspirea. iTunes klon Lsongs, menadžer fotografija Lphoto i mnogo poznatiji WYSIWYG HTML editor NVU deo su standardne postavke, dok je interesantan izbor VOIP programa Gizmo koji nažalost nije slobodan, ali bar koristi otvoreni protokol, za razliku od Skypea. RealPlayer i Kmplayer su odabrani kao media playeri, dok je kancelarijski paket OpenOffice u verziji 2.0.3. Firefox i Thunderbird su takođe podrazumevani. Sve pomenuto funkcioniše u okviru vremešnog KDE 3.3.2, na Linuxu 2.6.14. Vlasnički kodeci, drajveri i prateći softver su u punom sastavu pa će hardver biti uredno pušten u pogon, medijski sadržaji uredno reprodukovani, dok je Flash naravno takođe tu.

Ono što je karakterisalo Linspire nasledio je i Freespire, a u pitanju je Click’n’Run. CNR je Linspireova skalamerija koja bi trebalo da omogući korisnicima laku i brzu instalaciju dodatnih programa, što u realnom životu i jeste tako. CNR klijent je vrlo user-friendly, a korisnik zaista jednim klikom može instalirati željenu aplikaciju. Od 30. avgusta 2006. godine korišćenje ovog servisa postalo je besplatno, dok se može dokupiti i Gold varijanta koja između ostalog omogućava instalaciju vlasničkih rešenja za GNU/Linux. Kao što se na sajtu distribucije može videti, obećanje da će CNR klijent postati OpenSource ispunjeno je pre vremena, mada još uvek nema informacija pod kojom licencom će biti objavljen. APT postoji kao mogućnost i nudi pristup Freespireovim repozitorijumima, sa izuzetkom vlasničkih aplikacija za čiju instalaciju mora biti korišćen CNR.

Devojka za udaju

Vizuelni identitet Freespirea se nekome može dopasti, a nekom ne. Fakat je da sve izgleda pomalo šareno, dok je iz KDE-a iscrpljena i poslednja mogućnost za unapređivanje vizuelnog utiska. U realnom radu distribucija se ponaša vrlo korektno, što se i može očekivati s obzirom na to da je u nju uloženo dosta energije, a pri tom je bazirana na Debianu.

Obezbeđivanje vlasničkog softvera koji može biti neophodan u određenom smislu može se protumačiti pozitivno, mada cela priča oko toga, čini se, dobija pogrešan prizvuk. Freespireova briga za free software puritance u vidu obezbeđivanja OSS varijante je previše jeftin pokušaj, dok se na vikiju ove distribucije može naći strana koja Freespire predstavlja kao izlaz iz košmara koji izazivaju instalacija i podešavanje savršenog desktop sistema na ostalim distribucijama poput Ubuntua, Debiana, Novell/SUSE-a ili Fedore. Da je lepo – nije, a korisnici će znati da procene poruku i namere Freespirea.

Ivan JELIĆ