Gotovo svako od nas je, barem jednom u detinjstvu, poželeo da bude nindža ili opasni karatista. Možda je i to jedan od razloga zašto su filmovi poput „Karate Kida” i „Američkog nindže” bili toliko popularni u našoj zemlji.

U igri The Karate Kid (1987) igrač je u ulozi mlađanog Danijela koji želi da se osveti zlom Chozenu i njegovoj bandi. Ovo ostvarenje je klasična skrolujuća tabačina u kojoj nema mnogo razmišljanja, već se samo ide napred i mlati sve što se nađe na putu.

Igru počinjete na turniru koji morate osvojiti ako želite da krenetu na Okinavu i sukobite se sa neprijateljima. Kada prođete ovaj segment, sledi tučnjava na otvorenom sa ogromnim brojem protivnika. Treći nivo je posebno zanimljiv jer se borite na lokaciji na kojoj besni uragan koji nanosi na vas razne predmete, pa čak i nesrećne ptice koje vas mogu pogoditi u glavu!

Na raspolaganju imate samo dva udarca (rukom i nogom), a tu su i dva specijalna koji nisu od prevelike koristi. Igra ima četiri nivoa i tri bonus dela (oni predstavljaju najzanimljiviji segment) tako da je možete preći za sat vremena ako ne odustanete posle prvih nekoliko pokušaja. Problem je što imate samo tri života, a neprijatelji bukvalno iskaču iza svakog ćoška. Kao pomoć tu su slova koja sakupljate i time uvećavate energiju. Grafički, igra je dopadljiva, ali su zato svi protivnici isti i od vas se razlikuju samo po boji odeće. Zvuk je odličan, a posebno muzika koja je na svakom nivou drugačija.

Konstantin MILUTINOVIĆ