Projekat Amiga Samantha

Zahvaljujući kontinuiranom angažovanju pojedinih entuzijasta i nostalgičara, Amiga scena se zapravo nikada nije sasvim ugasila

Saga o Amigi se, izgleda, nastavlja i legenda je na putu da (opet – prim. ur.) oživi u pravom smislu te reči te ovoga puta Amiga preti, što zvanično što nezvanično, da se ponovo konkretnije ušunja u naše živote. Posredi je rad na novom projektu pod radnim nazivom Samantha koji se tiče nove platforme – vrle nove konfiguracije za Amiga OS4 (ali i za Linux i MorphOS), operativni sistem koji je, dugo iščekivan, i sam taze izašao iz pećnice krajem prošle godine. Na svemu ovome počelo je da se radi nedavno – tek od februara prošle godine radovi su prešli u intenzivniju fazu. Razvoj se obavlja u Italiji.

Oznaka prvog projekta je SM 440EP. Konfiguracija je, za neke danas opšteprihvatljive i ustanovljene standarde, prilično ograničena i siromašna, što se pre svega odnosi na procesor čija je radna frekvencija 667 MHz, kao i na integrisanu grafičku karticu Radeon Mobility sa svega 64 MB video-memorije. Doduše, pomenuto CPU rešenje, čija je oznaka PowerPC 440EP, pominje se kao low-end varijanta, dok bi drugi projekat, koji se razvija sa radnim nazivom Moana, trebalo da ima procesorsku jedinicu deklarisanu na 1,4 GHz. Bez obzira na naizgled veoma nisku radnu frekvenciju, ova procesorska jedinica bi trebalo da ostvaruje sasvim dobre performanse jer je Amiga u principu manje zahtevna od PC računara. Grafička kartica je u stvari model Radeon Mobility M9, pripadnik serije 9000 (čip RV250) i ima taktove od 250 MHZ i 400 MHz, uz 128-bitnu magistralu. Kartica ima po jedan DVI, VGA, S-Video i LVDS (Low Voltage Diferential Signaling – koristi se kod laptopa) video-izlaz.

Commodore 64 BBS Kanađanin Leif Bloomquist, inženjer robotike, muzičar i zaljubljenik u stare osmobitne računare, odlučio je da se podseti svojih mladih dana kada je držao BBS (Bulletin Board System) na „debeljku”, to jest računaru Commodore 64. Naravno, uz korišćenje savremenih tehnologija prenosa podataka – računarskih mreža i Interneta. Program koji radi na C-64 jedan je od standardnih BBS programa koji su bili aktuelni pre petnaestak godina. Razlika je u tome što mu se ne pristupa preko modema. Na „šezdesetčetvorku” se mogao priključiti eksterni modem, i to preko hardverskog dodatka VIC-1011A, u stvari serijskog porta po standardu RS-232C. Bloomquist je na ovaj port, umesto modema, priključio PC računar. Trebalo je još samo napisati program koji će, s jedne strane, omogućiti korisnicima da pristupaju PC računaru putem standardnog telnet protokola, a s druge strane „debeljku” prosleđivati podatke onako kako bi to činio modem. Isprobali smo BBS i našli da radi začuđujuće dobro! Na početku rada dobijate upit da li ćete koristiti standardne ASCII kodove i klasičan telnet protokol ili standard koji je izmislio Leif Bloomquist, koji omogućava rad u boji i prilagođen je skupu znakova PETSCII Commodorea 64. Ovaj drugi način pristupa, međutim, zahteva poseban program za pristup koji se može naći na Leifovom sajtu. Dalji rad sa BBS-om svodi se na izbor korisničkog imena i lozinke, podešavanje parametara i izbor odgovarajućih stavki iz menija – baš kako se to radilo u vreme BBS-ova. Ako ste se uželeli dobrih starih vremena ili ste pak nešto mlađi, a interesuje vas „šta je nekad bilo”, pogledajte sajt http://home.ica.net/~leifb/bbs, proučite šta tamo piše i prijavite se na BBS. Ako vas zanima kako je sve to napravljeno, kako je izgledao Commodore 64 ili želite nešto da saznate o samom autoru projekta, Leifu Bloomquistu (inače, veoma zanimljivoj i svestranoj ličnosti), pratite linkove koji su dati na sajtu. Vojislav MIHAILOVIĆ

Što se radne memorije tiče, na novoj ploči se nalaze dva puta po četiri bloka za memoriju DDR266 tipa. Moguće je instalirati i jedan dodatni DIMM slot od 100 pinova za novih 512 MB, što znači da je ukupno moguće imati gigabajt RAM-a. Ostali vidovi manje ili više poznatih konektora, kontrolera, slotova i ulaza takođe su prisutni – USB 2.0, SATA, I/O i audio te jedan PCI slot, PCI-PCI veza (bridge), jedan mini-PCI slot itd. Čip-set proizvodi kompanija AMCC, uz licencu IBM-a. Jedna od najprominentnijih karakteristika ovog čip-seta trebalo bi da budu ništavna potrošnja energije i odsustvo svake potrebe za hlađenjem. Ploča će koristiti standardno ATX napajanje, a imaće i vertikalni i horizontalni konektor kako bi mogla da stane i u dosta manja kućišta.

Projekat je već predstavljan na nekoliko IT skupova u Evropi, a prva oficijelna najava i manja prezentacija održana je u Italiji, na skupu „Pianeta Amiga” održanom još u septembru prošle godine. Međutim, gotovo sve ostale prateće vesti i informacije u vezi sa platformama Samantha i Moana imaju korene uglavnom u nezvaničnim izvorima, što se donekle odnosi i na specifikacije koje smo predstavili. Premda podatke treba uzeti sa rezervom, ne treba ih ni odmah zaodenuti u skepsu i sumnju.

Gde ima (gustog) dima, vrlo verovatno ima i nešto vatre, naročito ako je u pitanju vest sa ne tako zanemarljivom težinom. Ovde se vatra definitivno razbuktala, ali neki precizan vremenski okvir koji se odnosi na kompletiranje svega za sada ipak ne postoji. Bez obzira na to, sasvim je moguće da će se u dogledno vreme na tržištu pojaviti prve verzije svojevrsne Amige na „italiano vero” steroidima.

Goran TOTOVIĆ