Lokalizacija programa (na primeru Windows Viste)

Uvek će biti onih koji će radije koristiti programe na engleskom, ali bitno je da postoji mogućnost izbora. Uskoro stiže Vista i na srpskom, a evo kako je rađen prevod

Deo tima preduzeća Continuum koje je uradilo lokalizaciju Viste

Već neko vreme lokalizacija softvera postala je normalna i uobičajena stvar i kod nas, kao što je to uostalom slučaj i svuda u svetu. Prevodi se većina važnih operativnih sistema, gotovo svi značajniji programi, dokumentacija koja stiže uz hardver... Najnoviji veliki poduhvat ove vrste uskoro stiže na tržište, a u pitanju je upravo operativni sistem o kojem ovih dana šušti štampa na svakom koraku – Windows Vista.

Lokalizovati ili ne

Iako je praksa prevođenja softvera (i svih drugih vrsta tehničke dokumentacije uopšte) u svetu već odavno sasvim normalna stvar, kod nas se i dalje mogu čuti polemike o njoj koje čak dovode u pitanje i smisao obavljanja tog mukotrpnog posla. Pitanja tipa „Zašto prevoditi softver na srpski kad svi koji rade na računarima ionako znaju engleski?” ili polemike o „neprevodivosti” stručne terminologije česte su, i to ne samo među običnim svetom već se mogu čuti čak i iz usta osoba koje se smatraju stručnjacima u određenim oblastima. Činjenica je, međutim, da bi jedna od primarnih stvari u našem društvu trebalo da bude opšte opismenjavanje ljudi, a u to svakako spada i obuka kada je reč o osnovama upotrebe računara (a prevod operativnog sistema i osnovnih programa omogućava širenje potencijalnih korisnika na mnogo veći krug ljudi, nesputan nemogućnošću rada na maternjem jeziku), ali i prilika da mnogi shvate da je bogatstvo našeg jezika mnogo veće nego što se na prvi pogled čini te da mnogi engleski termini imaju adekvatan prevod na srpski jezik. Pitanje o smislu prevođenja softvera na srpski jezik jednako je banalno kao što bi, na primer, bilo postaviti pitanje o smislu prevođenja beletristike, stručne literature, filmova ili već bilo koje tvorevine koja je originalno izrađena na nekom stranom jeziku. Uvek će, naravno, biti onih koji će radije koristiti operativni sistem na engleskom, bilo zbog navike bilo iz nekog drugog razloga, ali bitno je da postoji izbor, tačnije da svi oni koji to žele mogu da koriste softver na svom maternjem jeziku.

Vistanje prozora

Prevod operativnog sistema Windows Vista radilo je preduzeće za projektovanje i izradu informatičkih sistema Continuum (www.continuum.co.yu), tim prevodilaca i stručnjaka za softver koji je već imao značajno iskustvo u prevodu tehničke dokumentacije kako za Microsoft tako i za druge velike proizvođače softvera i hardvera, radeći za velike kompanije specijalizovane za lokalizaciju. Iskustvo Continuuma u prevođenju Microsoftove dokumentacije, antivirusnog paketa AVG, dokumentacije korporacija kao što su Nokia, HP ili Logitech, kao i činjenica da je prethodni Microsoftov operativni sistem, Windows XP, takođe bio lokalizovan na srpski jezik, činile su olakšavajuće okolnosti i dobru polaznu tačku za rad na novoj verziji operativnog sistema.

Kao što smo već pomenuli, činjenica je da je kod nas duboko uvreženo korišćenje računarske terminologije na engleskom jeziku, kako u svakodnevnom govoru tako i u medijima, čak ponekad i u pratećoj dokumentaciji. Većina ljudi koji se bave bilo softverom bilo hardverom, a pogotovo nove generacije mladih ljudi, govore specifičnim žargonom koji bismo najlakše mogli opisati kao „posrbljeni” engleski. Rečenice tipa „Otvorite browser, otkucajte password i ulogujte se” ili „Kada vam stigne e-mail, možete poslati reply senderu ili ga forwardovati” ne zvuče više nimalo čudno i sve se češće mogu čuti. Međutim, pri ozbiljnom prevodu dokumentacije na srpski takva „terminologija” morala je biti zaobiđena, što je neminovno dovelo do toga da mnogima prevod softvera zvuči čudno, nekad čak i nezgrapno – iz jednostavnog razloga što nisu navikli da o računarima govore na „čistom” srpskom jeziku. Mnogi su oduvek koristili računare na engleskom jeziku, čak i ako ne znaju engleski, naučili su neke osnovne reči koje su im neophodne za normalan rad i kada su govorili o računarima, uvek su koristili englesku terminologiju. Takvim osobama prevedeni operativni sistem deluje veoma čudno. S druge strane, najčešće se zaboravlja na osobe koje prave prve korake u svetu računara, koje ne znaju engleski ili ga pak znaju, ali jednostavno žele da koriste interfejs na vlastitom jeziku. Činjenica je da je standardizacija IT terminologije oblast koja je tek u začetku i na kojoj treba još dosta raditi, uz saradnju svih ljudi koji su na bilo koji način uključeni u IT svet. Lokalizacija velikih operativnih sistema, važnijih programa i prateće dokumentacije veliki je korak u tom smeru.

Međutim, kako se dolazi do adekvatne terminologije, do standarda koji mogu biti opšteprihvaćeni i, pre svega, razumljivi i jasni svim korisnicima operativnog sistema ili bilo kog drugog proizvoda? U pitanju je dugotrajan proces u koji su uključeni mnogi faktori. Na primer, u konkretnom slučaju operativnog sistema Windows Vista, kao i kada je reč o svim drugim softverskim proizvodima korporacije Microsoft, prevodioci su dužni da se drže određenih pravila kako bi svi prevodi bili stilski i terminološki usklađeni. Slično je i kada se radi za bilo koju drugu firmu – većina već ima neku ustaljenu terminologiju koju koristi i koje se treba držati, pre svega da bi se korisnici lakše snašli čitajući je. Prevođenje celog operativnog sistema kakav je Windows Vista zahteva posebnu pažnju jer je neophodno stalno voditi računa o tome da se za jednu stvar uvek koristi jedan isti pojam. Svaka greška u tome može dovesti do zabune. Najočigledniji primer bio bi slučaj u kojem je neki deo interfejsa nazvan jednim terminom, pri čemu se ta ista stavka naziva drugačije u uputstvu za korišćenje ili nekom drugom pomoćnom tekstu. Ukoliko korisniku kažete da je potrebno da pritisne određeno dugme, a on to dugme ne može da pronađe u interfejsu programa iz jednostavnog razloga što je ono u njemu drugačije nazvano, mala je verovatnoća da će korisnik uspeti da obavi željenu radnju. Zbog toga se posao prevodioca softvera prilično razlikuje od posla njegovih kolega koje se bave drugim oblastima. Najmanja greška može dovesti do potpune neupotrebljivosti programa.

Standardizacija prevoda

Međutim, tražiti od osobe koja lokalizuje softver na srpski jezik da pamti kompletnu terminologiju koja se koristi u slučaju nekog softverskog proizvoda bilo bi nemogućno (ili bi u najmanju ruku oduzelo veoma mnogo vremena i dovelo do pojave brojnih grešaka). Zbog toga postoje određene alatke koje pomažu u procesu lokalizacije softvera, posebno dizajnirani programi za prevod koji umnogome olakšavaju rad (u slučaju operativnog sistema Windows Vista korišćeni su programi Trados – www.trados.com – za prevod Helpa i Microsoft Localization Studio za prevod korisničkog interfejsa). Glavna odlika ovakvih programa jeste mogućnost saradnje sa posebnom bazom (Term Base) u kojoj se čuvaju svi postojeći prevodi. Tekst koji se prevodi podeljen je na niske (strings) koje uglavnom sadrže po jednu do dve rečenice, nekada i samo jedan termin ili čitav pasus. Kada se otvori neka od tih niski, korisnik može da u bazi pogleda da li je ista ta rečenica već negde prevedena i da u celini preuzme taj prevod. U bazi mogu da se traže i samo pojedini termini ili delovi rečenica. Zahvaljujući tome, lako je uskladiti svoj prevod sa prevodima koji su ranije urađeni ili sa onima koje trenutno rade drugi članovi tima. Pored toga, Microsoft ima i posebnu terminološku bazu na mreži, namenjenu upravo prevodiocima – GIAA (Glossary-based Internet Application Architecture) – u kojoj se sakupljaju svi termini iz programa i operativnih sistema koji su prevedeni do tog trenutka (kao i oni iz prevoda koji su trenutno u toku) sa jasnim naznakama koje vam govore da li su dotični termin odobrili lingvisti koji rade za Microsoft ili je on još uvek u fazi razmatranja.

Na taj način, koristeći osnovna uputstva vezana za stil prevoda (Style Guide), bazu termina i terminologiju objavljenu na Internetu, prevodilac tačno zna da li je termin na koji je naišao već preveden, da li je taj prevod zvanično odobren i izbegavaju se nedoslednosti u prevodu, upotreba različitih rešenja i slični problemi koji mogu izazvati zabunu kod krajnjih korisnika proizvoda koji se lokalizuje. Tako se dobija potpuno usklađen prevod, jednaka terminologija bez obzira na to koliko ljudi radi na jednom programu i koliko su oni možda fizički udaljeni.

Vista je rođena

Rad na prevođenju operativnog sistema Windows Vista Continuum je počeo u februaru 2006. godine, a na celokupnom projektu radio je tim od desetak ljudi. Iako je, kao što smo pomenuli, već postojala određena terminološka baza zasnovana na ranijem prevodu Windowsa XP i prevodima drugih Microsoftovih proizvoda, pred timom je bio dugotrajan i mukotrpan posao. Windows Vista donosi mnogo novina, možda najviše od svih prethodnih izdanja Windowsa u poređenju sa prethodnom verzijom, pre svega gotovo potpuno preobličen korisnički interfejs. Iako je jedan deo prevoda prethodnog sistema mogao da se iskoristi, dosta toga bilo je zastarelo ili neadekvatno i moralo je da se prilagođava novom okruženju ili da se u potpunosti menja. Veliki deo terminologije morao je biti kreiran potpuno „od nule”, pri čemu su se koristila neka rešenja Microsoftovih stručnjaka za lingvistiku, a neka su prevodioci donosili samostalno. Ovde valja pomenuti jedan od ključnih problema i izazova s kojima se sreću ljudi koji rade na lokalizaciji. U pitanju je odluka o tome šta će se prevoditi, a šta će ostati u originalnom obliku. Naime, većina termina ima adekvatan prevod na srpski jezik, čak i ako to ne deluje tako na prvi pogled. Na primer, iako većina ljudi u svakodnevnom govoru koristi reči kao što su ’sajt’, ’login’, ’default’ ili ’random’, nije potrebno mnogo truda da se pronađu odgovarajuće reči na srpskom jeziku (u ovom slučaju lokacija, prijavljivanje, podrazumevana vrednost ili nasumično). Međutim, u nekim slučajevima bi „nasilno” prevođenje bilo kontraproduktivno i dovelo do nejasnoće prevoda. To važi ponajviše za reči čije je korišćenje već veoma uvreženo u jeziku ili koje su, kao takve, već prihvaćene kao internacionalizmi i koriste se u većini svetskih jezika. U takve termine spadaju, na primer, Internet, Web, interfejs, malver, feed i drugi. Dakle, ne insistira se u potpunosti na isključivanju apsolutno svih stranih termina iz prevoda, pogotovu pošto se radi o stručnom jeziku u kojem, kao uostalom i u svakoj drugoj stručnoj ili naučnoj terminologiji, postoji veliki broj međunarodno usvojenih reči i izraza.

Drugi problem do kojeg može doći i koji je uslovljen samim načinom rada jeste prevod istog termina na različite načine u zavisnosti od konteksta. Do toga dolazi zbog same prirode jezika i to ne bi stvaralo problem samo po sebi, međutim dešava se na primer da u tekstu koji ste dobili za prevod ne možete da razaznate kontekst u kojem se dotična reč javlja (u niski je naveden samo termin). Ukoliko je, na primer, na engleskom napisano samo „Search”, bez konteksta, nije moguće saznati da li je dotično „Search” stavka u meniju, ime menija, dugme sa tim nazivom, uputstvo korisniku ili nešto drugo, a sam termin može se prevesti kao ’Pretraživanje’, ’Pretraži’, ’Pretražite’ i tako dalje. Zbog toga je i posle završetka prvog prevoda neophodno stalno dorađivanje, upoređivanje, provera upotrebe prevedenih niski, pregledanje snimaka ekrana sa unetim prevodom i stalno ispravljanje grešaka.

• • •

Na kraju ovog jednogodišnjeg putovanja, mnogih problema, mozganja, naknadnog menjanja terminologije, bezbrojnih ispravki i ponovnog „pročešljavanja” prevoda, konsultacija i konačnog usvajanja pojedinih rešenja rođen je jedan moderan i napredan operativni sistem, u potpunosti preveden i spreman za korišćenje na srpskom jeziku. Iako će uvek biti onih koji će se glasno buniti, nalaziti milion mana i termina „koji bolje zvuče na engleskom”, ostaje činjenica da takve osobe i ne spadaju u ciljnu grupu ljudi kojima je namenjen lokalizovani softver. S druge strane, gomili ljudi biće omogućeno da rade na računaru koristeći korisnički interfejs na svom maternjem jeziku, a to svakako nije mala stvar.

Jovana ERČIĆ