Nakon izlaska originalnog Bridge Commandera, koji je uspeo bar na trenutak da utoli glad i usput usliši pokoju molitvu već uveliko ispošćenih ljubitelja franšize „Star Trek”, najzagriženiji „trekiji” izrazili su svoje nezadovoljstvo zbog činjenice da i pored briljantne ideje igra jednostavno isuviše odiše nedostatkom određenih, za njihov ukus veoma važnih opcija. Ovo se posebno odnosilo na multiplayer, gde su glavne zamerke upućivane na račun nedostatka određenih ključnih klasa brodova i zvezdanih sistema. Nakon očigledne nezainteresovanosti razvojnog tima i samog izdavača da izađu u susret zahtevima igrača, vredna zajednica obožavalaca koja je nanjušila potencijale za modifikaciju igre, rešila je da stvar preuzme u svoje ruke i iznedri pozamašan broj modifikacija i dodataka. Međutim, preterana raznolikost i izostanak bilo kakve vrste organizovane distribucije doveli su do situacije u kojoj je bilo gotovo nemoguće organizovati multiplayer okršaje većih razmera u kojima bi pomenute modifikacije i dodaci mogli da se iskoriste. Rešenje problema pronađeno je u vidu izdavanja specijalnih „all in one” modova koji obezbeđuju identičan skup dodataka kod svih igrača, a jedan od najpoznatijih modova takve vrste svakako je Kobayashi Maru, koji je početkom avgusta ove godine stigao do verzije 1.0.

Kobayashi Maru se može preuzeti sa zvaničnog sajta moda i dolazi u obliku arhive „teške” oko 860 MB. Instalacija je krajnje jednostavna i svodi se na kopiranje sadržaja arhive na mesto gde je instalirana originalna igra, koju je prethodno potrebno „zakrpiti” pečom na verziju 1.1. Ukupna veličina raspakovanih fajlova je oko 2,3 GB što znači da je za instalaciju moda potrebno nešto malo više od tri gigabajta slobodnog prostora na hard disku.

Već nakon fantastične uvodne filmske sekvence postaje jasno da je Kobayashi Maru veoma sadržajan i nadasve komplikovan mod, sastavljen iz gotovo nepreglednog broja modifikacija, poboljšanja i dodataka. Podugačku listu predvodi zapanjujući broj dostupnih brodova koji sada mogu da se „provozaju” u multiplayer odnosno quick battle režimu i koji se sa petnaestak, koliko ih je bilo dostupno u originalu, povećao na preko sto. Zaista, svako kome srce ne preskoči bar jednom pri pogledu na spisak koji sadrži Defiant, Intrepid i Constitution klasu trebalo bi još jednom da proveri svoj testament. Spisku su pridruženi i brodovi rasa koje se ne pojavljuju u originalu: Vrsta 8472, Kejzoni, Dominion, Breen, Miradorni, Sone i naravno Borg. Kao šlag na očigledno prazničnu tortu ide i činjenica da Kobayashi Maru pored standardnih komandnih mostova Galaxy i Sovereign sadrži još dodatnih petnaest, koji su apsolutno svi verodostojno preneti iz originalnih filmova i serija. Igrače koji su originalnoj igri zamerali izostanak poznatijih lokacija i zvezdanih sistema čija imena nisu kao „iskopana” iz nečijeg recycle.bina, konačno će obradovati činjenica da će moći da se prošetaju kroz delove svemira kao što su Briar Patch i Mutara sector ili da se zanimaju skeniranjem ostataka udarne jedinice zvezdane flote u Wolfu 359.

Opisivanje, pa čak i samo navođenje modifikacija koje je moguće isprobati u Kobayashi Maruu praktično je nemoguće, ali bi bila nepravda ne pomenuti fantastični DS9FX koji se fokusira na obračun sa Dominionom i koji je zahvaljujući postojanju dobro poznate Rupe moguće preneti i u sam Gama kvadrant. DS9FX je karakterističan i po tome što sadrži skup mini-misija koje se baziraju na najupečatljivijim epizodama serijala „Deep Space Nine”. Pomena vredni su svakako i MVAM (Multi Vectoral Assault Mode), primenljiv samo na brodove klasa Galaxy i Prometheus, koji im omogućava da se podele u nekoliko međusobno koordiniranih delova kako bi svoj napad učinili efektnijim, kao i WalkFX koji će igraču omogućiti da konačno slobodno protegne noge po komandnom mostu.

Da ovakve igre mogu da imaju i edukativan karakter dokazuje i GravityFX, sastavni deo moda koji kao relevantan faktor u igru uvodi silu gravitacije. Drugim rečima, u slučaju da se nađete u blizini drugih većih objekata (ovo se posebno odnosi na planete i zvezde), moraćete da vodite računa o kompenzaciji gravitacione sile kako na kraju ne biste završili sa svojim komandnim mostom u spoljašnjoj oplati svog protivnika ili još gore, reš ispečeni u koroni neke zvezde.

Šta reći o vizuelnoj komponenti osim da je dodavanje podrške za NanoFX2 engine, igru u vizuelnom smislu dovelo do perfekcije. Potpuno nov sistem specijalnih efekata je nešto što obavezno treba videti. Zvuk je takođe doživeo izvesna poboljšanja, ali uglavnom na polju izbora muzičkih numera koje zamenjuju većinu relativno monotonih iz originala. Za pohvalu je i postojanje nekoliko autorskih numera specijalno pisanih za mod DS9FX, kao i nekoliko klingonskih opera koje umeju dobro da podgreju atmosferu u žaru borbe.

Krajnji opšti utisak o modu nakon testiranja je, blago rečeno, podeljen. Brdo novih opcija i relativno visok stepen vizuelne i audio ispoliranosti garantuju početno oduševljenje, ali izvesni tehnički i konceptualni propusti ne idu u prilog konačnoj oceni. Obožavateljima Star Treka definitivno će zapasti za oko problem nerealnog odnosa snaga pojedinih klasa brodova, što će na svojoj koži najbolje osetiti svaki „treki” koji je dosad bio čvrsto ubeđen da platneni krš klase Miranda koji dolazi još iz perioda Kirka i Spoka nema šta da traži protiv najveće krstarice Galaxy klase 24. veka.

Što se tiče tehničkih nedostataka, postoji jedan ali vredan. U pitanju je katastrofalna nestabilnost igre na određenim konfiguracijama, koja je čini praktično neigrivom. U kombinaciji sa činjenicom da bez 1 GB RAM-a ne treba ni pomišljati na instalaciju, preostaje nada da će autori poraditi na otklanjanju navedenih nedostataka i omogućiti većem broju ljudi da uživa u ovom zaista fantastičnom modu. A ako kojim slučajem već spadate u grupu igrača koji uživaju u čarima Kobayashi Marua, onda vas apsolutno ništa ne sprečava da krenete stopama večito namrgođenog Klingonca i zapitate se da danas kojim slučajem nije „dobar dan za umiranje”.

Miša BREŽANAC