Komercijalni Wine za kancelariju

U februarskom broju bavili smo se Wineom (SK 2/2008), open source softverom koji omogućava izvršavanje Windows programa na juniksolikim operativnim sistemima i x86 procesorima. Zaključili smo da situacija veoma varira od programa do programa i da nije moguće pokretati sve popularne aplikacije na koje su mnogi navikli u svakodnevnom radu. Svesni ovoga, u Codeweaversu su razvili nekoliko paketa baziranih na Wineu, strogo koncentrisanih na određenu primenu.

CrossOver, pre verzije 6.0 poznat kao CrossOver Office, sada postoji u nekoliko izdanja – CrossOver Mac, CrossOver Linux i CrossOver Games. Prvi omogućava puštanje Windowsovih programa na sistemu Mac OS X, poslednji je namenjen igračima, dok se CrossOver Linux koncentriše na najkorišćenije desktop i kancelarijske programe sa Windowsa.

Kao što smo rekli, CrossOver Linux baziran je na Wineu, ali za razliku od npr. Cedege, grane koja spada u vlasnički softver ali „krade” kôd iz Winea i ništa ne vraća nazad, u Codeweaversu je zaposleno nekoliko developera Winea koji koriste sve najnovije pečeve iz ovog projekta, ali sve što razviju u okviru CrossOvera ubacuju i u matični projekat. Koja je onda svrha još jedne verzije ovog programa? Odgovor je jednostavan – CrossOver Linux se šteluje za konkretne programske pakete (Microsoft Office, Photoshop itd.) i, za razliku od Winea, koji se trudi da bude „momak za sve”, sigurno radi sa njima, donoseći automatizovanu instalaciju i pokretanje. Kompletan spisak „argumenata” za korišćenje CrossOver Linuxa naspram Winea može se naći na www.codeweavers.com/products/differences.

CrossOver Linux Standard je komercijalni program i sa matičnog sajta se skida u obliku probne tridesetodnevne verzije. Posle instalacije, u KDE ili GNOME meniju pojaviće se nova grupa „CrossOver”, sa svim potrebnim naredbama. Nakon toga, najlakši način instalacije novog Windowsovog softvera jeste pomoću komande „Install Windows Sofware”, koja zapravo poziva program /opt/cxoffice/bin/cxinstallwizard. Na listi će se naći programi za koje je utvrđeno da rade (u potpunosti, ili barem u najvećoj meri) sa ovim paketom. U slučaju da poželite da instalirate nešto što se ne nalazi na listi, dovoljno je obeležiti kućicu „Install unsupported software”. Ako instalirate program koji se standardno distribuira na optičkom disku, CrossOver će prepoznati sve tačke montiranja optičkih uređaja, ali će ostaviti i mogućnost ručnog navođenja putanje do instalera, što je korisno ako ste fajlove prethodno iskopirali negde na hard disk. Naravno, pre instalacije valja ubaciti optički disk u drajv ili barem montirati ISO sliku na „virtuelnu” CD-ROM lokaciju na standardni način, komandom mount -t iso9660 -o loop vaš_disk.iso /vaša/mount/lokacija.

Kako je cilj CrossOvera da kompletan postupak instaliranja i pokretanja Windows programa maksimalno automatizuje, softver će se pobrinuti da se kreira potrebna struktura fajlova koja odgovara onoj na Windowsu (Program Files direktorijum itd.) bez opterećivanja korisnika. Čak će i u slučaju potrebe za restartom sistema (nakon ubacivanja novih sistemskih fajlova i slično) cela procedura biti simulirana, a instalacija nastavljena ili pravilno okončana. U toku rada, korisno je imati aktivnu internet konekciju, pošto će često biti potrebno skinuti dodatne fontove (za Office, na primer), najnoviju verziju Windows Installera i slično. Naravno, sve se ovo obavlja automatski i bez potrebe za korisničkom interakcijom. Nakon instalacije novih programa, u novu KDE/GNOME grupu „Windows Applications” biće ubačene prečice kao da se radi o Windowsovom Start meniju.

U cilju izbegavanja potencijalnog kurcšlusa koji može nastati i na Windowsu koji se ne održava i pretrpava programima, a kamoli na „imitiranom” okruženju na drugim sistemima, autori CrossOver Linuxa su problemu prišli na sledeći način: svaki program podrazumevano se instalira u odvojeno okruženje sa sopstvenim sistemskim postavkama, što se u ovom slučaju naziva „bottle” (inspiracija za naziv je očigledna). Ovakvo odvajanje „vina” (wine) u „flaše” omogućava da na istom GNU/Linuxu imate više verzija Officea, Photoshopa, Internet Explorera i sličnog, i to tako da svi funkcionišu u harmoniji. Takođe, svaka „flaša” može da se prilagodi nekoj konkretnoj verziji Windowsa (poznato iz Winea), pa se Office 2003 podrazumevano pokreće u NT-olikom, a Office 97 u Win9x okruženju (najiskrenije preporučujemo da se držite preporuka CrossOver Linux wizarda, pošto neki programi prosto neće da se instaliraju u pojedinim verzijama Windowsa, barem u ovom „imitiranom” okruženju). Čak i ako nešto pođe naopako tokom instalacije, uvek možete ponovo instalirati program u drugu „flašu”, a možete kreirati i sopstvene „flaše” koristeći naredbu „Configuration”.

Ako vam je potrebno startovanje programa čija se prečica neće napraviti po instalaciji, ili će se stvoriti samo na desktopu pa je greškom obrišete, koristiće vam naredba „Run a Windows Command” iz CrossOver menija, koja prosto poziva program /opt/cxoffice/bin/ cxrun. Recimo, Internet Explorer 6 (čija je jedina opravdana upotreba e-banking i testiranje sajtova za web dizajnere) poziva se naredbom iexplore.

Radi testa, instalirali smo programe koje smo imali pri ruci: kompletan Microsoft Office 2003, Photoshop 7 i Internet Explorer 6. Svi su prošli instalaciju „iz cuga”, a u radu su se pokazali potpuno pravilno, osim „pucanja” Photoshopa u nekoliko navrata nakon preteranog igranja sa premeštanjem i razvlačenjem plutajućih pomoćnih prozora. Uspeli smo da napravimo nekoliko složenijih dokumenata, obavimo izračunavanja tabela u Excelu i iscrtamo grafikone, dok je sa funkcionalne strane korišćenje Photoshopa prošlo u redu, računajući tu operacije sa slojevima, grafičke filtere i slično. Iz Internet Explorera smo uspešno pristupili proveri tekućeg računa na bankarskom sajtu predviđenom samo za ovaj browser. Druge veće programe nismo imali na raspolaganju, ali smo na listi uočili i Adobe Dreamweaver i Flash MX, kao i igre World of Warcraft i Half-Life (potreban za Counter Strike), što pokriva većinu onlajn multiplejer potreba domaćih i stranih igrača.

Nakon svega, CrossOver Linux zaslužuje samo preporuku – četrdeset zelembaća brzo će se zaboraviti u korporativnom okruženju, a lakoća upotrebe u odnosu na Wine je evidentna. Naravno, za sve nedoumice preporučujemo preuzimanje probne verzije, jer je mesec dana sasvim dovoljno da utvrdite da li vam komercijalni CrossOver Linux radi posao bolje nego Wine.

Ivan TODOROVIĆ