Internet protokol adrese

Kako je iskorišćen IP v4 adresni prostor?

Da bi Internet pravilno funkcionisao potrebno je prezicno regulisati različitim protokolima ponašanje svih subjekata. Tu su DNS serveri, ruteri, backbone veze, protokoli... Međutim, iako to može izgledati čudno, Internet kakav je bio do sada, baziran na IPv4 adresnom prostoru, ima ograničene mogućnosti širenja. To možemo shvatiti kao osvajanje i parcelisanje novog kontinenta; na raspolaganju nam je određena površina za izgradnju imanja i kuća, pa ko je dograbio svoje ne mora da brine.

IPv4 adresni prostor se lagano iscrpljuje, pa je iz tog razloga uveden IPv6, koji će nam ponuditi mnogo više adresnog prostora. Naime, poznato je da svaki računar na Internetu, ili lokalna mreža koja mu ima pristup, moraju imati svoju jedinstvenu IP adresu, jer bi u suprotnom nastao konflikt. Root serveri koji upravljaju i usmeravaju saobraćaj na Mreži, u suprotnom ne bi znali gde da usmere zahtev za otvaranjem određene Web stranice ili pristupa određenom računaru, koristeći neki od protokola na Internetu. Treba da imamo u vidu da Internet ne znači samo gledanje Web stranica, već da je to pre svega medijum za mnoge druge servise. U svakom slučaju, svaki server, svaki računar, mora imati svoju jedinstvenu IP adresu.

Route Views

Unverzitet iz Oregona je pokrenuo projekat Route Views, koji je originalno zamišljen kao alatka pogodna za Internet operatore, koja će im obezbediti u realnom vremenu informacije o globalnom sistemu rutiranja na osnovu informacija koje dolaze sa nekoliko različitih backbone veza i lokacija. Sistem se bazira na prikupljanju BGP Routing podataka (BGP – Border Gateway Protocol, osnovni protokol za rutiranje).

Zahvaljujući tehnici vizualizacije BGP Routing podataka, projekat Route Views je obezbedio veoma interesantnu mapu IPv4 adresnog prostora. Na ovoj mapi jednodimenzionalni IPv4 prostor mapiran je kao dvodimenzionalna slika, gde su CIDR Net blokovi (Classless InterDomain Routing) prikazani kao kvadrati različite boje. Inače, Classless InterDomain Routing je usavršen i uveden sa idejom da ublaži nestašicu IP adresa. Prethodni Classful sistem alokacije IP adresa bio je krivac za njihovo „rasipanje”. Naime, svako ko bi pokazao opravdanu potrebu za više od 254 IP adrese dobijao bi Class B adresni blok sa 65533 host adrese. Neke kompanije i organizacije čak su zahtevale Class A adresne blokove, koji su im donosile 16 miliona adresa. Međutim, niko od njih nije bio u stanju iskoristi sve te adrese. Kada je adresa počelo da ponestaje, shvatilo se da je to traćenje IPv4 adresnog prostora.

Svaki piksel na pomenutoj slici, koja je inače originalnih dimenzija 4096 x 4096 piksela, predstavlja jednu 24-bitnu mrežu koja obuhvata do 256 host računara. Boja piksela označava opseg za Route Advertisement, gde je ljubičasti najmanji a crveni najveći. Route Advertisement je način da svaki BGP sistem u redovinim intervalima šalje informacije susednim sistemima o ono što „zna” o različitim mrežama i metodama povezivanja sa njima. Ovo se obavlja preko BGP Update poruka.

Crne kocke predstavljaju prostor koji još nije rutiran, a generalno upravljanje adresnim prostorom dodeljeno je različitim organizacijama: ARIN (American Registry for Internet Numbers), APNIC (Asia-Pacific Network Information Center), USPS (United States Postal Service), US DOD (United States Department of Defense) itd. Sive kocke predstavljaju IPv4 prostor koji je rezervisan.

Dovoljno za sada

Mapa Ipv4 Internet adresnog prostora je zaista interesantna jer nudi važne informacije onima koji umeju da shvate njeno značenje. To je naš planetarni „Internet kontinent” koji bi svi trebalo da imamo podjednako na raspolaganju. Njegova teritorija nije beskrajna i lagano se približavamo trenutku kada više nećemo imati šta da „parcelišemo”. Kratkom analizom može se uočiti da su američke organizacije „dograbile” što su više mogle. Tako na primer sama kompanija IBM upravlja internet adresnim prostorom kojim bi raspolagala manja registy organizacija. Takođe, američka vojska i srodne organizacije zauzele su čak šest puta više adresnog prostora nego sam IBM, dok mi „beznačajni” moramo da se stiskamo na nekom ostrvcetu...

Međutim, u cyber prostoru je otkriven „novi kontinet”, tj. uveden je IPv6 (Internet Protocol Version 6), koji je dizajniran da bude naslednik IPv4. Glavna razlika je u neuporedivo većem adresnom prostoru, što automatski eliminiše kompleksne sisteme koji su vremenom uvedeni da umanje nestašicu IPv4 prostora (kao što je pomenuta tehnologija CIDR). Protokol IPv6 donosi toliko adresnog prostora, da se trenutno svakom stanovniku planete Zemlje mogu dodeliti 252 Internet adrese, ili po jedna svakoj zvezdi u poznatom svemiru! Verovatno će nam to biti dovoljno za duži period.

Mariana PERAK