Izrada foto-mozaika

Možda niste sigurni na šta se odnosi termin foto-mozaik, ali verovatno ste bar jednom u životu posmatrali fotografiju urađenu ovom tehnikom. U pitanju je pravljenje slike većeg formata, od mnoštva slika znatno manje veličine. Ako ste redovan čitalac našeg lista, svakako se sećate jubilarnog broja (SK 10/2004) koji se prodavao sa tri različite naslove strane, tri različito obojena oka „iscrtana” od svih naslovnih strana „Sveta kompjutera”.

AndreaMosaic služi upravo za stvaranje foto-mozaika. Ako želite da se upustite u pravljenje ovakvog specifičnog umetničkog oblika, poželjno je da imate solidnu bazu fotografija koje će predstavljati gradivne kockice konačne slike. Sve fotografije potrebno je premestiti u jedan folder i ukazati programu na njegovu lokaciju. Od fotografija u ovom folderu (i svih njegovih podfoldera), stvara se baza slika u vidu internog AMC fajla, a ograničenje je da slika mora biti u JPG formatu. Moguće je napraviti više ovakvih kolekcija, sastavljenih od različitih skupova slika.

Slika koja će biti prikazana na mozaiku mora takođe biti u JPG formatu. Kada ste izabrali kolekciju slika i sliku koju će mozaik predstavljati, potrebno je malo strpljenja kako bi programska rutina obavila posao. Što više slika imate u kolekciji (naročito preko 10.000) i što više kockica mozaika zahtevate (preko 5000), izrada može trajati više desetina minuta. Da biste dobili bolju predstavu o brojkama o kojima govorimo, navešćemo jedan primer: mozaik sastavljen od 529 slike (iz baze od 2208 slika), sa prosečnom veličinom slike od 156 x 117 piksela, napraviće foto-mozaik u veličini od 3578 x 2691 piksela (što je sasvim dovoljno za kvalitetnu štampu). Razlog znatno veće baze od upotrebljenog broja slika jeste taj da program traži slike koje se najbolje uklapaju sa zadatom referentom slikom. Takođe, neka vas ne zbuni mala veličina slika iz baze; njih je program automatski smanjio na veličinu koju ste sami odredili. Pravilo je jasno: što je veći broj slika u bazi i što je veći broj upotrebljenih slika (a njihova veličina manja), to će krajnji rezultat biti bolji.

Verovatno će vas začuditi čak pet izvršnih fajlova smeštenih u programskoj grupi u Start meniju ovog programa. Različite verzije odnose se isključivo na odnos visine i širine slika koje držite u kolekciji, budući da ih po učitavanju iz baze program u manjoj meri seče po ivicama. Ovo nije od posebnog značaja ukoliko su sve slike različite, pa je tada najbolje učitati regularni AndreaMosaic koji tretira slike u standardnom 4:3 formatu. Ostale verzije odnose se na Portrait 3:4 (portreti, vertikalne slike), Cinescope 16:9 (isečci sa filmske trake), NTSC (američki standard frejmova) i Square (sve sličice imaju jednaku visinu i širinu).

Nismo još pogledali parametre kojima utičete na finalni izgled foto-mozaika. Podešavanje širine mozaika saopštava programu finalnu veličinu završne slike, ali se, nasuprot tome, možete opredeliti da podesite vrednost širine gradivne sličice (pri čemu se veličina završne slike automatski određuje). Za štampu viskog kvaliteta širine 40 cm, širina treba da bude oko 4000 piksela. Broj sličica u redu ujedno određuje i ukupan broj slika u mozaiku. Za ukupan broj, potrebno je da ovu vrednost dignete na kvadrat. Kao što smo rekli, veći broj slika čini bolji mozaik, ali postoji opasnost da slike u tom slučaju budu suviše sitne. Tada povećavanje veličine mozaika rešava problem, ali je potrebno malo vežbe pre nego što se pronađe idealan odnos ovih vrednosti. Sledeće dve opcije odnose se na broj dozvoljenih duplikata, odnosno koliko puta se jedna slika sme ponoviti u mozaiku. Takođe, potrebno je odrediti i minimalan broj fotografija između dve duplirane slike. Programu je, na kraju, moguće dozvoliti da donekle promeni boju slike kako bi se ona bolje uklopila u svoje mesto u mozaiku (preporučene vrednosti kreću se od 5 do 30 procenata). Potrebno je još odlučiti da li će se koristiti standardan algoritam za kreiranje slike ili neki od alternativnih. Dobre rezultate daje algoritam koji dozvoljava flipovanje, to jest rotiranje slike kao u ogledalu, čime se praktično udvostručuje broj raspoloživih slika. Program ume veoma dobro da iskoristi ovu mogućnost, a sa stanovišta ljudskog oka, nimalo ne kvari vizuelni doživljaj.

Naši testovi pokazali su da je program pouzdan i da pravi vrlo dobre mozaike ukoliko se obezbedi iole solidna kolekcija slika. Za kraj ćemo pomenuti i mogućnost programa da mozaik pravi iz filmskog zapisa, tako što će iz istog vaditi sličice i od njih napraviti kolekciju. Podešavanja se, u ovom slučaju, najpre odnose na razmak između frejmova, kako ne biste dobili mozaik od naizgled potpuno jednakih slika. Na ovaj način, umesto kolekcije fotografija, dovoljno je sa odmora doneti nekoliko snimaka, a ovaj odlični, a uz to i besplatan program, stvoriće divnu uspomenu na minulo leto.

Ognjen POPOVIĆ