Sapphire Radeon HD 4850 512MB

Sapphire Radeon HD 4850 512MB

Razlika između uspešnih i neuspešnih nije u tome što uspešni povlače samo prave poteze, već u tome što uče na svojim greškama i ne ponavljaju ih. Ako bismo merili po ovoj mudrosti, onda se ATI može svrstati među one koje smatramo uspešnima.

Pre samo godinu dana ATI je izbacio na tržište proizvod koji je drastično poljuljao pozicije kompanije. U pitanju je bio famozni GPU R600 na karticama Radeon HD2900 XT. Izuzetno komplikovan i glomazan čip stigao je sa šest meseci zakašnjenja kao odgovor na konkurentski DirectX 10 akcelerator. Iako zamišljen kao High End rešenje, manjak performansi nije mogao da opravda njegovo pozicioniranje u sam vrh ponude, pa je ATI bio prinuđen da spusti cenu na mnogo niži nivo od planiranog. Kartica i inače nije opravdala očekivanja i poverenje kupaca, pa za nju nije bilo interesovanja kupaca i prodaja je slabo išla. Previsoka cena predstavljala je samo dolivanje ulja na vatru, jer je cena masivnog GPU-a i kompleksne kartice, koja je imala 512-bitnu memorijsku magistralu, drastično uticala na anoreksični izgled ATI-jevih profitnih margina. Promena je bila potrebna, i to hitno!

To „hitno” u hardverskoj industriji predstavlja period ne duži od šest meseci. Toliko je vremena bilo potrebno da ATI napravi ispravku i izbaci na tržište seriju grafičkih akceleratora Radeon HD 3000 i njihovu perjanicu – GPU RV670. Novi GPU je, pored boljih performansi u odnosu na R600 i skoro duplo manjih dimenzija, omogućio i da AMD lepo zaradi, iako je cena bila neočekivano niska i konkurentna. No, najbitnija stvar za koju je RV670 zaslužan jeste polaganje temelja za buduću poslovnu strategiju, koja je svoju zvaničnu formu dobila sa naslednikom ovog GPU-a.

Malo ko je verovao da će ATI opet ponoviti podvig sa RV670 i nakon samo šest meseci predstaviti novu generaciju GPU-ova. Čak i oni najoptimističniji kao maksimum navodili su „RV670 i po”, odnosno isti GPU sa 50 odsto više Shader Procesora i Texture Unita, i sa isto toliko većom površinom. Međutim, niko se nije nadao „bomboni” koju je ATI servirao.

Da bi se bolje razumelo zašto ATI pravi GPU-ove kakve pravi i zašto ovim tempom izbacuje nove proizvode, kao i to zašto ih pozicionira na način na koji to čini, treba imati u vidu istraživanje tržišta koje je sprovela najuglednija agencija koja se bavi GPU tržištem – Jon Peddie Research. Prema JPR-ovim istraživanjima, u 2008. godini biće isporučeno 86 miliona grafičkih kartica. Od tog broja, samo 4 miliona su high end akceleratori, namenjeni entuzijastima (kartice skuplje od 300 evra). U nižem i srednjem segmentu, u koji spadaju kartice sa cenom između 50 i 150 evra, predviđene isporuke su 28 miliona komada. Ubedljivo najveće tržište grafičkih kartica čine modeli iz takozvanog „performance” segmenta kartica čija je cena između 150 i 300 evra. Očekivane isporuke tih kartica su 54 miliona komada.

Imajući u vidu ove brojke, ATI je kreirao novu poslovnu strategiju koja je veoma jednostavna i zasniva se na dizajniranju GPU-a koji primarno cilja na to najveće, „performance” tržište. Zahvaljujući skalabilnosti arhitekture, malim dimenzijama i isto takvoj potrošnji, po dva takva čipa mogu se stavljati na High End kartice da se zadovolji onaj najmanji tržišni segment koji čine entuzijasti. Zahvaljujući specifičnoj arhitekturi, čip je moguće prilagoditi i za jednostavnije GPU-ove, namenjene trećem (srednjem) segmentu tržišta. Ovo je dijametralno suprotan pristup u odnosu na konvencionalni, koji je ustoličila konkurencija, a koji podrazumeva dizajniranje jednog mega-GPU-a, a potom njegovo „seckanje” i isključivanje pojedinih delova zarad pravljenja modela za preostale tržišne segmente. RV670 je pre šest meseci bio taj performance GPU i pokazao je da ATI-jeva nova strategija daje rezultate. Na tim temeljima smo ovog meseca dobili njegovog naslednika, sledeći performance GPU – RV770.

Ono što je iznenađujuće jeste činjenica da novi čip nije samo „nabudženi” RV670, već se radi o potpuno novoj arhitekturi. ATI je sebi dao zadatak da, uz istu potrošnju, novi GPU treba da isporuči duplo bolje performanse, a da se pri tom eliminiše „Ahilova peta” prethodne generacije – slabe performanse u AntiAliasing modu. Na posletku, RV770 je morao da uvede dramatično poboljšanje na polju tzv. Stream Computinga – tehnologije koja omogućava da se GPU-ovi koriste i za neke druge stvari, a ne samo za igranje. „Kvaka” je u tome što je sve to moralo da se ispuni uz minimalno povećanje površine samog čipa, jer, u suprotnom, koja je svrha cele priče? Sa duplo većim GPU-om u istom cenovnom segmentu, ATI ne bi imao šta da traži i sam bi sebi skočio u usta.

RV770 ukupno ima neverovatnih 800 Stream Procesora grupisanih po pet u 160 Shader Unita i čak 40 Texture Unita. Stari „prstenasti” memorijski kontroler odbačen je i ustupio je mesto novom, mnogo standardnijem, koji podržava GDDR5 memoriju, pored „standardne” GDDR4 i DDR3. Pored toga, unapređen je i video, te RV770 dodatno „podiže letvicu” kada je obrada high definition video materijala u pitanju. Sve ovo uzrokovalo je „samo” 40 odsto povećanja samog čipa, tako da je ukupno 968 miliona tranzistora smešteno u čip površine 260 mm^{2 zahvaljujući 55-nanometarskoj tehnologiji.}

Najbolja ilustracija efikasnosti koju su ATI-jevi inženjeri postigli u domenu optimizacije arhitekture RV770 ogleda se u snazi procesiranja tekstura koju ovaj GPU ima. Sa 40 Texture Unita, on teoretski postiže 650 milijardi teksturiranih piksela, dok GeForce 9800GTX, koji ima 64 TU-a, postiže „samo” 603 milijarde teksela u sekundi. Da biste imali još bolju predstavu o teksturnoj snazi RV770, pomenućemo to da nVidijina perjanica, GeForce GTX 280, koja takođe izlazi ovih dana, sa svojih 80 TU-a, postiže svega 672 milijarde teksela u sekundi. Zahvaljujući ovome, FSAA performanse dramatično su veće – u 4x FSAA modu RV770 je duplo brži od RV670.

Izraženo standardnom merom za procesorsku snagu, RV770 je prvi GPU koji može da isporuči 1 teraFLOPS! Poređenja radi, ta brzina kod superkompjutera postignuta je 1996. godine na superkompjuteru „ACSI Red”, sačinjenog od 10.000 Pentium Pro procesora. Taj superkompjuter trošio je 500 kW struje, a dodatnih 500 kW bilo je potrebno samo za hlađenje sobe u kojoj je bio instaliran! Radeon HD4850 troši 110 W. Svesni smo da priča deluje kao da ju je pisao neko iz marketing ekipe AMD-a, ali ovaj podatak bio je previše interesantan da bismo ga preskočili.

Napisaćemo i nekoliko reči o novom koprocesoru UVD2. Iako je serija Radeon HD 3000 sinonim za kvalitetnu obradu HD videa, „za koplje” je bolja od svega što je nVidia dosad predstavila. ATI je uspeo da dodatno unapredi ovu sekciju na čipu RV770. Prvi novitet jeste akceleracija dva HighDefinition video strima, što omogućava prikazivanje dva BluRay filma kao „slika-u-slici”, a drugi je podrška za hardverski „upscaling” video materijala u BluRay HD kvalitet. Kada se podrži odgovarajućom aplikacijom (za sada su to ATI-jev AVIVO video converter, Adobe Premiere sa odgovarajućim pluginom i Cyberlink PowerDirector 7), RV770 može višestruko da ubrzati „video transcoding”.

Naposletku, vredno je istaći i to da je ATI unapredio i audio komponentu na čipu RV770, pa je sada preko čuvenog HDMI „donglea” moguće proslediti i 7.1 zvuk (dosadašnji maksimum bio je 5.1).

Kartica koja je prva dobila RV770 jeste Radeon HD 4850. Zamišljeno je da se ove kartice isporučuju sa 512 MB DDR3 memorije koja radi na 2 GHz, dok RV770 „fercera” na 625 MHz. Do naših ruku prvo je došao Sapphireov model, rađen po standardnoj specifikaciji i nazvan prosto Sapphire Radeon HD4850 512MB GDDR3.

Na prvi pogled, teško biste ovu karticu mogli razlikovati od većine Radeon HD 3850 kartica na tržištu. Single-slot kuler je identičan, a štampana ploča minimalno se razlikuje. Dva DVI izlaza i jedan video, dva CrossFire konektora i naponski konektor već su viđeni na svim Radeonima ove klase. I samo pakovanje stvara osećaj deža vi – svi neophodni kablovi su tu, pa i HDMI dongle i CrossFire „mostić”, uz nekoliko diskova i sitnih uputstava. Prosto, Sapphire najčešće nudi ovakve „osnovne” pakete, mada, kad se malo bolje razmisli, tako je i najbolje. „Besplatne” igre i softver od koristi su malom broju ljudi, za većinu je bolje uštedeti tih 5–10 evra razlike.

Kartica se pokazala besprekornom u realnom radu. Performanse su izvanredne, a kao malu zamerku jedino bismo mogli da navedemo poprilično zagrevanje koje je posledica upotrebe single-slot hladnjaka, čiji se ventilator vrti na veoma malom broju obrtaja i praktično je nečujan.

Performanse su date u poređenju sa Radeonom HD 3870 512MB GDDR4, koji je do juče koštao koliko Radeon HD 4850, te konkurentskim GeForceom 9800GTX, na koji se ATI i „namerio” ovom novom karticom. Fascinantno je to kakav je skok ATI uspeo da postigne u ovoj klasi za svega nekoliko meseci. Radeon HD 3870 prevaziđen je prosečno za 35 odsto, dok je 9800GTX u potpunosti sustignut. U nekim situacijama, Radeon prednjači, dok je u nekim i dalje u prednosti GeForce 9800GTX. Ipak, neosporni pobednik je ATI, i to iz dva razloga. Pre svega Radeon HD 4850 osetno je jeftiniji, a pri tom pobeđuje nVidiju tamo gde je ona do juče „gazdovala” – u AntiAliasing zadacima.

Već su u planu kartice drugih proizvođača, koje će na sebi imati sopstvene, veće hladnjake, a pojedini proizvođači već najavljuju verzije sa 1 GB GDDR3 memorije. Dok pišemo ovaj tekst, u inostranstvu su počeli da se pojavljuju i brži Radeoni HD 4870, koji rade na 750/3600 MHz zahvaljujući memorijskim čipovima GDDR5.

Serija Radeon HD 3000 prouzrokovala je nekoliko potresa na tržištu, a serija HD 4000 nastavlja u istom ritmu. nVidia je definitivno iznenađena ovakvim razvojem stvari, što se ogleda u prilično neodređenom delovanju, izbacivanju novih/starih modela i značajno ubrzanim tempom u proteklih nekoliko meseci. Tako je na dan promocije modela Radeon HD 4800 nVidia objavila da će sredinom jula izbaciti na tržište GeForce 9800GTX+ koji, pored nešto višeg takta, donosi G92 izrađen u 55 nm. Istovremeno, svi aktuelni modeli ispod ovoga će pojeftiniti, a najviše one praktično „juče” promovisane GeForce 9800GTX kartice, koje će od jula biti čitavih 100 dolara jeftinije. Ozbiljan udarac po nVidiji i beskompromisna preporuka za Radeon HD 4850.

Saša UZELAC