„Hardverzije”

Mmm... Jun je dobar mesec, baš dobar, ako zanemarimo vrućine koje donosi. Ne samo zato što mi rođendan pada početkom ovog meseca, već sam desetak dana proveo na Tajvanu u poseti Computexu. Da se odmah razumemo, Computex nije nikakva fama, ni „obećana zemlja” (ili maker sajam) za bilo kog tehnomana, ali je, zahvaljujući zemlji i ljudima koji tu žive, nešto najizuzetnije što je dolepotpisani do sada video i doživeo. A, da... Ova stranica nije predviđena za opis mojih putešestvija, šteta...

Neke stvari koje sam pomenuo prošlog meseca na ovom istom mestu ispale su glavne odlike Computexa. Ceo sajam bio je preplavljen Intelovim procesorima Atom i komponentama u formatu ITX. Dok je prvi „Little Valley” koncept matične ploče sa procesorom Intel Celeron 215 proizvodio i prodavao samo Intel, njegovog naslednika „Little Falls”, koji sadrži čipset 945GC i procesor Atom (najčešće na 1,6 GHz – Atom N270), već sada u ponudi ima šest proizvođača. Nama su nainteresantniji proizvođači čiji proizvodi imaju realne šanse da stignu do nas, a to su J&W, Asus, Gigabyte, Foxconn i sam Intel. Uzorci su već počeli da pristižu, dok će masovna pojava uslediti kada Intel obezbedi dovoljno Atoma da namiri potražnju.

Među proizvodima koje ćemo tada videti biće i brdo malih notebook i stonih računara. Asus se smatra rodonačelnikom netbook klase (model eeePC), a izgleda da će ista kompanija ustanoviti i klasu malih desktop računara koji su, u istom maniru, nazvani nettopovima. Neke najave govore da će do kraja godine preko 30 modela malih notebookova, sa ekranima od sedam do deset inča i cenom od 200 do 500 evra, izaći na tržište. Možda je ova brojka pomalo naduvana, ali će već tokom jula i do naših radnji stići MSI-jev odgovor na eeePC, nazvan Wind, a verovatno i HP-ov MiniNote 2133 i novi eeePC serije 900.

Nettopovi su još u razvojnoj fazi, a najdalje je došao Asus sa Eee Boxom, koji je veoma blizu masovne proizvodnje. Hardver je identičan novom eeePC-u serije 900 i, naravno, pogoni ga procesor Atom. Povezuje se na regularan monitor, ima tastaturu i miš, a na stolu zauzima mesta koliko i čaša sa olovkama ili vizitar. Sjajno.

AMD, nVidia i VIA ne sede skrštenih ruku, već su najavili sopstvene Atomolike platforme. AMD za sada nema definisano ime, VIA ima Nano, a nVidia Tegru. AMD je već razvio procesor koji će konkurisati Atomu u segmentu malih personalnih računara i koji bi, zajedno sa čipsetom, trebalo da troši samo 8 W. VIA sa Nanom gađa isti segment, dok nVidia sa Tegrom razvija efikasno rešenje prevashodno za ručne uređaje i mobilne telefone.

U svemu ovome jasno se vide trendovi minijaturizacije i brige o čovekovoj okolini, a samim tim i efikasnijeg korišćenja energije. Zato je, posle Intelove plave, druga boja koja se najčešće sreće zelena. Proizvođači procesora odavno specificiraju potrošnju svojih proizvoda na ambalaži, a sada su istim putem krenule i kompanije koje prave napajanja. Svi do jednog modeli koji smo videli, a da baš ne spadaju u ultrapopularnu klasu „najgori ’kinez’ od 10 evra”, na sebi su imali oznaku energetske efikasnosti. Standardna efikasnost postaje „80 Plus” (80 i više procenata), što poštuju čak i ANS i JNC, dok je maksimum 85–90 odsto, kod najvećih proizvođača poput Enermaxa, Anteca, Silverstona itd.

Slično je sa proizvođačima matičnih ploča. Nama su bili interesantni Asus i Gigabyte, mada i MSI u poslednje vreme pokazuje inicijativu da učini nešto na tom polju. Dok se to ne desi, Gigabyte i Asus služe se svim sredstvima kako bi prikazali da je njihov „Energy Saver” bolji od konkurentskog. Gotovo svi novi Gigabyteovi modeli srednje i više klase dobili su slovo E u oznaci posle GA-, a P45 i novije ploče takve će biti od početka. Tako su pored ploče GA-EP45-DS4, koju smo testirali u ovom broju, do Srbije stigli i modeli GA-EP43-DS3L, GA-EP45-DS3R, kao i GA-EP45-DQ6. Asus je prestao da obeležava modele sa novim čipsetovima oznakom /EPU, jer sve ploče ovog proizvođača sa čipsetom P45 imaju EPU mogućnosti. Vredne pomena, od onih koje su kod nas dobavljene, jesu ploče P5Q DELUXE, P5Q-E, P5Q PRO i P5Q.

Još samo da i hard diskovi i grafičke kartice počnu da pristižu sa natpisom „energy efficient”, i počeću da se plašim da mi iz računara ne izraste drvo, s obzirom na to koliko će „zelenih” komponenti biti u njemu. Ipak, da bi se tako nešto desilo, situacija mora da bude kontrolisana, ili makar da liči na to, a čini nam se da je trenutno stanje kod oba proizvođača grafičkih procesora sve samo ne stanje koje je pod kontrolom.

Ove godine, ATI je, za samo šest meseci, dva puta menjao generaciju grafičkih kartica, dok je nVidia sa stavom „ne moramo još da izbacimo GeForce 9”, kada je predstavljen GeForce 8800GT, došla u situaciju da postojećim GeForce 8 modelima daje nove oznake, ne bi li kupac pomislio da su u pitanju nove kartice. Generacija GeForce 9 još se, praktično, nije ni „primila” na tržištu, a već stižu GeForce GTX 260 i 280, kartice koje su, naime, deseta GeForce generacija. GeForce 9800GX2 istog trenutka je penzionisan, posle nepuna dva meseca „života”, a korisnici koji su ga kupili ispali su... recimo... budale. GTX 280 je single chip rešenje koje ima slične, vrhunske performanse, ali sa mnogo većom „rezervom za budućnost” jer je tehnološki znatno naprednije.

Za to vreme, ATI diktira ubitačan tempo i tera cene svih modela nadole. I najupućenijima je teško da isprate šta se izdešavalo, koja je kartica sada brža, koja se sa kojom poredi i koliko šta realno vredi. Cene padaju bukvalno na dnevnom nivou: Sapphireov i Palitov Radeon HD 3850 sa 256 MB može se naći za 90 evra, dok se, recimo, Foxconnovi GeForce 8600GTS modeli nude za 70-tak evra. Obe kartice su pre nekoliko meseci koštale 50 odsto više, ali će do kraja leta sigurno biti bar 30 odsto jeftinije.

Pored AMD-a, nVidiji muke zadaje i Intel, koji poslednje vreme prezentuje informacije u kojima veliča uticaj procesora u svakodnevnim zadacima, a maksimalno umanjuje uticaj grafičke kartice. Što će reći, Intel pokušava da ubedi kupce da treba da ulažu u procesore umesto u grafičke kartice. I malo dete bi sabralo dva i dva i shvatilo da je ovo logična posledica trenutnog Intelovog opredeljenja. Ova kompanija pravi najbolje procesore i ima slabu konkurenciju na tom polju. S druge strane, ne bavi se grafičkim karticama, a pri tom je i konkurencija izuzetna. Ipak, nije ovo jedini razlog.

Da bi se sagledala celokupna slika, treba obratiti pažnju na pravac razvoja tehnologije gpGPU, General Purpose GPU (grafički procesor za opštu namenu) i sagledati kako se to odnosi na aktere ove priče. Poznato je da su moderni grafički procesori višestruko brži od centralnih, ali je problem to iskoristiti za bilo šta osim 3D grafike i obrade video materijala. nVidia poslednjih godina mnogo ulaže u arhitekturu CUDA, koja omogućava da se njeni grafički procesori iskoriste i za mnoge druge poslove. Kada programer iskoristi CUDA ekstenzije za stvaranje nove aplikacije, njene performanse više će zavisiti od grafičke kartice nego od procesora u računaru. Zamislite situaciju da Microsoft, Adobe i, recimo, Autodesk iskoriste CUDA optimizaciju i da korisnik sa grafičkom karticom GeForce 9800GTX i procesorom Celeron brže obavlja svoj posao, nego onaj koji ima Intelov Core 2 Quad Q9300? Verujem da su mnogi reagovali sa „mmmmm”, ali ti sigurno ne rade u Intelu i ne žive od njihove plate.

Za svaku eventualnost, Intel je počeo da razvija svoje grafičke procesore koje nećemo videti pre 2010. godine, ali do tada je odlučeno da se nVidia napada tamo gde je najviše boli – po „core businessu”, tj. grafičkim karticama.

Kompaniju AMD ovo minimalno dodiruje jer ona pod svojim krovom trenutno ima i procesore i grafičke kartice, te joj je, praktično, svejedno šta korisnici kupuju dokle god je to AMD. Ipak, nisu sasvim isključeni jer, kao i nVidia, razvijaju tehnologiju gpGPU za svoje grafičke procesore.

Rasplet ne treba očekivati brzo jer bi ovo moglo da potraje i godinama, ali mi nećemo time da lupamo glavu jer krajnjim korisicima, a to smo svi mi, ovakvo stanje stvari može samo da odgovara. Možda pojedinci imaju interesa da u ovom „troboju” pobedi nVidia, Intel ili AMD, ali većini je svejedno. Važno je samo da se na tržištu stalno pojavljuju kvalitetniji, brži i jeftiniji proizvodi. Čiji je potpis na njima, nije bitno.

Saša UZELAC