Profesionalnije pokretanje diskova Ubacivanje optičkog medija u računar najčešće rezultuje pokretanjem menija autorun ili, ako ovaj nije prisutan, generičkog Windows menija „Šta dalje?”. Ovo je, naravno, aktuelno pod pretpostavkom da korisnici nisu ručno isključili ove opcije unutar OS-a. Za kreiranje sopstvenih, nešto prostijih autorun skripti u suštini i nije neophodan zaseban softver, ali svakako da ova grupa alata pojednostavljuje posao. Rešenje koje dolazi iz kompanije Longtion upravo je jedno od takvih i predstavlja objektno orijentisan softver koji je zasnovan na WYSIWYG principu.Podrazumevani elementi koje možete postavljati su kako statične (PNG, JPEG, E/WMF) tako i dinamične slike u formi animiranih GIF fajlova, ali i „pravi” video fajlovi u AVI zapisu. Tu je dalje mogućnost dodavanja poljâ koja prate RTF filozofiju i služe za prikaz već pripremljenih tekstova, pa i povezivanje HTML i SWF fajlova. Kao veliki plus ovde moramo istaći i podršku za Java aplete unutar integrisanog web klijenta. Slajd-šou slika još je jedna od korisnih stavki, za koju je potrebno samo odrediti izvorni folder sa slikama, a pohvalna je i sekcija LabelEx putem koje je omogućeno poigravanje sa načinom prikaza teksta u formi natpisa. Pre nego završimo sa nabrajanjem zapisa sa kojima AutoRun Pro uspešno sarađuje, ne smemo zaboraviti ni formate MIDI i WAV. Nažalost, upravo ovde leži i jedan od nedostataka, jer nema podrške apsolutno nikakve za kompresovane audio fajlove. Svaki od objekata (polja sa tekstom, dugmići, slike, linkovi i sl.), pa čak i sama forma na kojoj svi počivaju dolazi sa svojim setom osobenosti. Pored dimenzija i pozicije elemenata na „platnu”, većina ih podržava transparentnost, promenu boja, postavku akcija koje se izvršavaju kada korisnik klikne na njih itd. Sa estetske strane podržani su još i gradijenti za potrebe popunjavanja bojom, senke i izokretanje u ogledalu za tekst, podrazumevano pokretanje menija preko celog ekrana, pa i dodatni splash ekran. Sa bezbednosnog aspekta, moguće je implementirati autorizaciju putem korisničkog naloga i šifre, odnosno zasebnog pristupnog koda, sve sa temeljnim podešavanjem načina na koji će se programska rutina ponašati ako dođe do pogrešnog unosa. Najzad, kada ste konačno zadovoljni prikazanim, stvarne rezultate možete videti posredstvom čarobnjaka. U nekoliko koraka potrebno je finalizirati određene stavke projekta i dodati one izostavljene, te jednostavno pohraniti ceo projekat u izabrani folder. Po završetku ove rutinske procedure, napokon ćete biti u mogućnosti da pokrenete i testirate izvršnu formu, koja u budućnosti može biti odgovor na ubacivanje diska u drajv. Miloš KNEŽEVIĆ | | |
