Novi Armored Core, trinaesta igra (ako se nismo zabrojali) iz jedinog japanskog serijala koji je u stanju da svari želudac ovog skromnog kritičara, ne donosi ništa posebno novo u odnosu na prošlogodišnji nastavak koji je franšizi nalepio sufiks 4. Armored Core: For Answer, iako dolazi u formi full igre, po sadržaju i građi zaslužuje da se nazove ekspanzijom koja donosi novi set misija i minimalne modifikacije modula za podešavanje vaših Mechova, tj. NEXT-ova, kako AC terminologija nalaže.

Tradicionalni nedostatak svake Armored Core igre jeste potpuno kriptičan zaplet čija se struktura, smisao i poenta dodatno gube u magli lokalizacije sa japanskog na engleski jezik. Ova franšiza, mnogo više nego bilo koja druga u globalnoj igračkoj istoriji, zahteva hard-core posvećenost i regularnu inovaciju znanja putem proigravanja prethodnih naslova. Pridošlici u svet NEXT-ova, Primal Armora, Kojima čestica, Pax Economice i Lige vladajućih kompanija neće biti jasno ama baš ništa. Bukvalno. Kompletno odstustvo autorskog truda da se kompleksni odnosi i tehnički pojmovi mehanizovane borbe u svetu zaraćenih kompanija-frakcija na zagađenoj i ruiniranoj Zemlji makar malčice razjasne nekom ko u slobodno vreme ne crta kastomizacione skice NEXT-ova na hameru, sasvim sigurno je razlog zbog čega Armored Core svet nikad nije prerastao status hard-core niše za mali, ali manijakalni kružok entuzijasta.

U poređenju s najbližom zapadnom paralelom, svetom Mech Warriora, protagonisti i odnosi u AC univerzumu predstavljaju zagonetku umotanu u misteriju unutar enigme, da parafraziramo čuvenu Čerčilovu izjavu o Rusiji. Armored Core: for Answer neće vam doneti nikakav suvisli odgovor: ovaj japanoliko- -kriptični naslov donosi kvazi-nelinearnu kampanju smeštenu deset godina posle sukoba obrađenog u prethodnoj igri. Zagađenje na površini planete postalo je neizdržljivo, što je nateralo korporacijsku oligarhiju da 50 odsto stanovništva preseli na gigantske lebdeće platforme (tzv. „kolevke”), 7000 m iznad zagađenog tla, ostavljajući NEXT pilote (tzv. Lynxove), bivše korporacijske vojnike, da se organizuju i prežive kako znaju i umeju. Lynxovi (vi ste jedan od njih, naravno) oformljavaju plaćenički kartel, koji ponovo počinje da radi za korporacije. Početni izbor „afilijacije” za određenu firmu podrazumeva drugačiji startni NEXT, kao i mogućnost kupovine određenih tipova oružja i opreme, mada ćete brzo (prelaskom misija) dobiti priliku da drastično proširite arsenal. Kampanja je, kao što smo naglasili, kvazi-nelinearna (možete preuzimati misije po izboru od strane korporacije koju izaberete), mada nismo primetili nikakve posledice izbora koje smo pravili. Igra, navodno, ima tri moguća kraja (u zavisnosti od tih izbora), ali mi jednostavno nismo imali volje ni vremena za višenedeljnu investiciju energije u ovaj mess.

Ali, koga je zapravo briga za to? Poenta Armored Core igara, super-brza i eksplozivna mech akcija, potpuno je nezavisna od ove konfuzije. Zadaci u misijama krajnje su jednostavni, najčešće se svode na čišćenje borbenih zona od crvenih tačaka na radaru. Borbe sa standarnim protivnicima su, kao i uvek, nalik gađanju ribe u buretu, a pravi izazov dobijate duelom protiv oponentskih NEXT-ova. Igra tada postaje sjajno taktičko nadmudrivanje u kojem uspeh podjednako zavisi od vaših refleksa, opreme koju nosite i, pre svega, poznavanja njenih mogućnosti i limita. Protivnički arsenal sada uključuje i monstruozne oklopne tvrđave (tzv. „Giga-fortress”), a značajna dopuna vašem borbenom kompletu jeste Vanguard Over Boost (VOB), raketni modul koji ćete automatski nositi u nekim misijama i koji pruža spektakularan osećaj brzine. Tereni u misijama su i dalje nedovoljno detaljni, mada (sveže dodata) mogućnost uništavanja objekata u prostoru igri daje donekle moderniji šmek.

Najveće mehaničke izmene pretrpeo je interfejs za podešavanje (kastomizaciju) NEXT-ova, koji je sada daleko pregledniji i drastično manje konfuzan nego ranije. Parametri strukture NEXT-a i slaganje različitih delova konstrukcije sada su jednostavniji zbog reduciranog broja stvari o kojima treba voditi računa (generisanje toplote je ukinuto, na primer), tako da su jedine realne varijable svedene na težinu opreme i utrošak energije pojedinačnih komponenti. Hard-core entuzijasti i dalje imaju alatke za fino podešavanje svojih NEXT-ova (nalik setovanju balansnih tački), ali većina igrača ovo može potpuno da zanemari. Naravno, to nikako ne znači da možete besmisleno eksperimentisati i nadati se uspehu: količina municije, na primer, predstavlja „make or break” faktor za mnoge kasnije misije, tako da je razumna odluka po pitanju borbenog kompleta (tj. tipa i vrste oružja koje nosite u bitku) i dalje ekstremno bitna.

Miodrag KUZMANOVIĆ