Tehnologije koje dolaze

Zamajac razvoja sveta informacionih tehnologija nema nameru da stane niti da poklekne pred udarima finansijskih kolebanja. Budućnost je tu pred nama...

Sećam se dobro prvog trenutka kada sam uzeo računar u ruke. Bila je to tastatura u koju je vešto bio upakovan ZX Spectrum, očev lični računar koji ga je dobro služio sredinom osamdesetih godina. Priznajem da mi je sve od tog momenta bilo čudno, Commodore 64 je bio veći od ZX-a, a prvi PC još glomazniji. Tadašnji filmovi naučne fantastike stalno su prikazivali male, prenosne uređaje i u to vreme zaista nije izgledalo da ćemo tako brzo dostići scenu sličnu onoj, recimo, iz Star Trek filmova. Do pojave PDA čekalo se neko vreme i svi smo se pitali šta je sledeće. Asusov ljubimac EeePC još jednom je promenio pogled na IT lansiravši prvi u nizu malenih sublaptop uređaja. Ako se ovih dana pitate kakva nas budućnost čeka, kakvi proizvodi i kakve tehnologije kucaju na vrata sadašnjice, polako preuzimajući dominantnu ulogu dok redefinišu standarde savremenog života, pred vama je skup onih koji su se nama učinile najinteresantnijim.

Jonima do hladnog krila

Otkako su laptopovi postali pristupačni većem broju korisnika, posebno na tržištu poput našeg gde se kupuje najjeftinije, veliki procenat populacije postao je vlasnik ovih prenosnika. Problem koji je sve vreme aktuelan među portabilnim računarima jeste hlađenje. Pojava postolja za ove uređaje na bazi ventilatora, aluminijumske završne obrade, pa čak i heatpipe sistema, donekle je popravila stanje. Da li smo zadovoljni? Ne baš. Želimo integrisani sistem koji radi svoj posao dobro. Želimo da kada kupimo laptop u njemu sve već bude dovodeno na nivo koji garantuje stabilnost, optimalne performanse u odnosu na cenu i autonomiju.

Kompanija Tessera je u martu ove godine predstavila koncept za koji tvrdi da će promeniti način izrade laptopova u korist pomenutih principa. Umesto dosadašnjih sistema koji koriste ventilatore, predviđen je takozvani EHD (ElectroHydroDynamic) sistem. EHD je kompaktan sklop u čijem se sastavu nalaze dve elektrode na svakom kraju, korona i kolektor. Molekuli vazduha koji prolaze kroz EHD sistem, a koji su dovedeni heatpipe elementima iz delova računara sa najvećim toplotnim gubicima poput procesora, grafičke kartice i čipseta, na prvoj elektrodi (koroni) se jonizuju. Na svom putu ka kolektoru ove čestice toplog vazduha sudaraju se sa neutralnim česticama, pri čemu se naelektrisanje prenosi i na taj način, guranjem čestica koje nose toplotu ka izlazu iz EHD sistema, odvodi se toplota. Idejni tvorac ove tehnologije je profesor Univerziteta u Vašingtonu Aleksandar Mamišev (Alexander Mamishev).

Koja je prednost ovog sistema, pitate se. Stručnjaci iz kompanije Tessera navode da su osnovna dobra dobijena upotrebom ovog sistema mala veličina, fleksibilan form factor (oblik koji zadovoljava standarde matičnih ploča i kućišta) i niska cena izrade. Mana koju navode jelogična – sistem je još u razvoju i zasad nije poznat datum početka komercijalnog isporučivanja. Fizičke osobine EHD sistema ga preporučuju, a sposobnost hlađenja se, prema trenutnim podacima, kotira 30 odsto uspešnije od bilo kog standardnog sistema sa ventilatorima. Osnovni problemi sa kojim se susreću inženjeri jeste potreba da sistem ima minimalan životni vek bar onoliki koliki je i vek prosečnog laptopa, što iznosi oko 30.000 sati ili tri i po godine, ali i rešenje koje će napajanje od 12 V transformisati u napon od 3000 V, koliko je potrebno jonizatoru. Ovo je na kraju rešeno upotrebom posebnog dodatka napajanju, dužine svega 3 cm. Razmišljalo se i o prašini, koja bi mogla da bude veliki problem ovog sistema. Najverovatnije rešenje bi bila ugradnja filtera koji bi sprečavali ulaz velikog procenta prašine u EHD sistem. Odranije je poznato da je kontrola usisavanja prašine jedan od ključnih preduslova za dugotrajan sistem. Dodatna prednost EHD sistema svakako će biti i smanjenje buke koju proizvode ventilatori ugrađeni u prenosnike.

Sonyjeva vizija

Kako je MP3 plejer postao nezaobilazni deo našeg života? Bukvalno je doneo muziku u naš život. Ta malena spravica dolazi u toliko različitih oblika, sa toliko drugačijih mogućnosti da gotovo i ne postoji osoba na planeti koja nema potrebu za prenosnim plejerom i koja neće pronaći idealnog muzičkog ljubimca među obiljem proizvoda kompanija od Tajvana do SAD. Dodavanje funkcionalnosti u vidu podrške za tekst i slike, video zapis, a kasnije integracija igara i kamera pomalo su udaljili čitavu priču od osnovne namene, ali dokle god je publike, biće i predstava, zar ne? Jedan novi proizvod iz japanskog Sonyja, kompanije koja nikada ne spava, pa ni u vremenu najgore krize, vraća loptu u dvorište muzike, i to na potpuno nov način.

Rolly, MP3 plejer koji igra, predstavlja budućnost prenosnih muzičkih plejera za vlasnike sa stilom, tako bar kaže Sony. Kada ga vidite ugašenog, u obliku jajeta (ne baš nojevog, ali ni kokošijeg), možete samo da se češkate po glavi i da se pitate: „A kako ovo radi?” Nakon startovanja, uživaćete u trikovima koje ovaj mališa izvodi. U ritmu muzike, prema posebno napisanom programu, Rolly će se okretati, pomerati svoje dve „ruke” u obliku tacne za šolju za kafu. Komponente ugrađene u malenog robota detektuju ritam, frekvenciju i jačinu signala, i na osnovu tih podataka automatski izvode neki pokret. Plejer je moguće preprogramirati, tj. dodati mu već napisanu sekvencu pokreta korišćenjem računara i Bluetootha. Sony je paralelno sa izdavanjem objavio i sajt sa velikom bazom šema i uzoraka koji se mogu iskoristiti za programiranje pokreta Rollyja. Komponente koje su ugrađene u plejer potiču iz Sonyjevih robotića koje smo viđali prethodnih godina i koji imaju već zavidan staž u ovoj grani industrije zabave. U okviru uređaja su i dve LED lampice koje imaju mogućnost prikazivanja velikog broja različitih boja (700, kažu), koje će se savršeno uklopiti u neki ritam, solo ili strofu omiljene vam pesme. Interna memorija roboplejera iznosi 2 GB, a može se iskoristiti kako za pesme tako i za šeme pokreta. Konekcija sa računarom izvodi se preko USB interfejsa ili pomenutog Bluetootha, a autonomija plejera iznosi oko pet sati neprestanog slušanja muzike, odnosno četiri sata kombinacije slušanja muzike i pokreta. Dimenzije plejera su 105 x 65 x 65 mm, a težina sa baterijom ne prelazi 300 grama. Plejer se pravi u crnoj ili beloj boji, a cena mu je oko 300 evra, što svakako nije mala cifra za MP3 plejer, ali za one koji vole novitete, posebno ovako zanimljive, to verovatno nije previše. Preporuka: pogledajte neki video o ovom plejeru na YouTubeu.

Kupovina bez po muke

Kupovina u hipermarketima poslednjih godina kod nas je postala prava pomama, što zbog jeftinijih artikala, što zbog činjenice da na jednom mestu imate skoro sve što vam je potrebno. Ipak, retko ko kupi samo ono što mu je potrebno i neretko se potroše veliki novci pri svakoj poseti megaprodavnici. A kako smo zaboravni i neorganizovani, često zaboravimo neke artikle zbog kojih smo u stvari i došli.

Sve ovo želi da redefiniše nemački Metro Group, peti po veličini lanac hipermarketa u svetu, svojom vizijom potpuno novog sistema kupovine. Plan je sadržan u implementaciji centralizovanog sistema kupovine. Osnovna ideja je da svaki dom ima posebne, takozvane „pametne” frižidere koji skeniraju sopstveni sadržaj i automatski sastavljaju elektronsku listu za kupovinu. Moguće je dodatno predefinisati modele listâ, prilagoditi ih dnevnoj, nedeljnoj, mesečnoj kupovini, ali definisati i prioritete i druge karakteristike kupovine. Ove informacije šalju se preko Interneta na mobilni telefon ili bilo koji drugi prenosni uređaj koji korisnik usluge odabere. Kada kupac uđe u hipermarket, preko Bluetootha se pohranjuje digitalna lista na tablet PC koji se nalazi na kolicima. Pomoću ovog računara lako je pronaći sve artikle sa liste, a implementacija obuhvata i najkraći put za kupovinu artikala sa čitave liste. Na kraju, kada se pristupi kasi, bežično se pošalje lista kupljenih artikala na računar pri kasi i vrlo brzo se napreduje ka izlazu. Ovo je moguće pošto se u kolicima nalazi RFID skener za detekciju artikla, pa se pri svakom ubacivanju nečega u kolica automatski ažurira lista koja će biti poslata računaru na kasi.

Testiranje ovakvog načina kupovine počeće sa aplikacijom za mobilne telefone po imenu MSA (Mobile Shopping Assistant). Ideja je da se pomoću ove aplikacije na telefonu kupaca izvrše sve kontrolne operacije poput generisanja šoping liste, same kupovine kroz pronalaženje artikala, naručivanja od kuće, ali i plaćanja. Dodatne informacije o ovom projektu, trenutnim i budućim akcijama možete naći na www.future-store.org.

Oni dolaze

Istraživačka grupa Univerziteta u Tokiju, predvođena profesorom Takaom Somejom (Takao Someya), uspela je da proizvede superprovodan materijal sposoban da se rasteže i vraća u prvobitni položaj poput gume. Posebni materijali omogućili su upotrebu organskih tranzistora razvijenih iz kombinacije ugljeničnih nanocevi, rastvorenih u jonizovanoj tečnosti, i polimera. Ovakav materijal ima mogućnost rastezanja do 70 odsto svoje dužine, bez gubitaka svojstva provodnosti. Ovaj materijal bio bi idealan za presvlačenje površine robota, koji bi na taj način dobili „čulo dodira”, tehnički slično onom koji poseduju živa bića.

Još jedna upotreba koja je najavljena za ovu superprovodnu tkaninu jeste u auto-industriji, gde bi se volan presvukao ovim materijalom i na taj način bi se dinamički, u toku vožnje, dobijale informacije o radu srca, snazi pritiska na volan, i naznake o zdravstvenom stanju vozača, ali i drugi podaci. Recimo, uz pomoć ove tehnologije, stavljanjem ruku na volan automatski bi se detektovao vozač i na taj način bi auto mogao da se zaštiti od krađe. Ostaje da se vidi kako će se iskoristiti ovako značajno dostignuće i kakve sve dodatne mogućnosti ovakvog pristupa mogu biti inkorporirane u razvoj budućeg sveta.

Još jedno od veoma zanimljivih tehnoloških rešenja jeste automatizacija vožnje ili, popularnije, autopilot u kolima. DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), američka vojna agencija koja se bavi mnogim velikim projektima, sponzorisaće sa 300 miliona dolara 2010. trku automatizovanim kolima dugu 480 km. Najbržem timu pripašće milion dolara. Ovo bi trebalo da podstakne proizvođače automobila da pokrenu inicijativu u svojim kompanijama kako bismo se približili budućim vozilima. Roboti unutar automobila u početku neće voziti umesto nas, ali će činiti vožnju bezbednijom, poput sadašnjih sistema kao što je ESP, gde se deo kontrole prepušta računaru. Ipak, skeptici i dalje opominju na to da ideja i nije najsigurnija i da bi trebalo uložiti mnogo više truda u studije izvodljivosti ovakvih projekata. Navodi se da je na putevima potrebna izuzetno skupa infrastruktura (kombinacija lasera i specijalnih kamera) kako bi čitav sistem mogao uspešno da se implementira u praksi.

Računarske komponente razvijene na bazi silicijuma postale su, upotrebom savremenih tehnologija, veoma jeftine. Sve bi to ipak moglo biti još povoljnije ukoliko bi se silicijumski tranzistori zamenili onim napravljenim od jeftinijeg materijala. Kompanije DuPont i Xerox nameravaju da u narednih pet godina kombinuju plastiku i tehnologiju OLED displeja za potrebe stvaranja fleksibilnih displeja. Ključna je upravo upotreba plastike, jer bi tako ove komponente mogle da se ugrade na bilo koje mesto, čak i na odeću. Silicijumski tranzistori su brzi i pouzdani, ali se moraju praviti na ravnim površinama, što ograničava njihovu upotrebljivost. Temperatura koju izrače uređaji prosto bi istopila svaki fleksibilni materijal, pa se pribeglo rešenju koje koristi organske materije. Ovakvi tranzistori su već razvijeni i, prema rečima inženjera iz Xeroxa, njihovu upotrebu treba očekivati u narednim godinama. Iako će prvo biti ugrađivani u displeje, treba očekivati da će se uskoro i u konvencionalnim komponentama poput procesora i memorije nalaziti organski tranzistori i specijalna plastika.

• • •

Godine koje dolaze mogle bi da budu poznate i po tome što ćemo početi sa upotrebom silicijumske fotonike – umesto elektrona i njihovog kretanja koristićemo svetlost svugde gde je moguće. Sama činjenica da su fotoni brži od elektrona dovoljno govori. Infrastruktura je ovde usko grlo, jer su sistemi zasnovani na optici veoma skupi, te je prvi zadatak za industriju da razvije alternativna i jeftinija rešenja i da na velika vrata uvede optičke tehnologije u komercijalni sektor, pojedinačnim potrošačima. Potreba za sve većim brzinama transfera nateraće proizvođače opreme da ulože dodatan trud i sredstva za razvoj jeftinih rešenja za prenos podataka putem svetlosti, jer od konačnog proizvoda svi profitiraju. Upravo ova win-win situacija („lepo vama – lepo nama" – prim. red.) za sve učesnike u poslu garantuje da ćemo u godinama koje slede imati pred sobom mnogo moćnije sisteme komunikacije i osnovne komponente računarskih sistema. Ovo stvara potrebu za bolje obučenim kadrovima, te će se veliki novac sliti i u univerzitete u Japanu i SAD, a ponešto i u Evropu. Prava ulaganja tek dolaze i za sve one koji su zainteresovani da se bave nečim u IT-ju definitivno će biti i mesta i posla. Ideja u oblasti tehnologije uvek ima više nego dovoljno, pitanje je samo koja će dobiti potrebnu finansijsku potporu, a često i političku.

Naš posao je da pratimo promene, da registrujemo potencijalno isplative ideje, a onda i da uložimo sopstveno vreme i trud, pa i novac kako bismo što pre ušli u krug novih tehnoloških dostignuća. Ovakav postupak garantuje nam uspeh u 21. veku, stoleću koje će svakako biti obeleženo izumima.

Momir ĐEKIĆ