Za ljude iz Kheops studija Return to Mysterious Island 2 predstavlja klasičan no brainer. Izdavaču specijalizovanom za mystolike, node-based avanture (koje previše počinju da liče kao jaje jajetu) bio je u ovom trenutku, izgleda, potreban boost i skretanje pažnje avanturističke publike na sebe, pa je izbacivanje nastavka jedne od njihovih najproslavljenijih igara bio logičan korak u tom pravcu.

Drugi deo Misterioznog ostrva nastavlja se odmah nakon završetka originala. Pošto je uspela da reši misteriju rajskog ostrva, neubeleženog na geografskim mapama, koje je služilo kao baza i skrovište čuvenom (i upokojenom) literarnom junaku, mlađanu Minu i njenog majmuna ljubimca Džepa zadesio je novi maler. Svega nekoliko trenutaka nakon ukrcavanja u spasilački helikopter, ovaj promptno biva oboren neidentifikovanim zrakom lansiranim negde iz dubine ostrva. Letelica i nesrećni pilot završavaju u vodenim dubinama, dok naša dva nevoljna junaka za dlaku izvlače žive glave. Ostatak priče lako je naslutiti: ravnopravno vodeći dva nerazdvojna prijatelja, igračev zadatak je da im pomogne u tome da otkriju šta se dešava sa ostrvskim automatizovanim bezbedonosnim sistemima, da li biljnom i životinjskom svetu preti opasnost u vidu smrtonosne spoljašnje zaraze i da li će naši junaci morati da donesu odluke koje će ih sprečiti da konačno otperjaju sa baksuznog ostrva (a Bena i Džona Loka, koji bi malo rasvetlili celu misteriju, nigde ni od korova).

Nažalost, i pored korektno odrađenog posla, u većini elemenata koji čine Mysterious Island 2 iskustvo, utisak je da su keopsovci ipak malo preterali sa igranjem na sigurnu kartu. Iako je evidentno da je obilazak starih i izmenjenih lokacija zamišljen kao jedan od bitnijih selling pointa igre, sve to zajedno previše liči na svoj slavni uzor, počevši od nepromenjene grafike i načina igranja, preko prepoznatljivo (i loše) dizajniranog inventarskog sistema, pa sve do ostalih sitnica. Najveća (i jedina) novina nastavka tiče se pomenute mogućnosti paralelnog igranja sa dva lika, koji nije bio prisutan u prvom delu. Kako se priča bude odmotavala, na predefinisanim mestima uskakaćete u kožu majmunčeta Džepa da biste odrađivali operacije i zahvate koji su nedostupni njegovoj čovekolikoj saputnici. Ovo podrazumeva dosezanje do teško dostupnih lokacija i predmeta, detektovanje i sakupljanje itema putem čula mirisa i interakciju sa drugim majmunima koji nastanjuju ostrvo. Sama interakcija, kako između Mine i Džepa tako i sa ostalim majmunima, relativno je jednostavna, ali je i obogaćena sa nekoliko opcija koje pružaju kakvu-takvu nelinearnost prilikom „razgovora”. Ovo podrazumeva različite Džepove emocije i postupke prilikom obraćanja drugim likovima kao što su umiljavanje, poklanjanje predmeta iz inventara, potreba za maženjem, umirivanje agresivnijih majmunskih rođaka ili, u drugom slučaju, zauzimanje agresivnog i pretećeg stava. Mina je, s druge strane, očekivano rezervisana za sve ostale radnje koje Džep ne može da obavlja, kao što su čitanje dokumenata, korišćenje kompleksnijih alata i predmeta, kao i njihovo razmontiravanje i/ili kombinovanje unutar inventara.

I, to je sve. Sve ostalo izaziva previše jak dežavi osećaj, do te mere da vam se čini da igrate nekakav expansion pack prvog dela. Problematični inventar ostao je gotovo identičan, sa zamarujućom i stupidnom potrebom naknadnog sortiranja predmeta kada ih jednom pokupite. Pored ovoga, drugi veliki problem igre je stapanje velikog broja bitnih predmeta sa bujnom i suviše detaljnom vegetacijom ostrva, što izaziva potrebu za živcirajućim višestrukim pročešljavanjem terena (naročito kada krenete u „lov” na raznorazne biljčice, travke, bobice, bubice, kamenčiće i slične drangulije koje se, po prirodi stvari, neprimetno utapaju u scenu). Što zbog ovoga, što zbog činjenice da je veliki broj lokacija natrpanih predmetima dostupan od samog početka, stiče se utisak da su autori makar malo mogli da se potrude oko nekakvog tutorijala i ograničenog manevarskog prostora, umesto da se, shodno gameplayu u kojem ste pola vremena u ulozi majmunčeta, bespomoćno češkate po glavi mozgajući šta se sledeće očekuje od vas. S druge strane, kada vas krene i kada uspete da „provalite” šta vam je činiti, igra će vas počastiti sasvim solidnim i zanimljivim zagonetkama, dobro osmišljenim mehanizmima i zagonetkama, raznovrsnim i zabavnim mini-igrama, kao i već prepoznatljivim preživljavačkim akcijama koje će vam omogućiti opstanak u divljini (što podrazumeva klopanje voća i drugog jestivog bilja u velikim količinama).

Sama prezentacija ostala je identična, sa kvalitetno dizajnirnim lokacijama koje su natrpane velikim brojem detalja. U sprezi sa sporadičnim i efektnim animacijama koje su utkane u scene, grafika ponovo više nego uspešno dočarava usamljenost i izolovanost jednog tropskog ostrvskog raja. Manja zamerka odnosi se na pomalo kljakavo i čudno animiranu majmunsku populaciju (uključujući tu i samog Džepa), ali dodatno osveženje dolazi u vidu kvalitetnih stripskih inserata koji povezuju i ilustruju važne događaje prilikom igranja, sa zvucima i melodijama koje su, čini se, nepromenjene, i sve to po očuvanoj i smešnoj hardverskoj zahtevnosti.

Return to Mysterious Island 2 nije loša igra per se i ako ste veliki fan prvog dela, svakako je vredi odigrati zbog specifične atmosfere i mogućnosti upravljanja dva lika (i pored utiska da je cela stvar korak unazad u odnosu na original). Međutim, ako ste očekivali da će Kheops da odstupi makar i milimetar od recepta za spravljanje avantura koji je, izgleda, uramljen i zakucan na svakom slobodnom zidu firme, onda se grdno varate.

Aleksandar DINIĆ