Peti i navodno poslednji DLC za Fallout 3 nije ispao hard-rock himna, koju raspojasani bend praši razularenoj publici koja zahteva bis: ako igru zamislite kao koncert G’n’R-a, Mothership Zeta umesto u ritmu „Sweet Childa” talasa u intonaciji „Mr. Brownstonea” ili slične stvari sa B strane kasete.

Ovo nipošto ne znači da je Zeta loša: naš najveći gradž leži u tome što je solidna, ali ne i fantastična; što je urađena u linearnom maniru Operation Anchoragea; što je drastično kraća od prethodnog DLC-a; što u vanzemaljskom mamabrodu nismo uspeli da nađemo Elvisa Prislija...

Mothership Zeta, kao i svi prethodni dodaci za Fallout 3, počinje porukom o radio-signalu: dolaskom na tačku sa koje se emituje nabasaćete na srušeni NLO, a nakon nekoliko sekundi utopićete se u plavo svetlo, obreti se na operacionom stolu usred vanzemaljske letelice u orbiti Zemlje, pasti u nesvest i završiti u ćeliji, iz koje ćete nakon kraće peripetije pobeći. Uz pomoć likova koji dele istu sudbinu, a koji uključuju i japanskog samuraja i autentičnog kauboja, smislićete akcioni plan za povratak na Zemlju, uz prethodnu sabotažu brodskih sistema i likvidaciju alijenskog komandanta... Mothership Zeta, obimno (ali ne i gigantsko) okruženje projektovano u manje-više linearnom maniru, sastavljeno je od niza paluba koje ćete čistiti jednu po jednu, uz jedinu nelinearnu varijaciju vezanu za izbor njihovog redosleda.

Pored očekivanih novina vezanih za loot, od kojih su najkorisnije fenomenalne alijenske energetske pucaljke, nalazićete i vanzemaljski epoksidni lepak kojim ćete moći da popravite bilo koje oružje, što je veoma korisno za likove koji ne mogu da prežale Gauss Rifle, koji im se od Anchoragea kiseli u inventaru sa nula durabilityja. Najveća novost ovog DLC-a, međutim, nema veze sa koncepcijom i formom, več isključivo sa vizuelnom komponentom igre. Mothership Zeta ima potpuno unikatan vanzemaljski šmek, teksture i objekte koji su svetlosnim godinama daleko od sličnih elemenata u Capital Wastelandu, što čini ovaj DLC potpuno jedinstvenim iskustvom i pravom livadom za napasanje očiju i čula lepim.

Iako su zadaci solidno osmišljeni, iako quest na momente flešuje crticama genijalnosti, celom iskustvu nedostaju detalji, fore, fazoni i crnohumorne burleske koji su zaštitni znak Fallouta (uz izuzetak audio logova prethodnih žrtava koje nalazite na brodu). Mothership Zeta jeste okruženje u kojem je Bethesda mogla da se razmaše van (idejnih) granica poznatog svemira, ali je na kraju umesto kao najveća avantura u Fallout univerzumu završila kao još jedna natprosečna, ali nipošto genijalna epizoda.

Miodrag KUZMANOVIĆ