Apple iPhone 3GS

Apple iPhone 3GS

Apple je od prve generacije svog prvog telefona prešao dug put do onoga što su iPhone 3GS i OS 3.0 danas. U pitanju je najuspešniji proizvod ove kompanije nakon iPoda i svakako najprofitabilniji ako u priču uračunamo i AppStore.

Pošto se do sada nismo bavili Apple telefonima, počnimo priču od prve verzije telefona iPhone koji je predstavljen 29. juna 2007. godine. Pre dve godine, iPhone je delovao prilično napredno: ekran 3,5 inča sa rezolucijom 320 x 480 piksela i 4, 8 ili 16 GB flash memorije. Samsung je obezbedio ARM procesor na 620 MHz, ali ga je Apple radi bolje autonomije usporio na 412 MHz. Telefon je na Novom kontinentu odmah postao hit, a inicijalni uspeh svakako je ograničilo to što je Apple napravio ekskluzivan ugovor sa mrežnim operaterom AT&T. Samo nekoliko nedelja nakon puštanja u prodaju, pojavile su se prve verzije softvera koji je uspešno otključavao telefon za rad na bilo kojoj GSM mreži. Naravno, Apple je svakom novom verzijom operativnog sistema menjao i verziju basebanda, jedinice koja komunicira s mobilnom mrežom, a često i verziju bootloadera koja je ključni deo kernela operativnog sistema. Nakon apgrejda, slučajnog ili namernog, korisnicima koji su na ovaj način otključali telefon često je preostajalo samo da sačekaju da izađe nova verzija utility programa za otključavanje i jailbreak ili da se snađu sa posebnim čipom za SIM karticu (RebelSIM, UltraSIM i sl.), koji ume da „prevari” telefon tako da „pomisli” da radi na drugoj mreži. Otključavanje baseband firmwarea, dakle, omogućava da telefon radi na svim mrežama, dok pomenuti jailbreak nudi mogućnost upisa i promene podataka unutar fajl sistema OS-a od strane „strane aplikacije” koja je, praktično, aktivan deamon implementiran putem nekog od Unix code insertion lejera. Program Installer koji se oslanja na kompatibilnost iPhone OS-a sa Unixom sadržao je listu prvih aplikacija, ali i zakrpa i ispravki za „rupe” koje su se javile kada iPhone nije radio na mreži za koju je bio kreiran. Installer je tako prerastao u pravu softversku underground scenu i kasnije je napušten, a danas je njegovu ulogu preuzela Cydia.

iPhone nije bio savršen telefon. Mnogi su mu zamerali to što baterija (1400 mAh) ne može da se zameni, što nema podrške za 3G, a kamera nudi jedva prosečan kvalitet fotografija i nema video režim. U startu, iPhone nije bio sposoban da pošalje ni MMS poruku, jer je AT&T smatrao da ovaj servis nije bitan za tržište SAD. S druge strane, niko nije mogao da ospori revoluciju koju je iPhone doneo u radu sa touchscreenom. Ekran koji ovaj telefon koristi je kapacitivnog tipa, što znači da detektuje promene napona na površini ekrana i određuje položaj prsta. Rad sa ovakvim ekranom predstavlja pravo uživanje, a moguć je i multi-touch, što je Apple maksimalno iskoristio, pa su tako pregled fotografija i surfovanje (sa čuvenom pinch-in i pinch-out zoom funkcijom) postali legendarna caka koju korisnici obožavaju, a konkurencija pokušava da iskopira. Sitnica po kojoj je iPhone takođe postao prepoznatljiv je i implementacija orijentacionog senzora, pa tako Safari ili program za pregled multimedije znaju kako držite telefon i prema tome i rotiraju svoj prikaz. iPhone OS je preko noći postao praktično savršena platforma za jedan smartphone, koja izgleda i funkcioniše kao da je godinama ispred Windows Mobile ili Symbiana.

Gotovo paralelno sa verzijom OS 2.0, 11. jula 2008. godine predstavljena je i druga generacija telefona – iPhone 3G. Dimenzije su ostale gotovo iste, osim što je 3G na uglovima nešto tanji i bolje leži u ruci, a kako je „usvojen” 3G standard i dodat pravi GPS prijemnik, bilo je nemoguće sve te nove antene presvući metalom, pa su tako aluminijumska leđa prvog iPhonea kod naslednika zamenjena kvalitetnom glossy plastikom. Ekran, CPU i RAM memorija (128 MB) ostali su identični, a kako je prilično mnogo urađeno i na optimizaciji potrošnje, iPhone 3G je dobio manju bateriju (1150 mAh), uz zadržanu autonomiju od dva do tri dana (uz umerenu upotrebu WiFi-ja). Osim toga, Apple je novi model ponudio u crnoj i beloj varijanti, a telefon je počeo da se prodaje u gotovo 30 zemalja širom sveta. Uz OS 2.0, Apple je pokrenuo i AppStore – online servis za kupovinu aplikacija svih vrsta, koja je zaživela od samog početka, a danas predstavlja daleko najuspešniji servis ovog tipa, čiji recept trenutno pokušavaju da iskopiraju i RIM (BlackBerry), Google (Android) i Nokia. U AppStoreu se trenutno pojavljuju aplikacije najpoznatijih softverskih kuća (Google, Microsoft, Navteq, Ubisoft, EA, id software i Lucas Arts), a najpopularnije franšize video igara pojavljuju se i u verzijama za iPhone, pa smo tako igrali i Doom Resurrection, Assassins Creed, Terminator Salvation, NFS Underground... Ne treba zaboraviti ni to da sve važne aplikacije postoje u verziji za iPhone, a MSN, MobileOffice, Skype, Facebook i Twitter toliko su dobro realizovane da je neke od njih zabavnije koristiti na telefonu nego na računaru. Mnoge igre bazirane su ili se oslanjaju i na prisustvo orijentacionog senzora, a pojedine aplikacije polako se pretvaraju u location-based servise. Grafička prezentacija igara napredovala je kako su rasli budžeti za njihovu izradu i kada su programeri počeli da na pravi način koriste snagu nimalo naivnog PowerVR MBX Lite 3D grafičkog procesora. Uostalom, na papiru, iPhone ima znatno više snage od, recimo, Sony PSP konzole, pa smatramo da mesta za dalji napredak ima napretek.

Sredinom juna predstavljena je aktuelna generacija – iPhone 3GS. Spolja je identičan modelu 3G, ali „ispod haube” krije daleko, daleko jači hardver. Pošto nam prostor ne dozvoljava ulaženje u sitne detalje, reći ćemo samo to da „ključ” leži u znatno moćnijem ARM Cortex-A8 procesoru, koji je, osim što je „klokovan” na oko 600 MHz, praktično dual-issue u odnosu na prethodnika, te je, klok-za-klok, barem dva puta efikasniji. Razlika između novog grafičkog procesora PowerVR „SGX” i prethodnog „MBX Lite” je bar onolika kolika je između grafičke kartice integrisane na matičnoj ploči i najjačeg GeForcea, pa se tek očekuje da igre za iPhone počnu da konkurišu onima na PSP konzoli. Na kraju, vredi napomenuti i to da je RAM proširen sa 128 na 256 MB, a flash memorija na 16 i 32 GB, kao i da su u 3GS telefon dodati i elektronski kompas, bolja kamera (3 megapiksela) sa autofokusom i mogućnošću snimanja video zapisa u VGA rezoluciji uz 30 fps. Uz iPhone 3GS stigao je i OS 3.0, koji je doneo podršku za cut, copy i paste, a MMS i sound recorder postali su standardne aplikacije. Nedavno su se pojavile se i prve turn-by-turn GPS aplikacije, kakva je, na primer, iGo My Way. iPhone 3GS je i u praksi znatno brži od svoja dva prethodnika, što se primećuje pogotovo u radu sa zahtevnijim aplikacijama i igrama (GPS aplikacije, The Sims, Worms i slično).

iPhone i danas ima nekih mana, od kojih je najizraženija ona vezana za nepostojanje pravog multitaskinga (doduše, postoje Cydia aplikacije koje ovo omogućavaju), iako je hardver za to sposoban. Za neke korisnike koncept sinhronzacije i organizacije telefona kroz iTunes predstavlja manu, jer nije moguće da korisnik sam „brlja” po sadržaju telefona kao da je u pitanju flash drajv, ali ne zaboravite to da Apple dobar deo profita ostvaruje prodajom muzike, pa nije zgodno da se ona nosi i razmenjuje. Iz istog razloga Apple je onemogućio i transfer fajlova preko bluetootha, pa BT služi samo da se telefon upari sa odgovarajućim hands-free slušalicama. Do danas je prodato više od 23 miliona iPhone telefona, ne računajući iPod Touch, koji sa iPhoneom deli softversku platformu. iPhone 3GS još nije u ponudi kod nekog od domaćih mobilnih operatera, mada se iskreno nadamo da će se to ubrzo promeniti.

Branko MAKSIMOVIĆ