Zaokret koji je Electronic Arts napravio u Need for Speed franšizi s prvim izdanjem Undergrounda pokazao se kao mudar potez, kojim jedan od najdugovečnijih igračkih serijala na PC-ju ne samo da je održan u životu, već je stekao novu popularnost i postao najprodavanija vožnja u 2003. godini. Osim toga, komercijalni uspeh „Fast and Furious” simulacija uličnih trka toliko je upečatljiv da je nastavak iščekivan s ogromnim nestrpljenjem, čak i među igračima koji sebe ne smatraju pasioniranim ljubiteljima arkadnih vožnji.

Need for Speed Underground 2 je u svakom smislu opravdao očekivanja. Umesto razvodnjenog nastavka, kao što smo se pribojavali, Underground 2 se pojavio kao skoro potpuno nova igra koju karakterišu kompleksnije upravljanje, brojne opcije za podešavanje vozila, raznovrsnije staze i novi režim „gluvarenja” u GTA stilu, što je svakako neočekivano iznenađenje.

Fizički model igre, kao i u originalu, lišen je velikog dela autentičnosti i u potpunosti je u službi uživanja u brzinama od preko 200 km/h, koje u noćnom ambijentu po šarenim ulicama velegrada testiraju granice ljudskih refleksa i „cede” adrenalin do poslednje kapi. Detekcija oštećenja vozila ne postoji ni u tragovima, što je za ovakvu igru sasvim u redu – niko ne bi voleo da utroši pola sata i brdo kredita na „lickanje” automobila da bi ga demolirao na prvoj krivini.

Unapređenja enginea su evidentna na polju upravljivosti. Osećaj vožnje u velikoj meri zavisi od modela automobila kojim se upravlja to jest od težine, instaliranih dodataka i vrste pogona. Dok je u originalnom Undergroundu većina automobila imala sličnu upravljivost, u nastavku postoji daleko veća raznovrsnost efekata koje proizvode pogon na prednjoj ili zadnjoj osovini – razlike između modela su tolike da je neophodno odvojiti izvesno vreme za privikavanje, naročito kada se prvi put sedne u poluupravljivu aždaju s pogonom na zadnjoj osovini. Osećaj brzine je odličan, ali ne toliko naglašen kao u prvom delu, što se opet dobro uklapa u komplikovaniji upravljački model. Naime, nije više dovoljno samo imati tehnički nadmoćno vozilo, već treba veoma dobro savladati tehniku oštrog skretanja u punoj brzini i umešno koristiti prednosti različite vrste pogona. Što se vožnje tiče, i ovde je suština u preciznom upravljanju i izbegavanju svakog kontakta s drugim vozilima ili predmetima jer se tokom ubrzavanja lako gubi teško stečena pozicija.

Nove opcije za friziranje performansi dodatno usložnjavaju fizički model – nekoliko nivoa nadogradnje motora, karoserije, nitro pogona i drugih elemenata koji utiču na ubrzanje i konačnu brzinu omogućuju širok dijapazon modifikacija koje će se jasno osetiti na asfaltu. Raznovrsne modifikacije postoje i na vizuelnom planu, tako da je od svakog vozila moguće napraviti unikatnu mašinu, po kojoj će se svaki igrač lako raspoznavati u online okršajima. Iako većina ovih modifikacija ima čisto kozmetički karakter, lepo je videti toliko različitih opcija za ukrašavanje vozila. O tome do kojih se detalja išlo dovoljno govore opcije za izbor oblika, boje i materijala retrovizora i usisnika na haubi i krovu, vrste i kvaliteta muzičkog sistema i farbanje u nekoliko slojeva. Naročito zanimljiv detalj su hidraulične dizalice koje se ugrađuju u prednji i zadnji trap, a omogućuju „skakutanje” kakvim se ponosi omladina u crnačkim kvartovima američkih velegrada. Za one koji ne žele da troše vreme na friziranje automobila postoje opcije za automatsko podešavanje prema karakteru trke.

Grad u kome se odvijaju trke zauzima veliku površinu, odlično je konstruisan i obiluje raznovrsnim pejsažima – trgovima osvetljenim neonskim reklamama, mračnim kvartovima, širokim bulevarima, rustičnim uličicama, brzim autoputevima, pa čak i širokim platoima u industrijskoj četvrti i pravim planinskim stazama koje obiluju oštrim serpentinama (na brdu iznad grada). Sve staze su vešto uobličene i uklopljene u jednu celinu, što pruža utisak da se igra odvija u realnom svetu, bez ikakvih ograničenja. Ipak, ograničenja postoje – sve trke se odvijaju noću, uz slab intenzitet saobraćaja i bez ijednog policijskog automobila (jurnjava s drumskom patrolom bi svakako unela još veću dozu neizvesnosti u trke). Što se vozila tiče, Underground 2 nudi tridesetak licenciranih modela, od legendarne Corolle GTS iz 1987. do najnovije Mazde RX-8 (zanimljivi su još i novi modeli Audi TT, Cadillac Escalade, Hummer H2, Infiniti G35, Lincoln Navigator, Pontiac GTO i Subaru WRX STI).

Kao i u prvom delu, na početku igre dostupno je tek nekoliko staza i automobila i postoji bogat izbor režima igre koji, pored klasičnih, drakster i Drift trka, obuhvataju još tri režima, uključujući slobodnu vožnju tokom koje se igrač upoznaje s gradom i učestvuje u direktnim (OutRun) duelima sa zgubidanima koji noć provode u svojim sportskim mašinama, tražeći žrtve koje će im stati „na crtu”. Princip ovakvih okršaja je jednostavan – trka počinje onog trenutka kada prihvatite izazov preko SMS sistema, a pobednik je onaj koji prvi dovoljno odmakne od protivnika. Pravac kretanja pri tom diktira vozač koji je trenutno u vođstvu (do pobede u ovim duelima nekada se može stići i lukavstvom – naglim skretanjem u sporednu ulicu ili izazivanjem sudara). U novom režimu Career prvi put se pojavljuju misije slične onima u GTA igrama. Razlika je u tome što ovde nema civila, previše sporednih zadataka, prečica i tajni – suština je u vožnji, dobroj zaradi i reputaciji, a sve ostalo je manje važno.

Grafička unapređenja Undergrounda 2 su brojna i obuhvataju raznovrsniji ambijent, uverljivije senčenje i refleksiju, te bogatije svetlosne efekte i odlično modelirana vozila. Da bi sve grafičke pikanterije bile potpuno uočljive, uz očuvanu prihvatljivu brzinu animacije, neophodan je snažan računar, naročito grafička kartica sposobna da lako „svari” sve napredne funkcije (navedeni minimum dovoljan je za petnaestak frejmova u sekundi, u najnižoj rezoluciji sa isključenim svim naprednim opcijama). U testiranoj verziji igre uočljivi su manji grafički bagovi (povremeno isključivanje funkcije za umekšavanje tekstura). Zvučnu podlogu čine autentični efekti i zanimljiv muzički aranžman koji uključuje i nekoliko melodija pisanih ekskluzivno za Underground 2.

Gradimir JOKSIMOVIĆ