Zaštita dece na Internetu: akcija „Klikni bezbedno” (4)

Deca u dobu puberteta i adolescencije postaju „nezgodna” po karakteru, ali nisu manje ranjiva na Internetu. Međutim, osnovni zadatak roditelja jeste da uoči trenutak kada je dete sposobno da samostalno krstari Internetom, a pogotovu Fejsbukom, tj. kada da „pusti mami suknju”.

U prošlom tekstu otvorili smo nalog za dete. Posao roditelja oko praćenja i kontrole dece na Fejsbuku tek počinje. Prva i osnovna zamka u koju se deca u dobu puberteta hvataju jeste pomisao na to da što više prijatelja ima na Fejsbuku, više je popularniji u društvu. Dakle, prevashodno je važno definisati kod deteta sam pojam prijatelja. Najbolje je da prijatelji na Fejsbuku budu prijatelji i u stvarnom životu (drugovi iz škole, familija...). Naravno, učlanjivanjem u razne grupe (grupe ljubitelja određenog filma, na primer), nepoznate ličnosti počinju da ih kontaktiraju. U ovom slučaju treba se držati bazičnog stava – ne razgovaraj sa nepoznatima, a i razmisliti o otvaranju svog naloga kako bi sa detetom postali prijatelj na Fejsbuku.

Druga zamka jeste privatnost ličnih podataka (adresa stanovanja, telefon, broj mobilnog telefona...). Ovo je veoma značajno pitanje, kojim roditelji moraju mnogo da se bave i da kroz razgovor objasne detetu da ni u kom slučaju ne treba da ostavljaju lične podatke na profilu, u nekom četu ili bilo gde drugde javno. Ovo je, dakle, osnovno načelo, koje nije vezano samo za Fejsbuk. Roditelji jednostavno moraju navesti dete na to da samo shvati važnost da se lični podaci ne otkrivaju. Najgore čega roditelji moraju da budu svesni jer se to dešavalo i u Srbiji – otkrivanje podataka znači otvoreni put za pedofile da u stvarnosti pronađu dete.

Odmah treba insistirati i na tome da dete uvek drži pod kontrolom logovanje na svoj nalog. Ni u kom slučaju najbolja drugarica ili drug ne smeju da znaju pristupne podatke (login i pass), jer je to najlakši put za krađu naloga (identiteta) i lažno predstavljanje na Internetu. Kod dece se najbolji drug vrlo brzo menja, te se bivši najbolji drug na taj način vrlo lako može „osvetiti”. Istovremeno, i sama tehnika logovanja treba da ide po pravilu, znači – insistirati da se dete izloguje i tek onda ugasi browser.

Kako zaštititi tinejdžera na Fejsbuku? Na pitanje koje sve više muči i mlade korisnike (stresirani roditelji odavno su na infuziji) nije lako dati jedan sveobuhvatan odgovor, čak ni onaj u stilu Adamsovog odgovora na „pitanje svih pitanja”. No, ponešto se tu i da uraditi, preko opcije Privacy Settings na samom Fejsbuk nalogu: 1. Ko može da vidi informacije o profilu? Postarajte se da to ne budu stranci, tj. oni koji već nisu na listi prijatelja. Ovo se odnosi na fotografije, lične informacije, video zapise, liste prijatelja i druge detalje. Najbezbednije je nalog podesiti tako da ove detalje mogu da vide samo verifikovani prijatelji. 2. Ko može da vidi fotografije vašeg tinejdžera? Mlađarija ima nezgodan običaj da na Web „kači” fotografije svega i svačega, kako lične tako i one na kojim su članovi porodice, prijatelji, partneri... To je svakako nešto što treba sakriti od očiju predatora, pa u meniju Privacy treba potražiti kako opciju koja reguliše dostupnost sopstvenih uploada tako i onu koja reguliše dostupnost sadržaja koje uploaduju drugi korisnici (npr. fotografije na kojima se pojavljuje vaše dete). Kroz opciju Edit Album Privacy podesite bezbednosne privilegije za svaki album u bazi. 3. Ko može da vidi lične informacije? Nadimci u programima za ćaskanje, email adrese, adrese sajtova, brojevi telefona i slične informacije svakako treba sačuvati samo za prijatelje. 4. Ko može da pronađe vašeg tinejdžera na Fejsbuku? Po podrazumevanim podešavanjima, svako ko se obre na Fejsu može da pronađe novog korisnika po imenu, što u slučaju mlađih korisnika baš i nije poželjno. Pod opcijom za podešavanje bezbednosnih parametara za Facebook aplikacije potražite Public search i isključite opciju Enable public search. Više detalja o novim bezbednosnim opcijama potražite na www.facebook.com/home.php?#!/privacy/explanation.php.

Treća zamka koja čeka mladog korisnika Fejsbuka jesu fotografije. Dete želi da se pohvali, postavi slike i pokaže gde je bilo i šta je radilo. Ako se to uradi, otvara se problem na dve strane. Autorska prava, rekosmo, gube se onog trenutka kad stavite sliku na Fejsbuk i gubi se kontrola nad tim u koje će svrhe ona biti iskorišćena. Problem koji se može desiti zove se Photoshop i razne fotomontaže, koji može pogubno da utiče na život deteta. A „slobodnije” slike jesu sjajna inicijalna kapisla da se pedofili pozabave i slikom i vašim detetom. U kombinaciji sa prethodnim problemom, ovo može da dovede do strašnih događaja.

Četvrti problem koji deca u ovom dobu sama prave jeste nipodaštavanje, ismevanje, vređanje i maltretiranje drugova. Fejsbuk je odličan medij za to, što kroz formiranje grupa („Lazar je najgluplji na svetu”), što kroz komentare na slike i događaje na zidu. Razumevanje toga da kada se nešto kaže na Fejsbuku, rečeno je javno (a to važi za bilo koji internet servis), mora da se usadi detetu. Znači, roditelj mora da insistira na osnovnim načelima dobrog ponašanja i da ukazuje detetu na greške.

Dakle, ove četiri stvari jesu osnovne o kojima roditelji moraju da vode računa kada je reč o Fejsbuku. I sve četiri se svode na osnovno vaspitanje deteta. Kao i u realnom životu, roditeljska kontrola nad nalogom u ovom dobu počinje da popušta, jer je dete sve više sposobno da vodi računa o sebi. Zadatak roditelja, pored vaspitne uloge, jeste i da realno sagleda i uoči trenutak kada je dete sposobno da se otisne u Fejs svet. Naravno, deca su za roditelje uvek deca (pa makar imala i 50 godina, svoju porodicu i svoju decu), te kontrola ne prestaje, ali sada sve više kroz razgovor a manje „uhođenjem”.

Ovde se javlja još jedan problem, koji većina osnovnih (a i srednjih) škola u Srbiji ni ne pokušavaju da reše. Niti su ga svesne. Nastavnici bi takođe morali da prate dešavanja na Fejsbuku, pogotovu razredne starešine za svoju decu u razredu, jer će tako kvalitetnije uticati na njih. Trenutno, Fejsbuk je medij na kome deca slobodno blate profesore i nastavnike, objavljuju njihove fotografije u „nedoličnim” i nedoličnim pozama (u kafiću dok piju piće, na primer) i vređaju ih, a da za to ne snose nikakve posledice. Primer jedne beogradske profesorke srpskog jezika u srednjoj školi trebalo bi da oslika šta treba da rade nastavnici i profesori. Ona je imala je problem u nastavi sa decom (nisu dovoljno čitala), koje je rešila putem Fejsbuka – otvorila je nalog, postala im prijatelj i putem grupa davala citate iz knjiga koje su učenici komentarisali. Tako ih je naterala da pročitaju lektiru, budu aktivni u radu i na samom času i izuzetno popravila uspeh mnogih đaka.

Prelaskom iz osnovne u srednju školu, deca dobijaju mnogo više obaveza jer sistem učenja postaje ozbiljniji. U ovom dobu dešava se i prelazak u doba adolescencije. Još od doba puberteta, roditelj postepeno „prelazi” iz aktivne online kontrole u kontrolu kroz razgovor sa detetom, a sa dolaskom adolescencije potrebno je da uoči trenutak kada će ukinuti online kontrolu i imati poverenja u svoje dete da će biti sigurno na Fejsbuku.

• • •

Ni u kom slučaju ovi tekstovi i akcija „Klikni bezbedno” ne treba da budu shvaćeni kao pucanj u Fejsbuk. To je izuzetno koristan servis iz mnogo razloga, o kojima smo naširoko pisali, ali pošto je najpopularniji, pored koristi, on je i „magnet” za online prevare. I na kraju – ne valja ignorisati želju deteta da ima profil na ovoj socijalnoj mreži, jer će onda Fejsbuk prerasti u „zabranjeno voće”, a vi, kao roditelj, gubite poverenje kod deteta i mogućnost kontrole. Sve u svemu, šaljite nam svoje impresije o akciji i tekstovima na kliknibezbedno@sk.rs.

S.K.