Pucački mikro MMO, pseudo GTA online, originalna multiplayer pucačina u trećem licu za koju se plaća pretplata... APB je igra sa maestralnom idejom, solidnim izvođenjem, katastrofalnim serverima i apsurdnim pretplatničkim modelom. Mnogo kontroverzi za proizvod sa tako kratkim i kriptičnim naslovom...

Bazična premisa, odnosno „lore” podloga MMO konstrukcije u igri je sledeća: San Paro, imaginarni pseudo Majami, jeste grad koji je do te mere ogrezao u kriminal da lokalne vlasti vide samo jedan mogući izlaz. Organizovanje dobrovoljačkih parapolicijskih snaga, odnosno davanje licenci za spovođenje zakona, hapšenje i likvidaciju krimininalaca svakom urbanom desničaru sa brkovima, „ray ban” naočarima i američkom zastavom u dvorištu. Ljuta trava na ljutu ranu, enforceri protiv kriminalaca, žandari protiv lopova u permanentnoj online igri mačke i miša... So far, so good. Na početku igre kreirate lik u zavisnosti od strane zakona koju preferirate, i pušteni ste u svet da sudite ili smudite. Vaš prvi susret sa igrom upoznaće vas sa njenim najimpresivnijim elementom: sistemom za kreiranje i podešavanje avatara koji po broju i kvalitetu opcija ima takmaca jedino u Crypticovim MMO naslovima.

Osnov svega dobrog i lošeg što nudi APB jeste njegov jedinstveni sistem multiplayera koji kombinuje situacioni matchmaking sa igračevim izborima. Gotovo svaka misija koju preuzmete od NPC-a, a one se najčešće svode na čuvanje ili napad na određenu lokaciju, izazvaće sistemsko spajanje vas i vaše eventualne grupe sa ekvivalentim pojedincem ili ekipom suprotne frakcije, koji će se materijalizovati u vašoj okolini i biti flegovani kao „ubivljivi”. Šorka, pešaka ili iz vozila, počinje gotovo trenutno: u igri nema nimalo praznog hoda, a instant gratifikacija, koja je proizvod kako vaše veštine tako i oružja i opreme koju posedujete, obezbeđena je od prve sekunde, što igru čini idealnom za konzumiranje u malim dozama. Prvih nekoliko (desetina) sati, nažalost, bićete mahom smuđeni: igrači koji imaju bolje oružje od vas, koordinisani preko Ventrila ili Teamspeaka (VoIP modul igre sux), sladiće se vašom kožom dok ne odlepite i odustanete od igre zauvek, ili se ne potrudite da se i sami udomite u klan i „izravnate igralište”, što bi rekli u Vajomingu. Ovaj problem nije bio nimalo vidljiv u beta verziji igre, ali se ispilio kada su u retailu ljudi počeli da se organizuju u klanove i naprosto farmuju jadne pridošlice, što im je omogućilo da vrlo brzo steknu daleko jači borbeni hardver. S obzirom na to da mehanika igre ne omogućava nikakve posebne finese sa hvatanjem zaklona, udaljenim snajpovanjem ili štatijaznam, input vašeg eventualnog skilla pada u vodu pred timskim radom protivnika, koji pored superiornog oružja znalački koriste i geometriju nivoa (pre svega krovove zgrada) za pravljenje gadnih sačekuša u zoni zajedničkog cilja. APB je najbolji kada se sa obe strane puškaraju PUG-ovi, ali praksa usamljenih revolveraša je napuštena kada je igra iz bete prešla u punu verziju.

Tranziciju od bete do retaila nisu preživele ni performanse servera ni igračka etika. APB je igra čije servere od čitera i prevaranata obezbeđuje jadni und čemerni Punkbuster, koji uzrokuje konstantne špiceve laga, ali ne uspeva da spreči likove koji koriste neke custom verzije aimbota i drugih bedastoća. Koliko smo uspeli da vidimo u nedelju dana igranja, čitere niko ne uklanja niti suspenduje, što stvara utisak igranja nekog ranog CoD-a na SBB-ovim serverima umesto uživanja u kontrolisanom, privilegovanom okruženju za koje plaćate pretplatu.

Ekonomski momenat... APB u kutiji ili kupljen digitalno dolazi sa 50 sati igračkog vremena u akcionim distriktima, dok vam se vreme u socijalnom distriktu, u kom se čilujete sa svojim homizima i budžite kola, opremu i izgled, ne broji. Kada istrošite besplatno vreme, imaćete opciju da ga produžite putem plaćanja klasične MMO pretplate (13 evra mesečno) ili kupovinom „komadićâ” od po 20 sati, što je namenjeno igračima sa malo slobodnog vremena kojima se normalna pretplata ne isplati. Velika većina igrača, kako u igri tako i na službenim forumima, ističe da igra u ovakvom stanju i sa ovim što nudi jednostavno nema prava da traži dodatne pare osim puke cene kutije sa igrom. Mi se s time u potpunosti slažemo.

Onog trenutka kada Realtime Worlds ukine apsurdni sistem pretplate, kada razjuri bande čitera, reši problem laga i sredi matchmaking koji odbija nove igrače, APB će zaslužiti nešto više od akademskog interesovanja široke populacije igrača. Nadajmo se samo da će se to desiti pre nego kasnije. Global Agenda, naslov koji je imao približno iste ambicije i sličan ekononski model, pre nekog vremena prešao je na free-to-play model, ali ipak prekasno za fanove koji su odavno digli sidro i ostavili servere da se guše u pesmi zrikavaca.

Miodrag KUZMANOVIĆ