U davna, pradavna vremena, dok su dinosaurusi šetali svetom, stanovita tvrtka po imenu Sierra-On-Line bila je neprikosnoveni rasadnik čitavih serijala avanturističkih igara koji se danas smatraju klasicima žanra. Za jedan od njih, sagu King’s Quest, koja je bila čedo Roberte Vilijams, penzionisane koosnivačice kompanije, poslednji put čuli smo još daleke 1998. godine. Nakon osmog nastavka pod nazivom Mask of Eternity stavljen je katanac na dalji razvoj KQ igara. Dvanaest dugih godina kasnije, nakon prepucavanja sa Vivendijem, a zatim i Activisionom kao novim vlasnikom franšize, na svetlost dana konačno je izašla prva od pet zamišljenih epizoda duhovnog naslednika po imenu The Silver Lining, u potpunosti kreiranog od strane posvećenih obožavalaca originala i besplatnog za download u ovom trenutku.

Nažalost, grafit „Džaba ste krečili” prvo je što nam pada na pamet. The Silver Lining je (u ovom obliku i stadijumu razvoja) gotovo nepristojno loše dizajnirana igra, koja deluje kao da je delo nekoga ko se juče probudio iz višegodišnje hibernacije. Radnja započinje venčanjem princeze Rozele i plemića Edgara, tokom čega se pojavljuje nepoznati, zlokobni čarobnjak koji baca neidentifikovanu kletvu na nesuđenu mladu i njenog brata, kralja Aleksandra. Na igraču je da, u ulozi njihovog oca Grejema, pokuša da pronađe lek za tajanstvenu bolest koja ih je zadesila i da pokuša da raskrinka motive napadača, koji je netragom nestao nakon incidenta.

Najspektakularnija stvar vezana za prvu epizodu jeste činjenica da ćete je privesti kraju nakon svega osam radnji: četiri pokupljena predmeta, razgovor sa kapetanom broda, kome ćete zatim dati dve stvari iz inventara, iniciranje putovanja na drugo ostrvo i – to je sve! Ostatak čine nekoliko automatskih dijaloga i odjavna animacija, koja valjda treba da vas zaintrigira za epizodu broj dva... Čak i kada bi se ovo ostavilo po strani, u praktično svim svojim ostalim elementima The Silver Lining je tragikomično iskustvo. Kontrolna šema koja podrazumeva zastarelo šaltanje između raspoloživih radnji, nezgrapna manipulacija inventarom, napadna naratorka koja će vam, dosadna kao muva zunzara, stalno obletati oko glave i smarački komentarisati svaku prokletu stvar ili potez koji greškom odradite, jadna i siromašna grafika kojom je predstavljeno bajkovito kraljevstvo za koje nijedno dete neće hteti da čuje, ukočeni i loše modelovani likovi i njihova komična animacija kretanja, Grejemov užasan pathfinding, kamera koja proizvoljno tumara scenom ne dozvoljavajući vam da je manuelno korigujete kako biste uopšte videli neke bitne elemente na ekranu i tako dalje.

Jedina svetla tačka je zvučna komponenta igre, pre svega zahvaljujući solidnom voice-overu i zaista sjajnoj muzici na koju je, izgleda, otišla najveća svota novca iz budžeta.

Aleksandar DINIĆ