Sve je ispod haube, a neke stvari još nedostaju

Ako biste se zaputili na bilo koji sajt ili forum na kom se raspravlja o prvom (javno dostupnom) beta servisnom paketu za Windows 7, najverovatnije biste naleteli na komentare u stilu „ništa novo, samo manje ispravke”. U suštini, pored nezanemarljivog broja zakrpa, prethodna rečenica manje-više odražava pravo stanje stvari.

Prema rečima zvaničnika iz kompanije, finalna verzija prvog servisnog paketa za W7 planirana je za septembar tekuće godine. Od jula je aktuelna Public Beta, paket koji se besplatno može preuzeti sa http://technet.microsoft.com/en-us/evalcenter/ff183870.aspx. Ako ipak želite da izbegnete papirologiju i registraciju koju taj postupak sa sobom povlači, na sajtovima poput Filestubea lako se mogu naći lokacije na kojima su korisnici „okačili” svoj primerak SP-a. Zbog konzistentnosti ovog predloga preuzeli smo upravo jednu od takvih arhiva, RAR fajl u kojem su se nalazili svi neophodni fajlovi za instalaciju. U nešto manje od jednog i po gigabajta zapakovani su i 32-bitna i 64-bitna verzija, kao i standardni Setup.exe koji vam ostavlja da odgovorite na pitanje licence i nekoliko „next-next” koraka. Instalacija je za razliku od prethodnih naizgled brža, dok je u poređenju sa servisnim paketom za Vistu to zaista uočljivo.

Prema najavama za konačno izdanje, u zvaničnim i nezvaničnim kanalima pobrojano za SP1 stoje unapređeno indeksiranje, bolji rad sa page fajlom (optimalnije korišćenje i, jelte, manja veličina), sitnije kozmetičke prepravke na frontu taskbara, kontrolne table i prilikom pretraživanja, bolja Bluetooth i FireWire podrška, kao i globalno osveženje drajvera. Ono čime se trenutno diče u paketu dostupnom javnosti jesu koncept Dynamic Memory i Microsoft RemoteFX.

Prvo od navedenih je novitet u okviru Microsoft Hyper-V servera (nekadašnjeg Windows Server Virtualizationa), te je Dynamic Memory suštinski od koristi samo IT administratorima. Služi za distribuciju memorije preko poolova, tako da se u odgovarajućim trenucima na nivou pojedinačnih virtualnih mašina rezerviše upravo količina memorije neophodna za izvršavanje pokrenutih procesa. Prosto da se prosečan korisnik zapita kako bi njegov život izgledao da nije ove opcije.

Druga stavka je Microsoft RemoteFX, budući deo servisa Windows Server Remote Desktop, takođe nešto što će biti od značaja za biznis korisnike. Naime, vlasnički RDS protokol koji je razvio sam Microsoft preko ovog modula će omogućiti korisnicima „bogatije” iskustvo prilikom rada sa udaljenim računarima. To direktno znači bolju audio sinhronizaciju, 3D grafiku, MS Silverlight, famozni Aero, gledanje video materijala i slično na udaljenoj mašini, a sve to iz udobnosti fotelje.

Bilo kako bilo, ostaje svakako pitanje da li je vredno instalirati ovaj servisni paket, praktično, samo zbog dva modula koja verovatno i nećete koristiti. S obzirom na to da Windows 7 sam preuzima kritične update pakete u pozadini, za računare koji se redovno ažuriraju na ovaj način deluje izlišno preuzeti SP koji sadrži isto to. Veći problem leži u (nezvaničnoj) tvrdnji da po instalaciji ovog paketa sistem neće biti u mogućnosti da se pravilno osveži kada se pojavi finalna verzija (http://snipurl.com/zql10). Iako možda i deluje malo paranoično, opet ostaje pitanje da li je iole vredno rizikovati sa betom kada je finalni proizvod cirka dva meseca udaljen.

Miloš KNEŽEVIĆ