Slobodan kao ptica na grani

Kada od programa za rezanje počnete da pravite kućni multimedijalni centar koji ima mogućnost obrade audio-video materijala, kola neminovno moraju da pođu nizbrdo. Da se razumemo, svestran paket kakav je Nero bio prethodnih godina nije loša stvar, naročito ako se u obzir uzme njegova izuzetno privlačna cena. U paketu se dobijalo praktično sve što vam treba za manipulisanje multimedijalnim sadržajem u kućnim uslovima, i to za 50-tak evropskih novčanica. Ali, šta je sa narezivanjem materijala? Zar nije to bila osnovna namena ovog paketa?

Nakon nekoliko godina lutanja, tvorci Neroa konačno su shvatili da tako više ne ide. Zbog toga je odlučeno da se paket „razbije”, a komponente (tri) ponude kao samostalne celine. Kako se konkurenciji (prvenstveno mislimo na kompanije Roxio i CyberLink, koje imaju slične pakete u prodaji) ne bi pružila prilika za likovanje, sve se i dalje može kupiti u paketu – Nero Multimedia Suite 10. Tu ćete naći praktično sve što i u prethodnoj verziji, s tom razlikom što je celina podeljena na tri glavne aplikacije koje sa sobom povlače prateće programe (ukupno ih je 16). Ako se odlučite na kupovinu paketa, budite spremni na trošak od čitavih 80 evrića (70 dok traje popust). Očigledno je to da autori Neroa ne mare za svetsku ekonomsku krizu i da je kod njih umesto pojeftinjenja na snazi poskupljenje.

Od priče o programima koji su se našli u paketu i promenama koje su načinjene, nama je mnogo zanimljivije bilo to što je čuveni Nero Burning ROM ponovo moguće poručiti odvojeno. Odmah u startu dolazimo do prvog problema, pošto aplikacija košta neverovatnih 50 evra! Pazite, ako se odlučite na ovu varijantu ne dobijate nikakve prateće alate, već samo program za rezanje. Mnogi će reći da je upravo to ono što smo godinama unazad priželjkivali, ali postavlja se pitanje opravdanosti razrezanog registracionog harača. Ovde ćemo napomenuti još jednu važnu stvar. Ako sa sajta proizvođača budete preuzeli probnu verziju programa, praktično dobijate čitav Nero Multimedia Suite 10, pa je prilikom instalacije potrebno naznačiti da želite samo instalaciju Burning ROM-a. No, vratimo se glavnoj priči...

Po pokretanju programa dočekaće vas prepoznatljivo radno okruženje. Autori u ovom segmentu nisu hteli da eksperimentišu, pa desetka izgleda identično kao prethodne verzije. Na početku „iskače” prozor New Compilation, odakle birate vrstu posla i tip optičkog medija s kojim želite da radite (podržani su CD/DVD-ovi i Blu-ray komplementi). Treba obratiti pažnju na to da poslovi nisu predstavljeni opisno, što može da unese zabunu kod neiskusnijih korisnika, ali se nama ovakvo stanje stvari dopalo. Pre pojave kojekakvih quicklaunch i startsmart panela stvari su ovako funkcionisale, a to što je potrebno uložiti nešto više truda sasvim je sekundarna stvar. Nazovite nas konzervativnim. Izborom posla, u desnom delu ekrana pojavljuju se komandne kartice putem kojih se može vršiti podešavanje radnih parametara (brzina rezanja, da li se koristi rezanje iz više navrata, naziv diska...). Nakon toga pojavljuje se „dvoglavi” eksplorer iz kog se vrši ubacivanje fajlova u kompilaciju. S leve strane nalazi se prostor koji reprezentuje disk koji izrađujete, dok je desni deo rezervisan za „drvo-prikaz” lokalnih/mrežnih direktorijuma. Naravno, u svakom momentu putem grafičke skale možete da se informišete o popunjenosti diska na kom radite. Kao što vidite, u ovom segmentu praktično se ništa nije izmenilo i ako ste nekad koristili Nero, osećaćete se kao riba u vodi.

S obzirom na to da je u sferi programa koji služe za narezivanje diskova zaista teško izmisliti toplu vodu, Nero Burning ROM 10 ne donosi mnogo toga novog od kada smo se poslednji put družili s njim. Jasno vam je da program podržava reckanje na svim vrstama optičkih medija, te da podržava širok dijapazon različitih vrsta poslova. Oko toga zaista ne treba previše trošiti reči. Jedina prava, velika novina jeste opcija Nero DiscSpan. U pitanju je funkcija putem koje se korisniku nudi mogućnost svojevrsnog arhiviranja podataka skladištenjem na više diskova istovremeno. Nakon dostizanja skladišnog limita, program će zatražiti od vas da ubacite drugi disk, a moguće je čak postaviti deljenje fajlova nakon dostizanja određene veličine (određujete je sami). Zanimljivo je to da ovaj sistem ne podrazumeva ekskluzivno korišćenje istog tipa optičkog medij. Prema želji i mogućnostima možete koristiti svaku kombinaciju – snimanje može da počne na CD-u, nastavi se na DVD-u, a završi na Blu-rayju. Vraćanje podataka obavlja se korišćenjem naročitog alata – Nero DiscMerge koji se automatski snima na poslednjem disku, čime se vraćanje podataka može izvršiti bez ulaska u glavni program, odnosno bez njegovog posedovanja. Nažalost, postupak ne omogućava kriptovanje podataka i, iako to podržava, nije namenjen skladištenju malih fajlova (od njih se neće praviti jedinstvena datoteka). Umesto toga, njegova osnovna namena je skladištenje gabaritnijih datoteka čije smeštanje na odredišni medijum po defaultu nije moguće.

Nero Burning ROM nudi pregršt zanimljivih opcija, ali i prepoznatljiv korisnički interfejs koji gotovo da i nije izmenjen u odnosu na prethodne verzije programa. Sigurno je da će zbog svega rečenog on biti izbor mnogih, ali treba napomenuti da Ashampoo Burning Studio 10 za manje novca nudi daleko više manevarskog prostora. Dobijate mogućnost izrade štampane galanterije, bekapovanja važnih datoteka, izrade samostartujućih diskova i tako dalje. S druge strane, Nero Burning ROM poseduje neosporan kvalitet i iza sebe ima veliku tradiciju, koja po automatizmu povlači veliki broj korisnika (čitaj: kupaca). Ako vam je to bitno i spremni ste da zažmurite na manjak mogućnosti i nešto veću cenu, onda nikako ne možete da izgubite.

Vladimir PISODOROV