Rezalica koja (i dalje) evoluira

Kada izradite program koji je jednostavan i savršeno obavlja svoj posao, nalazite se u priličnom problemu? Zašto, ako su korisnici prepoznali kvalitet i ako prodaja ide dobro? „Svakog gosta tri dana dosta”, kaže narodna izreka, a sličan je slučaj i sa softverskom pijacom. Programski paketi mogu da se održe neko vreme bez (većeg) apdejtovanja, ali se već nakon godinu dana nešto mora učiniti – u ponudi se mora naći dašak svežine ili kompanija počinje da gubi novac. Problem nastaje u situacijama kada se savršeno balansirani projekti veštački natrpavaju „naprednim” funkcijama kako bi se održao korak sa zahtevima tržišta. Od magarca pravimo konja, pa na kraju završimo posedujući matoru ragu.

Ovaj scenario videli smo mnogo puta do sada, čak i u klasi programa kojoj pripada Burning Studio. Svi se sećamo kako je Nero iz godine u godinu rastao i na kraju prerastao sam sebe. Od rezanja ostade samo ideja, dok je program prerastao u paket i maltene počeo da se bavi kućnim finansijama i tabelarnim kalkulacijama (malko karikiramo). Kada smo se prvi put sreli sa konkurentskim proizvodom kompanije Ashampoo (vidi SK 6/2008), konstatovali smo da se radi o jednostavnom i odlično osmišljenom programu za narezivanje diskova. Međutim, ni on nije ostao imun na zahteve tržišta, pa je od tada nanizano čak tri nove verzije. Kako je to uticalo na funkcionalnost?

Iako je prešao dugačak razvojni put, Burning Studio se u periodu za nama veoma malo promenio. Kada prvi put budete startovali desetku mislićete da ste u nekoj od prethodnih verzija programa. Da nije novoubačenih tema koje menjaju izgled početnog ekrana, bukvalno ne biste mogli da kažete u čemu je razlika. Sve počinje sa quicklaunch forme koja sadrži komande za pozivanje podržanih poslova. Procedura je i dalje opisnog karaktera, tako da ako hoćete, na primer, da narežete neki film birate sekciju Burn Movies, a potom i konkretan tip posla – kompilaciju namenjenu reprodukciji sa PC-a, (S)VCD komplement, DVD-video sadržaj itd. Kada poslove postavimo pod lupu, uviđamo da program u odnosu na pominjanu verziju 7 donosi svega jednu novu sekciju – Print and Design: Covers, Labels and Booklets. To, naravno, ne znači da se u međuvremenu nije radilo na implementiranju novina, već da je to učinjeno bez suvislog koketiranja sa raznorodnim vrstama poslova. Jednostavno, Ashampoo Burning Studio je program čija je jedina namena narezivanje diskova i obavljanje svih poslova koji imaju neke veze sa tim. Logično je da su podržane osnovne radnje poput nulovanja izbrisivih medija, izrade 1:1 kopija, kreiranja kompilacija, narezivanja muzičkih diskova, ripovanja audio sadržaja i slično. Ipak, mesta se našlo i za gomilu drugih mogućnost, pa iz programa možete baratati image fajlovima, vršiti autorizovanje video sadržaja (na jednostavan i bezbolan način), osmišljavati slideshow prezentacije, izrađivati bekap kopije krucijalnih podataka i skladištiti ih na optički medij, štampati papirnu galanteriju odgovarajućeg oblika... Ne treba dodatno podvlačiti da je sve nabrojano moguće raditi sa CD, DVD ili Blu-ray diskovima.

Ono što je takođe značajno odnosi se na podatak da je Burning Studio doživeo pravu generalku ispod haube. To znači da su sve vitalne komponente programa osvežene, dorađene i prilagođene modernim uslovima korišćenja. Autori ističu da im je jedan od osnovnih ciljeva bio ubacivanje pune HD podrške, odnosno implementiranje alata koji će baratanje 720p/1080p sadržajem i njihovo narezivanje na Blu-ray diskove učiniti mogućim i lakim. Dalje, tu je i potpuno nov Autoplay Editor, putem kog se na vizuelno prijemčiv način mogu izrađivati samostartujući diskovi (kompilacije sastavljenje od portabilnih aplikacija, na primer). Potom se beleži apdejtovanje komponente zadužene za prikaz video datoteke u preview prozoru, pa integrisani audio-video plajer, mogućnost ripovanja više audio diskova zaredom, opcija za komprimovanja video fajlova na veličinu običnog DVD-a itd. Ne bismo da favorizujemo nikoga, ali ovo je način na koji je potrebno vršiti apgrejdovanje mogućnosti nekog programa. Ne dodavanjem gomile bespotrebnih dodataka, već proširivanjem postojećih funkcija i fokusiranjem na osnovni tip posla.

Konačno, da se kratko pozabavimo i novom komponentom čija je namena izrada štampane galanterije. Korisniku je ovde na raspolaganju šest mogućnosti: kreiranje omota za klasične DVD kutije, potom izrada pandana za slim, jewel i Blu-ray oblike, izrada DVD bookleta, odnosno priprema za štampanje samih nalepnica za diskove. Zanimljivo je to što u isto vreme možete da radite sa više šablona (putem komandnih jezičaka se prebacujete s jednog na drugi), tako da se, na primer, na meniju može naći i izrada omota i osmišljavanje izgleda nalepnice, čime se postiže veća uniformnost prilikom izrade kreacija iz iste grupe. Inače, ceo proces sveden je na prolaženje nekoliko obaveznih koraka u kojima se od korisnika traži da definiše važne parametre kao što su tekstualni natpisi, sadržane slike i slično. Naravno, sve se veoma lako koristi, a upravljački interfejs je intuitivan i oslobođen viška nepotrebnih funkcija. Proces kreiranja dodatno je olakšan postojanjem templatea, putem kojih se izgled kreacija menja praktično jednim klikom miša.

Ashampoo Burning Studio je, bar po mišljenju autora ovih redova, najbolji program za „prženje” diskova. Na jednom mestu imate sve što vam u ovakvim situacijama može zatrebati, a opet su zadržani jednostavnost u radu i razumljivost funkcija. Ono što vam može zasmetati jeste prilično trom sistem ubacivanja fajlova/foldera u kompilaciju, kao i cena paketa. Naime, Burning Studio je poskupeo za čitavih 10 zelenih novčanica i umesto za 40, prodaje se za 50 dolara. Uzevši u obzir to šta se sve dobija u kompletu, cena i nije toliko strašna, mada konstatacija o poskupljenju stoji.

Vladimir PISODOROV