Digitalna zemaljska televizija (DVB-T2) u Srbiji

O digitalnoj televiziji priča se već neko vreme, ali su informacije koje izlaze u javnost nezvanične, nedorečene i sa više pretpostavki nego potvrđenih informacija

Pominju se rokovi za gašenje analognog signala, standardi koji će se koristiti, ali skoro niko ne objašnjava šta to znači za krajnjeg korisnika. U doba digitalizacije, kada se frekvencije kojima jedna država raspolaže smatraju nacionalnim dobrom, analogna televizija predstavlja rasipanje resursa. Jedan televizijski predajnik može da emituje u etar samo jedan analogni (PAL) televizijski program (kanal opsega 7 ili 8 MHz). Korišćenjem istog opsega i predajnika za emitovanje u digitalnom obliku po DVB-T standardu moguće je emitovati oko šest TV programa (u zavisnosti od bitratea dodeljenog pojedinačnim programima – veći bitrate po programu znači više detalja u slici, a samim tim i bolji kvalitet).

Međutim, korišćenjem standarda DVB-T2 MPEG4 moguće je emitovanje oko 12 TV programa sa jednog predajnika. Pored digitalnih televizijskih kanala, paralelno je moguće emitovati i razne dodatne servise i sadržaje. Dalja kalkulacija vrlo je jednostavna – uštede i prednosti novog standarda su ogromne.

Cela stvar odlično zvuči u teoriji, ali praksa uvek krije iznenađenja. Za početak, možete to i sami da primetite, kod nas je gotovo nemoguće naći u prodavnicama televizore koji podržavaju standard DVB-T2 MPEG-4. Trgovci tvrde da nemaju nikakvo zvanično obaveštenje o novousvojenom standardu, pa se takvi televizori još ne uvoze. Posebnu zabunu u prodavnicama unose oznake u specifikaciji televizora, gde se navode standardi koje podržava ugrađeni tjuner (prijemnik). Ove oznake stoje u zagradi i obično navode skoro sve postojeće standarde – od analognih do onih za digitalnu kablovsku, pa i sam DVB-T2. Međutim, oznake u zagradi znače samo da postoji druga verzija tog modela televizora sa tjunerom koji podržava neki od tih standarda. Dakle, važeći standardi za konkretan model trebalo bi da se nalaze izvan zagrade.

Digitalnu televiziju mnogi poistovećuju sa HD televizijom. Često je verovanje da je digitalizacija kraj televizije standardne PAL (SD) rezolucije, kao i da je samim tim automatski obavezna i kupovina novog televizora. To, naravno, nije tačno. Kao što se domaći kanali emituju digitalno sa satelita ili kroz pojedine kablovske sisteme, tako će se emitovati i putem zemaljskih predajnika. Digitalizacija će omogućiti još veći broj standardnih PAL (SD) TV programa, njihov poboljšan kvalitet, kao i kasniji postepen prelazak na programe visoke rezolucije (HD).

Za prijem digitalnih kanala biće vam dovoljna standardna krovna antena. Ono što će možda napraviti problem u prijemu jesu stara i loša antenska pojačala koja prave prevelika izobličenja signala, pa će na taj način ometati digitalni signal koji treba da dođe do prijemnika. Na sreću, već sada se u prodaji mogu naći pojačala koja su namenjena poboljšanju prijema upravo digitalnog signala. Svi mi koji već posedujemo televizor (analogni ili digitalni koji nema DVB-T2 MPEG4 kompatibilni tjuner) moraćemo da dokupimo eksterni Set-Top Box (STB), koji će se povezati između antene i televizora poput video rekordera. Naravno, kako ne bi sve bilo jednostavno, i tu ćemo imati dodatan izbor između modela koji su samo za prijem PAL (SD) kanala (imaju analogne antenske izlaze za starije CRT televizore), modela koji će primati samo SD kanale, ali istovremeno imati i HDMI izlaz za upscale (razvlačenje) slike i prilagođavanje novijim HD televizorima, i na kraju onih koji će biti prvenstveno namenjeni prijemu HD kanala (kada se i oni nađu u etru) i biće unazad kompatibilni za prijem PAL (SD) kanala.

Već smo pisali o tome da je Vlada predvidela sistem kupona u vrednosti od 25 evra za pomoć pri kupovini STB prijemnika kada zvanično počne kampanja za prelazak na digitalno emitovanje, što će svakako pomoći većini građana da što bezbolnije obave ovu tranziciju. Oni koji žele veći komfor i veći broj opcija u multimedijalnom svetu zabave sigurno će poželeti da kupe neki skuplji model sa hard diskom za snimanje programa, sa dva tjunera za gledanje jednog kanala i istovremeno snimanje nekog drugog ili sa mrežnim priključkom za razne multimedijalne sadržaje koji će biti omogućeni na pojedinim kanalima ili na Internetu. Mogućnosti su zaista mnogobrojne, a nadamo se da će neko smisliti način da ih gledaoci koriste na pametan način.

Za nekoliko meseci trebalo bi da počne emitovanje prvog MUX-a programa (multipleks, „paket” programa – skraćenica koju ćemo ubuduće često viđati) na većem delu teritorije Srbije. Jednostavno rečeno, MUX predstavlja skup više TV programa koji se emituje digitalno, sa jednog predajnika, na jednom televizijskom kanalu (opsegu frekvencija). Prijemnik (televizor ili DVB-T2 kompatibilni STB) „raspakuje” primljene programe i potom je spreman da ih reprodukuje kao sliku i zvuk. Kako smo već rekli, jedan predajnik će emitovati oko 12 digitalnih programa, u početku samo televizijâ sa nacionalnom frekvencijom. Nakon toga planiran je drugi MUX sa novih 12 TV programa. Toliko je opreme trenutno kupljeno i planirano da se pusti u rad, i to najkasnije do kraja godine. Nakon toga sledi period u kom će se raditi na pokrivanju preostalog dela teritorije države digitalnim signalom. Dalje bi trebalo da usledi nabavka dodatne opreme za pokretanje još nekoliko MUX paketa. To znači da će se dodeljivati i nove dozvole za programe sa nacionalnim pokrivanjem.

S tim u vezi, ako pogledamo kako se digitalizacija odvija u susednoj Hrvatskoj, videćemo da je nakon prve faze usledilo dodeljivanje dozvola postojećim TV stanicama za pokretanje novih kanala, a trenutno je raspisan konkurs za nove specijalizovane programe. Na primer, planira se pokretanje posebnog sportskog programa, za čiju dozvolu konkurišu dve televizije, očekuje se specijalizovani kanal za decu, kanali namenjeni zabavi, muzički kanal i tako dalje. NovaTV počela je sa probnim emitovanjem svog programa u HD rezoluciji.

Kod nas u početku možemo očekivati da dobijemo poseban kanal namenjen prenosu skupštinskih zasedanja. Pink već emituje više kanala na satelitu, pa će biti zanimljivo videti da li će neki od njih početi da se emituje slobodno, kao drugi zemaljski kanal. B92 takođe već ima drugi program informativnog karaktera, te se očekuje da će i sa njim konkurisati za nacionalnu frekvenciju. Za prva dva MUX-a nisu planirani HD programi, mada se može očekivati da se tu nađe RTS-ov eksperimentalni HD program koji emituje sportske prenose u visokoj rezoluciji. S velikim brojem mesta za nove TV programe u budućnosti biće zanimljivo kako će se ko snaći u novoj situaciji, a priznaćete da do sada regulatorima baš i nije najbolje išlo. Biće zanimljivo videti i kako će sve to uticati na broj pretplatnika kablovskih operatera, jer je najveća prednost kablovske ponude upravo veliki broj programa (istina, i ponuda stranih programa zanimljive sadržine).

Kada ćemo početi da dobijamo prve kanale visoke rezolucije, još se ne zna. Takođe, još se ne zna ni to kada će početi informativna kampanja kako bi se gledaoci upoznali sa svim detaljima digitalizacije i sa tim šta će ona značilti za njih. Još jedna važna stvar (koja se takođe ne zna) jeste to kada će se početi sa gašenjem analognog signala, koje je prvobitno bilo planirano za sada već prilično blisku budućnost – 4. april 2012. godine.

Zoran OLUIĆ