IT industrija u 2011. godini

U ovoj godini iznenađenja će biti, ali minimalno, a akteri velikog tehnološko-tehničkog (i marketinškog) rata spremaju unapređene i potpuno nove takmace. Osnovno pravilo glasi: može biti samo profit

Već neko vreme mogu se čuti najave velikih promena u IT svetu. Prirodno, svaka velika kompanija svoj novi proizvod (a posebno usred finansijske krize) naziva revolucionarnim, pokušavajući da talas kupaca natera na svoju vodenicu i uveća zaradu, koja garantuje bolju poziciju u budućim bitkama za prevlast na najdinamičnijem tržištu na svetu. Titulu šampiona 2010. godine svi dodeljuju kompaniji Apple, dok se najvećim gubitnikom među velikanima smatra Google, ili možda Nokia, zavisno od toga ko i kako procenjuje. Gde je u tom rasponu mesto onima koji nisu profitirali kao Džobsova armija i kako planiraju da poprave svoju situaciju?

Kada su talasi povoljni

Uporedna analiza prodornosti cloud computinga (izvor: InformationWeek)

Prema istraživanjima američke kompanije Gartner, prošle godine prodato je oko 20 miliona tableta. Ove godine očekuje se da taj broj poraste do 55 miliona primeraka. Napomenimo to da je tablet sada posebna grana uređaja i da praktično nema konkurenciju. Naravno da postoje uređaji koji rade deo ili čak i više poslova tableta, ali oni imaju neke bitne nedostatke – veličinu u slučaju pametnih telefona, odnosno dužinu trajanja baterije i portabilnost u slučaju malih laptopova i netbook uređaja. Upravo je to mesto u toj vertikalnj hijerarhiji tableta (između telefona i PC računara) uslovilo koje će kompanije pokušati da zaigraju novu igru. Apple i Google su vladari kada je u pitanju softverski deo sveta pametnih telefona, sa svojim sličnostima i (mnogobrojnim) razlikama. Ipak, osnovna stvar koja ih razdvaja svakako je to što Apple u prodaji ima samo jedan telefon (uskoro i drugi: Verizon verziju iPhonea 4), dok Android OS koristi ogroman broj različitih proizvođača. Google još nije prisutan u svetu tableta na način na koji se to očekuje. Verzije 1.x i 2.x Androida naprosto nisu optimizovane za tablet i svako testiranje Android tableta jasno pokazuje da takvi uređaji nisu konkurencija iPadu, naročito ne kada im je cena tako bliska. Dok ne izađe Android 3.x (verzija optimizovana za tablete) nećemo znati kakva je budućnost rata između OS-ova u tom svetu, iako je u domenu telefona sve jasno kao dan. Iz pozadine se u trku uključuije i kanadski RIM, kompanija koja u poslovnom svetu dobro prolazi sa BlackBerry telefonima. Njihov PlayBook uskoro će biti konkurencija iPadu, a u trku ne ulazi nedovoljno potkovan jer prodavnica aplikacija koje RIM sponzoriše već ima 20-ak hiljada programa, sa skoro dva miliona preuzimanja dnevno. Iako ove brojke deluju male u poređenju sa platformama Android (130.000 aplikacija, šest puta povećan rast u odnosu na 2009.) i iOS (300.000 aplikacija), jasno je da RIM ne treba otpisivati. Pitate se sigurno zašto tu nigde nema Windows Phone 7 podataka. Uprkos tome što Stiv Bolmer (Steve Ballmer, izvršni direktor Microsofta) pokušava sve da ubedi da je to zreo i sposoban OS i da će njime opskrbljeni telefoni uskoro iseći konkurenciju na paramparčad, zasad tako nešto nije na vidiku. Zanimljiv i originalan korisnički interfejs, pedigre i dobra gama telefona za početak se mogu smatrati više nego dobrim, ali kako je tržište jedini sudija, sačekaćemo da ono presudi i u ovom slučaju. Da li je taj OS podesan i za tablete? Odgovor je: ne. Microsoft se nada tome da će sledeća inkarnacija Windows OS-a (nazovimo je zasad Windows 8) biti sposobna i za x86 (PC računare) i za tablet zahteve.

Posmrtni marš za desktop, prvi stav

Postoji jedna interesantna i nimalo slučajna stvar u vezi sa svim prenosnicima – koriste se (u većini slučajeva) za vrlo karakteristične aktivnosti, i to redom: email, Facebook, YouTube i surfovanje. Postavlja se pitanje čemu onda služi kućni desktop računar? Odgovor opominje i poziva na promenu načina razmišljanja. Naime, desktop računari napravljeni su od strane entuzijasta za entuzijaste. Sve ove godine razvoj IT tržišta imao je za posledicu dovođenje moćnih mašina u domove čiji ukućani nemaju potrebe za njihovom profesionalnom upotrebom, te se sposobnosti računara nisu dovoljno eksploatisale. Danas, kada su te mašine dostigle najveću snagu, razlika između njihovog potencijala i realne upotrebe je tolika da je primetna jedna karakteristična posledica: pad prodaje desktop računara u razvijenim delovima planete. Svakako da je rano reći da je desktop mrtav, kako neki vole senzacionalistički da viknu, ali je više nego jasno da je njegova višedecenijska dominacija na zalasku.

Priča koja ponajbolje ilustruje promene u načinu na koji konzumiramo informacione tehnologije jeste ona o kompaniji Apple. Od svog osnivanja 1976. godine pa sve do pre desetak godina Apple je bio fokusiran na desktop segment personalnih računara. Velika bitka za zaokruženo rešenje (računar sa operativnim sistemom) sa IBM-om, a kasnije i Microsoftom, bespoštedno je trajala decenijama. Rezultat je bio porazan za Apple i, osim za relativno male (ali kompaktne) grupe ljudi u SAD-u, Macintosh računari postali su manje bitan deo života. Povratak današnjeg giganta na scenu nije bio moguć sve do pojave prenosnog digitalnog plejera (iPod) 2001. godine, koji je uzdrmao tržište i najavio blistave dane za tu kompaniju. Šest godina kasnije iPhone se pojavio i doneo još jednu revoluciju. Tu je slika već postala mnogo jasnija. Kompanija Apple je zahvaljujući prenosnim uređajima toliko podigla vrednost svog brenda da je u godini kada su svi veliki beležili pad prodaje profitirala i uvećala tržišni udeo i u desktop segmentu. Njen takmac Microsoft, pobednik u velikom duelu operativnih sistema, teško se nosi s novim dobom. Iako su u poslednjih nekoliko meseci napravili dobar posao sa Kinectom i Windows Phone 7 (WP7) telefonima, a i prodaja operativnog sistema Windows 7 ide veoma dobro, malo je reći da su gospoda iz Redmonda zabrinuta. Prelazak „u oblake” za njih je težak i naporan posao, a smanjenje prodaje računara u desktop segmentu preti da iseče najprofitabilniju osnovu – prodaju Windows i Office paketa. Ipak, nikako se ne sme zaboraviti to da ova kompanija i te kako može da iznenadi u pozitivnom smislu. Jedno od iznenađenja svakako je kupovina ARM licence, ali to nije i jedino.

Svi bi sa ARM-om na kafu

Odgovor američkih kompanija na pitanje „Da li ste ispitali moguće načine upotrebe cloud computinga u okviru svog poslovanja?” (izvor: InformationWeek)

Windows na ARM-u? U redu, naravno da to nije neka novost. U prošlosti su operativni sistemi sa ovom oznakom bili portovani na ARM arhitekturu, ali u zaboravljenim PDA uređajima. Najnoviji sporazum kompanija Microsoft i ARM dovodi do zanimljivog obrta u svetskim okvirima. Ekskluzivna pozicija Microsofta na tržištu personalnih računara više nije dovoljna i ekipa iz Redmonda svojski se trudi da snažno prodre i na tržišta drugih platformi. Početak WP7 sage dao je dobru početnu brzinu u pravom smeru, ali ne i dovoljnu. Zamislite samo kakvu bi tek poziciju Microsoft imao ulaskom na tržište tableta i koliko bi povećao udeo na tržištu pametnih telefona. Ipak, to nije jedina prognoza nakon sklopljenog dogovora između Microsofta i ARM-a. Kako je najavljeno, sledeća verzija Windows OS-a biće isporučena u verzijama za arhitekture x86 i ARM. Sličan događaj mogao bi da bude izbor Intela za prvog hardverskog partnera u kompaniji Apple. Taj prelazak bio je relativno kratak, ali i jednostran, jer Apple nije zadržao PowerPC varijantu svojih uređaja. Microsoft želi oba dela kolača, i to čini zadatak teškim. Ipak, osnovna prednost u ruci softverskog giganta su programeri, njihov zadivljujuće veliki broj, kao i njihova sposobnost. Oni su garant uspeha ove tranzicije. Videćemo koliko je potrebno vremena za ovaj poduhvat i kakvi će biti rezultati njegove implementacije.

Pun prelazak Microsoftovog operativnog sistema na ARM najviše je čekala nVidia. Njihovi procesori bazirani na ARM arhitekturi (posebno Tegra 2) biće među dominantnim na tržištu, a dobijanje prilike da se iskoristi najpopularniji OS značilo bi ulazak kompanije nVidia i na tržište personalnih računara. Nemojte misliti da je sve ovo lak zadatak – ni za Microsoft, a ni za kompaniju nVidia. Dvoipodecenijska vladavina Windowsa na platformi x86 dug je period i kvalitetno portovanje na ARM predstavlja veoma, veoma zahtevan i izazovan posao. S druge strane, nVidia mora mnogo vremena i novca da uloži u razvoj i istraživanje ukoliko namerava da se suprotstavi liderima x86 sveta – kompanijama Intel i AMD, posebno ukoliko uzmemo u obzir to da ARM tehnološki kaska. Ovi procesori nemaju 64-bitno adresiranje, a ni hardverski podržane niti, koje ih u performansama i te kako koštaju (naravno, u poređenju sa Intel/AMD konkurencijom). Treba očekivati da će prvi koraci u ARM implementaciji na PC tržište biti i u segmentu servera, gde bi, ukoliko se reše problemi sa pregrevanjem velikog broja vezanih ARM čipova, trebalo očekivati dodatno komplikovanje priče u kojoj su glavni akteri Intel i AMD.

Dobar vetar u ovom poduhvatu svakako su obezbedili Intel i nVidia. Nakon mnogo peripetija, šestogodišnji ugovor vredan 1,5 milijardi dolara (koje će Intel isplatiti) omogućava uzajamno licenciranje kompanijama. Time se završava pravna borba dva giganta i otvara novo poglavlje u razvoju IT tržišta. Ovaj sporazum će obema kompanijama omogućiti da se koncentrišu na nove izazove i da mirno koriste patente i izume drugog potpisnika ugovora. Intel je zaštitio neke procesore, fleš memoriju i određene čipsetove, ali sve ostalo sada je dostupno inženjerima kompanije nVidia. Upravo ti patenti (kao i dobijeni novac) omogućiće ovoj kompaniji efikasniji rad na projektu Denver, njenom dosad najambicioznijem projektu. Budući procesor trebalo bi da sadrži i napredni grafički procesor (slično strategiji AMD-a i Intela). Upravo taj proizvod ima za cilj podizanje ARM arhitekture unutar nVidia proizvoda sve do centara podataka i superkompjutera. Takvi proizvodi su najinteresantniji za kompanije koje se bave cloud computingom. Savremeni, efikasni i štedljivi procesori dolazećeg doba će biti svakako dobro eksploatisani u virtuelnom svetu korišćenja informacionih tehnologija.

Oblak kao pokretač

Ako se za računarstvo u oblacima moglo ranije reći da je u pitanju samo ideja, da se još testira, da nije dovoljno ispitano, od prošle godine se tako nešto više ne može tvrditi. „Oblaci” pokazuju rezultate.

Velike softverske kompanije već više od godinu dana prave proizvode koji imaju sposobnost da koriste infrastrukturu oblaka. Neke od njih imaju isključiv odnos prema razvoju – svaka aplikacija, bilo da je namenjena korisničkom ili poslovnom delu tržišta, mora biti cloud-compatible (kompatibilna sa provajderima usluga cloud computinga). Osnovni razlog uspeha oblaka u godini za nama je, po ko zna koji put, novac. Jednostavno, kao firma platite manje, a dobijete sve što ste imali i na svojim mašinama, samo sada sve to zauzima manje mesta, smanjeni su i računi za struju i imate mogućnost da fleksibilno najmite onoliko „procesorske snage” koliko vam je zaista potrebno. Ah, da. Pomenimo i taj „mali” problem što podaci nisu na vašem računaru. To je svakako najveća mana računarstva u oblacima, posebno u slučaju velikih kompanija. Ipak, rezultati implementacije „oblaka” govore da oni polako ali sigurno postaju informatička insfrastruktura našeg vremena. Najbolji primer implementacije ovakvih rešenja jeste onaj kompanije InterContinental Hotels Group (IHG). Ovaj konglomerat poseduje više od 600.000 hotelskih soba širom planete, a svoje operacije obavlja preko spoja unutrašnjeg centra podataka u oblaku i Amazonovih servisa. Amazonovi servisi omogućavaju zaposlenim programerima pravljenje i testiranje aplikacija koje će kasnije biti stacionirane kod raznih provajdera, u zavisnosti od raspoređenosti korisnika u svetu. Ipak, ne treba pomisliti da su sadašnji sistemi dovoljno dobri za potrebe ovako velikih kompanija, bar kada su u pitanju pouzdanost i sigurnost. Cloud sistemi današnjice su takozvani best-effort sistemi, koji zasad ne garantuju 24-časovni odziv bez problema u performansama. Upravo iz tog razloga IHG vrši poslovanje rezervacije soba (50–60 miliona transakcija mesečno) pomoću udaljenih centara podataka koje pokreću Verizon i Savvis u SAD. Paralelno tome, IHG razvija i sopstveni sistem računarstva u oblacima koje pokreću serveri Hewlett Packard Blade i virtualne mašine VMware. Najbitniji podaci i servisi kompanije biće na tim serverima.

Tri prioriteta u svetu informacionih tehnologija za period posle 2010. godine (izvor: Gartner)

Ova priča jasno ukazuje na probleme sa kojima se suočava računarstvo u oblacima:
• sigurnost podataka – kako se podaci ne nalaze fizički u dometu stvarnog vlasnika, mogućnosti zloupotrebe su u nekim slučajevima prevelike;
• složenost – s korisničke strane to izgleda jednostavno, ali zahtevi same platforme su veliki i potrebno je provesti mnogo radnih sati dok se sistem ne „ispegla” do prividnog savršenstva;
• garancije performansi – sistemi iza oblaka moraju u dogledno vreme da unaprede garancije za probleme koji mogu da nastanu u radu. U zahtevnim sistemima koji generišu ogroman broj transakcija problemi u odzivu ili performansama mogu da znače gubitke miliona dolara.

Ova tri problema idu ruku pod ruku s još jednim, koji nas vraća u priču koju smo pokrenuli: izbor pravog prenosnog uređaja. Da, pametni telefoni i tableti su nova snaga u rukama potrošača i oni napokon mogu da budu dostojne platforme koje koriste snagu i potencijal računarstva u oblacima. Ipak, korisnici zahtevaju aplikacije za konkretne uređaje (native apps), a ne univerzalne programe bazirane na web browserima. Kako odabrati pravi uređaj? To je pitanje koje sebi postavljaju kompanije svakog dana. Neke od njih već su krenule u rešavanje tog problema i za platformu su odabrale – Apple. Medicinska kompanija RehabCare iz SAD uložila je oko 2,5 miliona dolara u 7000 iPod Touch uređaja i oko 800 iPhone telefona. Njihovi terapeuti nose te uređaje sa sobom i pomoću posebne aplikacije pisane za iOS beleže vremena, detalje vezane za uslugu, popunjavaju podatke o pacijentima, korišćenoj opremi i potrošenom materijalu. U pozadini svega ovoga je sistem koji na osnovu unetih podataka, kao i onih koji su ranije pohranjeni, računa obaveze svakog pojedinačnog terapeuta, predviđa budući rad, računa zaradu i poreze i smanjuje eventualne propuste, što naravno štedi novac RehabCareu koji je, kao i svaka druga medicinska kompanija u SAD-u, imao nekoliko neprijatnih tužbi.

Naposletku, pogledajte grafikone koji govore o napretku implementacije računarstva u oblacima u godini koja je za nama, kao i prognoze za vreme koje je pred nama, koje govore u prilog tvrdnji da je cloud computing pokretač nove ere računarstva.

• • •

Tržište informacionih tehnologija raste uprkos krizi. Mnoge kompanije pronalaze načine da svoj proizvod stave u ruke sve većeg broja korisnika i poslovnih ljudi. Gartner tvrdi da će 2014. godine u svetu biti prodato više od 208 miliona tabličnih računara. Ako se zna da je u godini za nama bilo prodato oko 350 miliona personalnih računara, jasno vam je šta se očekuje.

U orkestru koji ponosno muzicira posmrtni marš desktopa prvu violinu od prošle godine preuzeo je tablet. Dirigentsku palicu neko je vinuo visoko, pravo međ’ oblake.

Momir ĐEKIĆ