IT industrija u 2010. godini

Prethodnu godinu mnogi krupni igrači IT industrije najradije bi da zaborave, čak i oni koji su najavljivali dominaciju i veliki napredak

Ta činjenica čini prisećanje još zanimljivijim. Ima i nešto važnije. Pregled IT trendova 2010. mnogo više govori o godini koja je pred nama. Kao pobednici izašli su Apple i Facebook, iako se IT javnost njima u nekoliko navrata najviše i smejala.

Šta to beše Buzz, a šta Kin?

Najveći gubitnik je Google, ali ne u bukvalnom, ekonomskom smislu. Kompanija nije bankrotirala niti će brzo. Međutim, ovaj džin nije uspeo da sačuva titulu najposećenije web destinacije na svetu. Nećemo ni reći ko ga je prestigao – očigledno je. Takođe, skoro svaki projekat od ključne važnosti ili je propao ili je na ivici. Čak, Google je imao toliko tegoba da je teško odabarati najveću muku: ratovao je sa Kinom, gde je pokazao principijelnost kakva se nije očekivala od multinacionalne kompanije, obrukao se svojim servisom Google Buzz, ugasio je Wave, a mobilni telefon iz „sopstvene režije” Nexus One prošao je nezapaženo. Bar se Android drži.

U stvari, taj operativni sistem drži se odlično. Android telefoni prestigli su Apple po prodaji čak i u Americi. Istina, svakog meseca nicali su novi modeli, što je svakako izuzetno dobra stvar. Neki tvrde da ti rezultati nisu merodavni jer nije u pitanju fer takmičenje: Apple ima zapravo samo jedan model, a Android će se još malo pa ugrađivati i u frižidere. Uprkos tome, trka za „dušu i umove” potrošača postoji i jeste fer. Što se rezultata tiče, 44 procenata prodatih pametnih telefona u poslednjem kvartalu prošle godine bazirani su na Android platformi. Apple je pao na drugo mesto sa 23 procenata. Malo se i obrukao Džobsovim apsolutnim poricanjem da postoji problem s antenom i kasnijom potvrdom da se za ovaj propust znalo tokom proizvodnje. Naravno, fanovi su mu oprostili. Kineze najviše zanima Symbian, ali je Microsoft počeo da preduzima korake da „ugura” Windows 7 na to ogromno tržište.

Zapravo, Google je najmanje dvostruki gubitnik. Od Facebooka je izgubio na svim poljima. Više obrukao se po pitanju privatnosti i od najveće društvene mreže, u šta je bilo teško poverovati, i to dva puta – Street View je mrštio obrve i spuštao roletne po mnogim komšilucima, a Google Buzz je doveo do neprijatnih poslovnih i privatnih situacija za samo 24 časa.

Međutim, i sam Google je u sjajnoj poziciji na tržištu budućnosti (pametni telefoni, mobilni Internet) kada se uporedi sa brukom zvanom Kin. U redu je ako ne možete da se setite šta je zapravo Kin. Reč je o dva modela pametnih telefona kompanije Microsoft koja su na tržištu jedva izdržala dva meseca. Tačan podatak o broju prodatih jedinica nikada nije objavljen, ali se spekuliše da ih je bilo manje od 15.000. Zašto je Kin tako loše prošao? Sem softverske prednosti Apple i Android telefona, Kin (naročito slabiji model) izgleda kao nešto što bi nosili samo moćni rendžeri. Rat za „mobilno tržište” biće još zanimljiviji.

Nova era počinje...

... još jednom. Kada Stiv Džobs obuče crnu bluzu i ćela mu zasija pod reflektorima u ogromnoj sali, znajte dve stvari – to će biti revolucija u načinu konzumacije digitalnog sadržaja i sutradan će ispred prodavnica biti redovi za Ginisa.

Međutim, Džobs nije morao da prekomerno „krivi realnost” za iPad. On jeste revolucija. Naravno, Apple nije izmislio tablične računare, ali oni čak ni 2009. godine svetu nisu bili potrebni. Ova kompanija čekala je trenutak praktično još od Newtona i njegovog razvoja, koji je započeo još 1987. godine. Trenutno u svetu postoji samo jedan brend koji je sposoban da sa ovakvom lakoćom stvori novo tržište, konvertuje postojeće korisnike, otvori (ali posredno) more mogućnosti ostalim proizvođačima, kao i da sve to vreme proizvod bude sa ozbiljnim nedostacima i daleko od idealnog tipa tablet računara. Na stranu Appleov softverski centralizam, iPad nema kameru napred, ne podržava multitasking, a zla krv između te kompanije i Adobea dovela je do ignorisanja standarda bez kog je bilo nemoguće zamisliti Internet. Međutim, više od osam miliona prodatih iPadova govori o tome da ovi nedostaci nisu imali nikakvog uticaja. Dakle, prošla je još jedna Džobsova godina. Rezervisao je i sledeću.

Apple je svojim uvođenjem iPada, koji zaista izgleda fantastično, stvorio prostor za novu vrstu računara, koja nije čekala samo neophodnu tehnologiju da sazri nego i povoljan trenutak i pravi brend. Nadalje će svaki iole ozbiljan proizvođač netbook računara, pa i samo mobilnih telefona početi sa proizvodnjom svojih tableta. Jedan se već ističe – Samsung, i to svojim Galaxyjem. Taj model izašao je u oktobru i doživeo je pristojan uspeh.

S hardvera na softver i Internet

Sve smo bliži ispunjenju maksimalnog potencijala trenutnih tehnologija proizvodnje, pogotovu na tržištu procesora. Potreba za čestim nadograđivanjem konfiguracije polako se gubi. Sem proizvodno-tehničkih razloga, i ekonomski faktori igraju važnu ulogu – igračke konzole usporavaju razvoj PC-a. Tako se bar priča u sve većem broju razvojnih timova. Veliki proizvođači zato ulažu sve više novca u istraživanje novih tehnologija. Takva situacija izuzetno je povoljna za korisnike, koji tako imaju vremena da odahnu bar što se „tradicionalnog” hardvera tiče. IT magazini više nisu ispunjeni PC komponentama, oni su 2010. godine više opisivali gedžete, internet servise i usluge, mobilne aplikacije i nove sisteme upravljanja u igrama.

S druge strane, razvoj softvera, servisa i usluga 2010. godine potvrda je da smo svakim danom korak bliži postindustrijskom informatičkom društvu. Sve se seli „u oblak”, a društveno umrežavanje je najdominantniji trend. Prvi put civilizacija ima tehnološki temelj dovoljne snage da izdrži bujicu ideja i mogućnosti. Mark Zakerberg je, sasvim očekivano, ličnost godine. Njegovu društvenu mrežu posećuje pola milijardi ljudi, a više od polovine njih to radi svakodnevno, i to uprkos velikom broju skandala vezanih za privatnost korisnika.

Sve je više i specijalizovanih društvenih mreža. Neke od njih, na primer, nude „uparivanje u avionu” sa ljudima koji su „kompatibilni po interesovanjima”. Takođe, geotargeting umrežavanje vezano za lokaciju sve je popularnije. Veliki dobitnik na ovom polju je Fortsquare (više od pet miliona korisnika). Čak je i Apple uplovio u te vode. Doduše, još neuspešnije od Microsoftovog Kina. Naime, u okviru servisa Apple iTunes nalazi se Ping – čitava društvena mreža. Veći deo vremena tamo neko pokušava da vam proda muziku na svakom koraku. Suvišno je reći, Pingu je potreban ozbiljan redizajn uz promenu koncepta.

Najveći problem Neta možda su farme za stvaranje sadržaja. One postoje već dugo. Međutim, prošle godine mnogi krupni igrači ušli su u ovaj prljav posao. Među njima je i AOL. Izgleda da je jedna velika prednost Interneta (to što svako može da napiše šta želi) ujedno i njegovo prokletstvo. Lider industrije zagađenja Demand Media objavljuje oko milion novih sadržaja mesečno, a za njihovo stvaranje „novinari” primaju skromne honorare. Posledica je pad kvaliteta sadržaja, koji nastaje planski, sa „zaradom na klik” na umu.

Tužen tuži tuženog

Prošle godine Microsoft je tužio Salesforce, pa je Salesforce uzvratio istom merom. Onda je Xerox tužio Google i Yahoo!, pa se Microsoft setio da i TiVo krade patente ovog džina. XPRT Ventures je tužio eBay, a Pol Alen, jedan od osnivača Microsofta, tužio je Google, Apple, Facebook, Netflix, Yahoo!, AOL, eBay, Office, Depot, OfficeMax i Staples zbog četiri patenta vezana za e-trgovinu i druge online funkcije koje su godinama temeljni stubovi ovih servisa. Ovaj najveći proces najbrže se i završio. Sudija se, između redova, zapitao za mentalno zdravlje tužioca. Najbolje je prošao Amazon kome je sud priznao patent na društvene mreže. Hoće li ovaj džin to (zlo)upotrebiti ne bi li uzimao harač Zakerbergu, ostaje da se vidi.

Ako su Internet kompanije provele mnogo vremena na sudu, onda su prošle godine advokati proizvođača mobilnih telefona tamo počeli da žive: Motorola je tužila Apple zbog 18 patenata, Apple Nokiju, pa su Finci vratili istom merom. Pa još tri puta. Onda je Apple prešao na HTC, ali ni ta kompanija nije ostala dužna Džobsovoj.

Koji su bili razlozi za tužbe? Umesto da utrošimo ceo tekst na dosadna objašnjenja, opredelićemo se za univerzalan odgovor: pokušaj da se znanje zaključa. Jedino dobro u celoj priči je to što sudovi, najčešće i iznenađujuće, zaista dobro rade svoj posao. Ponekad je potrebno fleksibilnije tumačenje zakona o autorskim pravima kako bi se osiguralo da zažive moderni trendovi koji donose boljitak za korisnike. Samo uz postojanje jake konkurencije i situacije gde drugoplasirani uvek dišu za vratom liderima tržišta možemo, kao potrošači, biti sigurni da ćemo uvek imati najbolje što industrija trenutno može da ponudi.

Po pitanju patenata najveću paniku izazvala je prodaja kompanije Novell. Njen novi vlasnik Attachmate je, naime, prodao 882 patenata konzorcijumu kompanija CPTN Holdings koji vodi Microsoft, i koji uključuje imena kao što su Apple, EMC i Oracle. Ovo je izazvalo paniku u delu Open Source zajednice, ali se ispostavilo da se transakcija nije odnosila na projekat openSUSE.

Bilo je tu svega

Prethodne godine igračka industrija nam je na bar tri načina pokazala šta nosi budućnost tehnologije. Microsoft je razvio i pustio u prodaju Kinect, pokrenuo je cloud gejming servis OnLive i sve se intezivnije radi na razvoju komercijalnih 3D televizora i monitora, ali ne toliko uspešno koliko bi industrija i korisnici želeli.

Kakvo gejming iskustvo donosi Kinect možete pročitati u našem prikazu, takođe u ovom broju. On je, možda još važniji kao praktičan pokazatelj da smo na pragu upotrebe sličnih uređaja za manipulaciju sadržajima na kompjuteru. Na primer, Asus je počeo da razvija Wavi Xtion – upravljački sistem za PC baziran na istoj tehnologiji koju koristi i Kinect.

Međutim, sadržaj kojim manipulišemo putem ovog sistema neće biti sasvim 3D, bar sudeći po nasleđenom stanju iz prošle godine. 3D televizija san je svih u poslu,a prvi uspešni komercijalni modeli doneli bi dominaciju na tržištu. Međutim, na 3D-u se radi već dve decenije, sa promenljivim uspehom. Iako se očekivao konačni proboj 2010. godine, on se nije desio. Ispostavilo se da retko ko želi da plati televizor 4000 dolara da bi gledao ograničen broj sadržaja, sa porodicom i prijateljima, noseći nekakve naočari.

Kraj godine nesumnjivo je obeležio WikiLeaks ili, još preciznije, reakcije na njega. Mediji su, sasvim očekivano, bili nespremni da isprate skandal kako dolikuje. Umesto analize, objektivizma i pristupanja tematici hladne glave, težilo se senzacionalizmu, zbog čega većina i ne zna šta se zapravo desilo. A šta se to zapravo desilo? Procurela je diplomatska korespondencija, koja je dignuta maltene na nivo superpoverljivih podataka neke obaveštajne službe. Saznalo se, u stvari, malo toga što se nije već bar slutilo, a kakve će biti posledice toga po otvoreni Internet ostaje da se vidi.

Uglavnom, 2010. godina bila je poput mosta za sledeću deceniju, anticipacija onoga što sledi. Nije nam donela „budućnost”, ali sada još bolje znamo kakva će ona biti – povezana, bežična i sa malenim kamerama u dnevnoj sobi, koje donose personalizovano iskustvo navigacije mrežom i medijskom bibliotekom, ali po cenu dodatno umanjene privatnosti.

Ivan VESIĆ