Near Field Communication

U trenutku kada je tehnologija jedini pravi pokretač razvoja čovečanstva, teško je reći za neki novi proizvod ili uslugu da je „siguran pogodak”, ali NFC je, čini se, blizu toga

Kada se dva NFC uređaja približe jedan drugom na 4 cm udaljenosti, RF signal čitača će snabdeti naponom antenu taga ili drugog uređaja i na taj način aktivirati njegova kola. U aktivnom modu, oba uređaja generišu sopstvena RF polja kako bi preneli podatke.

U prošlosti je bilo pogrešnih predviđanja ove vrste, koja pozivaju na oprez. Nove tehnologije sa sobom često donose veo koji se samo globalnom upotrebom može skinuti. Dominantno mesto u savremenom ustrojstvu tehnologija suvereno drže kompanije koje se bave komunikacijama, kako na makro tako i na mikro tržištima. Njihova pozicija uslovljena je činjenicom da predstavljaju infrastrukturnu potporu svakom novom proizvodu ili usluzi, a takva pozicija garantuje redovne isplate i stalna ulaganja, nešto što je u vremenu globalne ekonomske krize retka čast. Sve ove kompanije vredno rade i ulažu novac u stalni razvoj kako bi svoju ulogu zadržale. Svedoci smo dostupnosti tehnologija za razmenu podataka običnom čoveku – mobilni telefon postao je više od prostog uređaja za obavljanje razgovora ili razmenu kratkih ili multimedijalnih poruka. Razvojem mreža i napretkom računarske nauke ovi uređaji postaju primarni prozor u svet globalne mreže. Deluje da ne bismo mogli ni za šta više da ih upotrebimo, kao da smo iscrpeli sve mogućnosti načinivši ih bliskim personalnim računarima. Svakako da bi njihovi tvorci, velike kompanije, voleli da tako svi misle, ali to nije slučaj. Postoji jedan veliki neosvojeni prostor u upotrebi telefona i sličnih prenosnih uređaja. O tom prostoru će ovde biti reči.

Sećaš li se Plavog zuba

Da bi neka ideja zaživela, donela profit i time nastavila svoje postojanje neophodna je (približno) sveukupna prihvaćenost i rasprostranjenost u njenoj primeni. Drugim rečima, ako želite da nešto ima stabilan rast i da donosi mnogo novca, moraju za njega mnogi znati i koristiti ga. Prva prava prepreka u korišćenju novog proizvoda ili usluge najčešće je kompleksnost njegove upotrebe. U svetu kvaliteta nekada zaista važi „manje je više”, što zapravo govori da su jednostavniji uređaji koji zadovoljavaju neku potrebu korisniku ili rešavaju problem uvek bolje rešenje od komplikovanih multipraktika. Ipak, oni neće dovoljno dugo zadovoljavati potrebe te iste individue. Konkurencija će, videvši da tu postoji plodno tlo, brzo izbaciti proizvod/uslugu kao takmaca ili će prosto korisnici „prerasti” tu jednostavnu koncepciju i poželeti više. Zato je neophodnost i obavezna aktivnost svake tehnološke kompanije stalno usavršavanje postojećih tehnologija, naravno pored razvoja novih.

Jedna takva tehnologija svakako je Bluetooth. Oko njene najave bilo je užasno mnogo pompe, govorilo se o dominaciji, o sveopštoj rasprostranjenosti. Da li je ova tehnologija dorasla očekivanjima? Da li je uspela u svojoj nameri? Ova pitanja imaju dva odgovora – da i ne. Ako je prisutnost u uređajima kriterijum uspeha prihvatanja ovog standarda prenosa, odgovor je svakako da. Ipak, ako je kriterijum preseljen na drugu stranu, u domen frekvencije upotrebe (koliko često i za šta ga koristimo), nameće se odgovor da Bluetooth – nije uspeo. Sami se zapitajte za šta ste poslednji put koristili ovu tehnologiju? Najčešći odgovor bio bi onaj koji govori o prenosu nekog fajla s jednog prenosnog uređaja na drugi. Da li je to jedina (ili najbitnija) stvar koju Bluetooth može? Naravno da nije. Svakako, tačno je i to da se BT koristi i za povezivanje različitih uređaja – slušalica, tastatura, telefona – sa kolima. Ipak, naspram mogućnosti, stvarna upotreba ne može se pohvaliti visokom ocenom. Verovali ili ne, njen najveći nedostatak je komplikovanost iniciranja komunikacije između uređaja, potreba za unosom šifre i činjenica da BT mnogo troši bateriju prenosnih uređaja kada je uključen, a veći deo vremena ne obavlja nikakav smislen posao (i praktično i iz ugla korisnika). Postoji li način da se ovaj „problem” reši?

Šta je NFC i kako funkcioniše?

Tehnologija koja bi mogla da bude rešenje ovog, ali i mnogih drugih problema nosi ime Near Field Communication i nikako se ne može nazvati novom. Njen kreator je kompanija NXP Semiconductors, osnovana od strane holandskog giganta Philipsa. Zajedno sa kompanijama Sony i Nokia, ova kompanija je 2004. godine osnovala NFC Forum, neprofitnu organizaciju za promociju ove tehnologije. NFC omogućava uređaju, najčešće prenosnom (mobilni telefon, muzički plejer), da sakuplja podatke sa NFC taga ili drugog NFC uređaja na veoma bliskim udaljenostima (do 4 cm). U prevodu, dovoljno je da dodirnete uređajem koji poseduje ovu tehnologiju specijalan privesak, etiketu ili uređaj i da započnete komunikaciju.

NFC predstavlja evoluciju postojeće specifikacije RFID tehnologije i sistema za plaćanje bez dodira (eng. contactless payment systems). U prethodnom pasusu videli ste reč tag – ona predstavlja apstrakciju kartice koja poseduje integrisana kola koja mogu da nose informacije na sebi. Tag je najlakše zamisliti kao karticu koju vlasnici knjižara lepe na knjige kako bi ih obezbedili od krađe. Uobičajena komunikacija u NFC svetu je između aktivnog čitača (uređaja) i pasivnog taga. Ova komunikacija sprovodi se na frekvenciji 13,56 MHz, i to pomoću tri protokola poznata iz RFID sveta – Type A, Type B i FeliCa.

Ovaj protokol je od početka projektovan sa efikasnošću na umu. Tipično, izlazna snaga je između 1 i 2 dBm, a podržane brzine transfera mogu biti 106 Kbit/s, 212 Kbit/s, te 424 Kbit/s, a moguća je i komunikacija u aktivnom i pasivnom modu. Detalje o ovim načinima komunikacije možete videti na slikama.

NFC Forum je izabrao četiri tipa tagova koji se mogu koristiti u sistemima koji podržavaju ovu tehnologiju. Tipovi 1 i 2, zasnovani na standardu ISO 14443 A, imaju mali kapacitet (1, odnosno 2 kB), što ih čini jeftinim za izradu i idealnim za upotrebu u situacijama u kojima je ova količina dovoljna za čitanje nekakvih podataka. Brzina transfera kod ovih tipova ograničena je na 106 Kbit/s. Tip 3 zasnovan je na pomenutom Sonyjevom RFID standardu FeliCa, odlikuje ga veći kapacitet (shodno tome i veća cena izrade) od skoro 1 MB, kao i veća brzina transfera podataka (212 Kbit/s). Tip 4 ima osnovu u standardu ISO 14443, ima kapacitet od 64 kB, a brzina transfera varira u zavisnosti od čitača i pokriva vrednosti između 106 Kbit/s i 424 Kbit/s.

Svi vidovi komunikacije u NFC svetu zaštićeni su AES standardima, ali ne obavezno već prema potrebi. To je urađeno radi kompatibilnosti sa starijim RFID uređajima i nameće potrebu da se pažnja posveti zaštiti pri pisanju softvera koji ovu tehnologiju koristi. Napomenimo i to da su uređaji sposobni da skeniraju RFID polje na upade. Zaštitom u vidu enkripcije eliminiše se pretnja od „man-in-the-middle” napada (presretanje komunikacije).

Upotreba

U pasivnom modu komunikacije jedan uređaj generiše RF polje, dok drugi za transfer podataka koristi load modulation metod (prijemnik menja impendansu, predajnik detektuje promene u snazi koju predaje)

Sistem ima osobinu da ne zavisi od aplikacije koja ga koristi, što znači da je moguće projektovati standarde komunikacije i tipove podataka koji nisu prvobitno predviđeni odredbama NFC Foruma.

Upotreba ovakvog i sličnih sistema prenosa podataka već je prisutna u Japanu, Južnoj Koreji, a u manjoj meri može se sresti i na američkom i evropskom kontinentu. Osnovu upotrebe čine sistemi za plaćanje „wave-to-pay” (mahni da platiš), koji omogućavaju vezivanje kreditne ili debitne kartice za uređaj sa NFC-om, sisteme za identifikaciju u prevozu ili ulazak u sigurnosna područja unutar zatvorenog sistema. U nekim delovima Azije znatan procenat mobilnih telefona ima ugrađenu NFC tehnologiju, dok je to redak slučaj u Evropi ili SAD.

Ispitajmo karakterističnu upotrebu ove tehnologije, na primer u marketinške svrhe. Upotrebom NFC tagova i njihovim postavljanjem unutar, recimo, plakata za promociju novog holivudskog filma, korisnik sa uređajem koji ima NFC prostim približavanjem može skinuti PDF sa informacijama o bioskopima, terminima prikazivanja, cenama ulaznica i drugim. Sličan pristup mogao bi da bude primenjen i na fakultetima, gde bi se, umesto štampanja mnogih spiskova (raspored studenata za polaganje ispita, spisak ocena, spisak poena na laboratorijskim vežbama i slično), upotrebom tagova ne samo oplemenila komunikacija uprave fakulteta sa studentima, već bi se znatno uštedela sredstva koja se troše na štampanje i nabavku repromaterijala.

Naravno, to nije jedina primena. Pomenuli smo da je NFC moguće upotrebiti i da pomogne Bluetooth tehnologiji da postane efikasnija. Već smo videli da novije varijante Bluetootha nude veće brzine prenosa od NFC-a, ali da su setovanje i brzina ostvarivanja konekcije i do 60 puta sporiji. NFC je moguće koristiti kao gateway u ovom slučaju – inicijalno uparivanje uređaja izvelo bi se ovom tehnologijom, dok bi se transfer podataka izvršio bržom varijantom – Bluetooth konekcijom. Time se eliminiše nedovoljno jednostavno korisničko iskustvo sa BT tehnologijom, a u potpunosti se iskorišćava njena prednost u brzini.

Čest primer upotrebe nije vezan samo za plaćanja ili u reklamne svrhe, već za kontrolu i identifikaciju. Recimo, u Japanu, u sistemu javnog prevoza, zahvaljujući NFC uređajima za svakog korisnika moguće je izračunati precizno pređenu kilometražu, kao i vreme provedeno u prevozu. Na ulazu, odnosno izlazu iz vozila, korisnik mahne NFC uređajem pored posebnog terminala i time u sistem ubacuje informaciju o konkretnom putovanju. Nakon izlaska, razlika u kilometrima, vremenu i broju putnika po vozilu može mnogo da pomogne u određivanju i otklanjanju zagušenja u javnom saobraćaju.

Ideje i oni koji planiraju da ih sprovedu u delo

Ideju koja stoji iza NFC-a vrlo brzo su prigrlili mnogi u svetu visoke tehnologije. Među njima su vodeći oni čiji proizvodi ili usluge već imaju značajno mesto u mobilnim eko-sistemima, dakle Google i Apple, a odskora i Microsoft (preko kompanije Nokia), te Samsung i kanadski RIM (Blackberry).

Cilj je jednostavan – plaćanje mobilnim telefonima. Google Nexus S već sadrži NFC, Android ima softversku podršku za ovu tehnologiju, a Apple planira da je načini obaveznim delom nekog sledećeg uređaja, najverovatnije iPhonea 5. Snažan adut u ruci kompanije Apple svakako je iTunes. Ova prodavnica je u svojoj kategoriji najuspešnija i kalifornijskog giganta ništa ne sprečava da iskoristi armiju kupaca kako bi uzeo deo kolača od čak 6,2 biliona (1012, trilion u engleskom sistemu) američkih dolara, koliko građani SAD godišnje troše na hranu i usluge. Danas, Apple bankama čije kartice ljudi koriste za plaćanje preko iTunesa plaća proviziju za svaku transakciju. Uključivanjem NFC-a sami telefoni postali bi sredstva za plaćanje umesto kreditnih kartica. Tako bi Apple ne samo izbegao plaćanje provizija, već bi i iTunes načinio prodavnicom koja bi nudila „od igle do lokomotive” i time obezbedio sebi lidersku poziciju ne samo u IT svetu već i globalno.

Povezivanje NFC telefona, ali i drugih prenosnih uređaja sa društvenim mrežama tek bi moglo da bude interesantno. Razmišljajmo zajedno i naglas. Recimo, zamislite odlazak na žurku gde upoznajete devojku ili momka koji vam se dopada. Prislanjanjem vašeg telefona automatski ćete razmeniti Facebook kontakte i postaviti statuse na „Upravo sam na žurci u tom i tom klubu upoznao tu i tu osobu”.

Ovim primerom samo smo zagrebali površinu. Kakve je sve sadržaje moguće smisliti upotrebom ove tehnologije teško je predvideti, ali bi njihova uloga mogla umnogome da olakša živote ljudi. Recimo, umesto da hipermarketi štampaju nalepnice ili kupone za popuste, moguće ih je „pohraniti” u prenosne uređaje kupaca i na taj način učiniti nedeljnu kupovinu još interesantnijom. Kupci bi tako iz posebne aplikacije mogli da pregledaju svoj „napredak” u dostizanju potrebnog popusta ili „kredita” za povlašćenu kupovinu.

• • •

Tehnološki prognostičari procenjuju da će NFC za svega godinu dana postati jedna od vodećih tehnologija u sistemima plaćanja bez dodira. Upotreba u drugim, pre svega marketinškim i organizacionim sistemima takođe se čini sigurnim pogotkom već do kraja tekuće godine. Posmatrajte Apple i Google – oni će biti vodeći u ovoj igri, a za petama će im biti Samsung, RIM i Nokia/Microsoft. Apple je već podneo nekoliko patenata za upotrebu NFC-a u prenosnim uređajima, a Android je prvi OS sa punom podrškom za NFC. RIM je najavio nekoliko Blackberry telefona sa NFC tehnologijom, a Nokia, kao jedan od pionira, ne planira da se odrekne važne uloge u ovom tržišnom segmentu. Na kraju, opet će kupci prenosnika biti u najvećem plusu. Tako i treba da bude.

Momir ĐEKIĆ