Uštede u legalizaciji softvera

Ako želite da se otarasite piratskog softvera, evo kako da se opremite legalnim proizvodima, a da ne potrošite skoro ništa

Kako je Srbija pokušavala da se uklopi u svetske tokove, legalizacija softvera kao fenomen postajala je sve vidljivija i češće javno pominjana, pre svega od strane vlasti i softverskih kompanija. Plitkog džepa i navike po kojoj je sve što poželite na raznim „warezima” skoro na izvol’te, srpski korisnici računara, bilo u privatne ili poslovne svrhe, u velikoj meri zadržali su stare navike.

Tačnije, sa 99 odsto, koliko je nelegalnog softvera bilo u Srbiji krajem prošlog veka, sada smo na 74 odsto, dovoljno da ne budemo među top 30, što je i dalje previše, kako tvrde zastupnici stava da softver mora biti legalan. Ima o onih drugih koji iz najrazličitijih razloga (ideoloških, materijalnih) veruju u to da aktuelna pravna regulativa nije dobra, te da kopiranje i distribucija van pristanka vlasnika ne bi trebalo da bude prekršaj. Kad pominjemo vlasnike, valja pomenuti i školu mišljenja koja kaže da softver ne bi trebalo da ima vlasnike, odnosno da bi trebalo da bude slobodan. Bilo kako bilo, zakoni su sada i ovde takvi kakvi su, te kopiranje i distribucija softvera bez dopuštenja vlasnika, ako ga ima, jeste prekršaj.

Država i proizvođači imaju komplementarne motive kada govorimo o legalizaciji, budući da se poslovni modeli softverskih kompanija koje insistiraju na ovoj problematici zasnivaju na naplati, dok država naplatu poreza vidi kao prihod koji se gubi izbegavanjem plaćanja licenci. Proizvođači takođe insistiraju na boljem kvalitetu originalnog softvera, država želi da postigne što bolji rejting i u ovom kontekstu. Ipak, kompanije koje svoje poslovne modele zasnivaju na naplati nisu jedini proizvođači softvera. Kvalitetan softver dolazi i iz neprofitnih okruženja, zajednica, pojedinaca i kompanija čiji se poslovni modeli delimično ili u potpunosti ne zasnivaju na naplati samih programa. S druge strane, novac koji bi se uložio u licence i od kojeg bi država uzela deo kroz porez može biti uložen ili utrošen drugačije, što bi na kraju opet dovelo do priliva u državnu kasu. Drugim rečima, plaćanje softvera nije jedini način za prelazak u legalni status, što i jeste naša tema.

Dakle, bavimo se programima i paketima koji su legalna i besplatna alternativa onima koji se moraju platiti kako bi se prešlo u legalne tokove, pre svega u poslovnom okruženju. Ni tu stvari nisu jednostavne, te valja razlikovati besplatne i slobodne programe, odnosno kombinacije ova dva pojma. Slobodni programi su u većini slučajeva besplatni (99 i više odsto), ali pored toga pružaju određene garancije korisnicima: slobodu korišćenja u bilo koje svrhe, mogućnost modifikacije, kopiranja i slično. Strateški i praktično, to znači da će slobodan program skoro uvek biti onakav kakav je bio kada ste počeli sa upotrebom, te da je apsolutna kontrola u vašim rukama. Programi koji nisu slobodni, ali jesu besplatni, u nekom momentu odlukom vlasnika mogu promeniti svoju prirodu, budući da vlasnik programa, a ne vi, ima kontrolu nad svim aspektima, iako ga u datom trenutku daje besplatno.

Pored toga, u obzir uzimamo i multiplatformnost, kako bi eventualni prelazak na GNU/Linux ili Mac (i sam Windows košta, naravno, a i desi se da naiđete na jeftine mekove) bio što bezbolniji, odnosno kako bi programi na koje ste navikli bili dostupni i na drugom operativnom sistemu.

Kancelarijski paket

Microsoft Office godinama vlada tržištem, koristi se i kad treba i kad ne treba, verovatno zato što je dugi niz godina za veliki procenat domaćih vlasnika računara de facto bio besplatan. Steći naviku je lako, odreći je se – upravo suprotno.

Nevezano za mogućnosti samih programa, najčešće pitanje koje potencijalni korisnici postavljaju tiče se kompatibilnosti sa dokumentima sačuvanim iz Microsoftovog paketa. Većina ozbiljnijih alternativa ima podršku za MS Office formate (stare i nove), što ne znači da će u 100 odsto slučajeva stvari biti iste kao u ovom paketu.

Najpoznatiji konkurent i ozbiljna alternativa MS Officeu je OpenOffice (OO), odnosno LibreOffice, budući da je pre izvesnog vremena došlo do razlaza dela programera koji su radili na OpenOfficeu i Oraclea (novog vlasnika kompanije Sun, iz čijeg je StarOfficea nastao OpenOffice i koja je finansirala razvoj paketa). Tako sada postoje dva paketa skoro identičnog softvera, a ostaje da vidimo kojom dinamikom i da li će se OpenOffice i LibreOffice razići.

Paket obuhvata programe za obradu teksta (Writer, to jest Pisac, pandan Wordu), tabela (Calc, to jest Račun, pandan Excelu), prezentacija (Impress ili Prezentacija, pandan PowerPointu), baza podataka (Base ili Baza, pandan Accessu), grafike (Crtanje ili Draw) i matematičkih formula (Matematika ili Math). Prvopomenuta trojka ujedno je i najbitnija, uz dodatak Basea, koji omogućava rad za bazama, generisanje formi i izveštaja, te povezivanje sa nekoliko tipova baza podataka.

Writer je, reklo bi se, najreprezentativniji predstavnik paketa, budući da je sazreo relativno davno. Skup mogućnosti kojima raspolaže prevelik je čak i za jednostavno listanje, budući da sa tekstom može uraditi skoro sve što većina korisnika Worda može poželeti. To, naravno, ne znači da se do rezultata dolazi na isti način, s obzirom na to da se interfejs svih OpenOffice aplikacija ozbiljno razlikuje od aktuelnog ribbon UI Microsoftovog paketa. Što se tiče podrške za Word dokumente, jednostavniji dokumenti (kakvih je većina) skoro su stopostotno podržani, dok se može desiti da kompleksniji radovi u Writeru ne budu onakvi kakve ih je Word spakovao. Writer može da čuva dokumente u DOC i DOCX formatu, dok podrazumevano koristi ODF, koji je otvoreni format i koji Microsoftov paket podržava kroz namenski plug-in. Situacija sa Calcom je slična, jer se takođe radi o programu koji će zadovoljiti većinu. Kompatibilnost sa Excelom takođe je dobra, ali ukoliko se radi o kompleksnim dokumentima (makroi i slično), moguće je da uvoz u Calc neće dati potpuno funkcionalan rezultat. Impress nudi skoro sve što vam može biti potrebno za izradu prezentacije. Umetanje slika, video i audio snimaka, tranzicioni efekti uz podršku za hardversku akceleraciju, detekcija projektora i puštanje prezentacije preko njega standardne su mogućnosti koje program ima.

Sud da li je OpenOffice dobra zamena sa MS Office ili ne isključivo zavisi od slučaja do slučaja. Valjana analiza potreba i testiranje ključni su za odluku o prelasku, kako kada se radi o samim mogućnostima programa tako i o potrebi za kompatibilnošću sa MS-ovim paketom. Drugim rečima, ukoliko ne zavisite od kompleksnih Office dokumenata, i OpenOffice ume da uradi sve što hoćete, izvesno je da OO može biti paket izbora. Važno je pomenuti i to da je OpenOffice lokalizovan na srpski jezik, što podrazumeva interfejs, ispravku grešaka pri kucanju (spellcheck), te plug-in za preslovljavanje iz latinice u ćirilicu i obrnuto (OOoTranslit). Više detalja možete naći na adresi http://sr.openoffice.org, gde je moguće preuzeti OpenOffice na oba pisma i za sve poznatije operativne sisteme, uz informacije o dostupnoj dokumentaciji.

OpenOffice, naravno, nije jedini izbor, no ipak se radi o najpopularnijem kancelarijskom paketu ako izuzmemo MS Office. IBM Lotus Symphony (http://symphony.lotus.com), inače zasnovan na OO-u, može biti zanimljiva alternativa. Besplatan je (ne i slobodan) i u paketu donosi programe za obradu teksta, tabela i izradu prezentacija. Ako ste radi za eksperiment, možete probati i paket Calligra (nekad Koffice, http://www.calligra-suite.org), koji je razvijen od strane projekta KDE (desktop okruženje za unix-like sisteme), dostupan i za operativne sisteme MS Windows i Mac OS X.

Email

Email klijenti su lakša tematika. Microsoft uz svoj Office paket ili bez njega nudi Outlook, u poslovnim krugovima prilično afirmisani PIM (Personal Information Manager) alat, što podrazumeva email klijent, adresar, kalendar i podsetnik.

Zamena za Outlook kao email klijent zaista ima dovoljno, počevši od samog Microsofta i besplatnog Windows Live Maila (http://explore.live.com/windows-live-mail, bivši Windows Mail, koji je bivši Outlook Express). U većini slučajeva, van Microsoftovog dvorišta nailazi se prvo na Thunderbird, Mozillin proizvod koji vuče korene iz doba Netscapea, kao deo tadašnjeg „all in one” programa. Iako se obično percepira kao email klijent, Mozilla je još 2004. pokrenula Lightning, dodatak koji Thunderbird od email klijenta pretvara u PIM. Lightning je i danas dostupan kao ekstenzija ukoliko se želi integracija u Thunderbird, ali i kao poseban program po imenu Mozilla Sunbird (http://www.mozilla.org/projects/calendar/sunbird). Ono što Thunderbird može sigurno će zadovoljiti većinu potreba (filteri, podrška za protokole, spam filteri), a poput Firefoxa, nadogradiv je pomoću ekstenzija. Thunderbird je, kao i OpenOffice, lokalizovan na srpski jezik.

Grafika i foto

Iako će profesionalci lagano odmahnuti glavom na pomen bilo čega što nije uobičajena praksa (Adobe CS paketi, Corel i sl.), ono što većina kućnih i poslovnih korisnika zapravo radi svodi se na pregled slika i eventualnu lakšu obradu grafike, što obično znači jednostavnija filtriranja, promene veličine i kropovanja, te podešavanja boja, svetline i kontrasta. Drugim rečima, koristiti Photoshop i ostale programe samo za ovakve stvari baš i nema previše smisla.

Iako su ACDSee, IrfanView i XnView verovatno najpoznatiji pregledači slika u Windowsu, sva tri imaju problem ukoliko ste kompanija i želite besplatan softver. ACDSee se plaća u svakom slučaju, a IrfanView i XnView su besplatni za ličnu i upotrebu u obrazovne svrhe. U suprotnom, morate platiti, doduše relativno simbolične cifre. Dalja potraga vodi do Googlea i Picase. Picasa (http://picasa.google.com) bi mogla biti sasvim dovoljan spoj za sve korisnike koji žele da organizuju svoje fotografije, uz mogućnost obrade u vidu uobičajenih operacija koje su pomenute. Dalji eksperimenti vode do aplikacija iz pomenutog KDE, koje se mogu instalirati na Windows i predstavljaju veoma zanimljive opcije: Digikam (http://www.digikam.org) i Gwenview (http://gwenview.sourceforge.net).

Kada je reč o obradi bitmapa, Paint.NET (http://www.getpaint.net) i Gimp (http://www.gimp.org) izvesno su sve što vam ikada može zatrebati. Pored mnoštva naprednih opcija i interfejsa koji blago podseća na Photoshop, Paint.NET je karakterističan i po malim hardverskim zahtevima. Napredni alati (krive, gradijenti, selektori, efekti itd.) i rad sa slojevima (layers) lako mogu biti i previše za dobar deo potencijalnih korisnika, te bi Paint.NET obavezno trebalo probati. Isto važi i za Gimp, perjanicu zajednice slobodnog softvera kada je ovaj kontekst u pitanju. Naprednost pomenuta u opisu Paint.NET-a apsolutno je primenjiva i na Gimp, za razliku od interfejsa koji je nešto drugačiji. Gimp je po defaultu koncipiran u tri prozora umesto u jednom, te je potrebno određeno vreme za navikavanje na ovakvu postavku, mada bi sledeća verzija trebalo da donese interfejs u jednom prozoru. Mnoštvo filtera i plug-inova, uz napredne mogućnosti, čine Gimp čak i alatom za profesionalnu upotrebu (naročito za grafiku za Web).

Oba programa u načelu mogu da otvaraju Photoshop fajlove (Paint.NET kroz plug-in), doduše s polovičnim uspehom. Stoga, ukoliko ste se odlučili za neki od ova dva programa, a očekujete materijal od nekog ko koristi Photoshop, obavezno tražite eksport u neki od podržanih formata za pregled (BMP, PNG i slično).

Ako želite da se bavite i vektorskom grafikom, Inkscape (http://inkscape.org) bi mogao biti zanimljiva stanica. Radi se o programu koji dolazi iz istog miljea kao Gimp, ali čija istorija nije toliko duga. Ipak, Inkscape je u prethodnim godinama ozbiljno sazreo, dovoljno da se njime mogu napraviti i ozbiljni crteži. Pomenute profesionalne aspiracije koje ima Gimp istovetne su i u ovom slučaju te, ako znate šta radite, Inkscape može biti veoma korisna alatka. Inkscape čuva sadržaj u standardnom SVG formatu i može da otvori fajlove iz Adobe Illustratora (.ai), no uspešnost toga je slična kao u slučaju Gimpa i PSD fajlova.

Ostalo

Iako USB diskovi potiskuju optičke medije, i dalje je ponekad potrebno narezati CD ili DVD. Ukoliko ne želite da izdvojite oko 50 evra, koliko košta Nero Burning ROM, možete probati besplatne CDBurnerXP (http://cdburnerxp.se) i ImgBurn (http://www.imgburn.com). Dobra opcija za arhiviranje je 7-zip (http://7-zip.org), budući da podržava gotovo sve vrste arhiva na koje možete naići. Besplatna zaštita dostupna je u vidu paketa Microsoft Security Essentials (http://www.microsoft.com/security_essentials), Avast (http://www.avast.com) ili slobodnog ClamAV (http://www.clamav.net) antivirusa.

Ako vam je nekim slučajem potrebna virtuelizacija, VirtualBox (http://www.virtualbox.org) pravo je mesto. Kada je reč o host računaru, VirtualBox će iskoristiti virtuelizacione ekstenzije novijih Intelovih i AMD-ovih procesora. S klijentske strane, podrška postoji skoro za sve poznatije operativne sisteme, uz, zvanično, izuzetak Mac OS X desktopa.

Oblak

Cloud computing aplikacije takođe mogu biti alternativa vredna pomena i razmatranja. U ovom momentu prednjače office alati u cloud varijantama kao što su Google Docs (https://docs.google.com) ili ZoHo (http://docs.zoho.com). I sam Microsoft je shvatio kuda svet ide, te zasad nudi besplatan servis Office Web Apps (http://office.live.com), koji omogućava pregled i lakše uređivanje Office dokumenata, dok je Office 365 (Office, Exchange, SharePoint u oblaku) još u beta fazi (http://office365.microsoft.com). Ukoliko želite da se bavite grafikom u oblaku, Pixlr (http://pixlr.com) jeste pravo mesto za početak.

Za slučaj da naiđete na fajl koji ne možete da otvorite nijednom aplikacijom koju imate, možete probati servis Free File Converter (http://www.freefileconvert.com), koji ga potencijalno može pretvoriti u format za koji imate adekvatan program.

Iako se u ovom momentu u poređenju sa desktop aplikacijama radi o servisima elementarnih mogućnosti, cloudu svakako treba dati šansu, jer se vrlo lako može ispostaviti da je svakodnevna saradnja osetno lakša na ovaj način. Google Docs je kolaboraciju doveo na veoma visok nivo, pa se izmene na dokumentu prikazuju u realnom vremenu (kada vaš saradnik menja dokument na kojem zajedno radite, tekst se pojavljuje ili nestaje kao da gledate u njegov/njen monitor), uz mogućnost chata u istom prozoru. Takođe, podaci su sigurni jer su na serverima, uz mogućnost bekapa za slučaj da servis ne bude dostupan. Na kraju, ali ne i najmanje bitno, cloud computing rešenja trebalo bi da optimizuju troškove, a kada zažive onako kako se planira, sav softver koji koristite na taj način automatski će biti legalan.

• • •

Kao što je već pomenuto u priči o office paketima, pažljiva procena i jasna predstava o tome šta se od programa očekuje jesu ključ optimizacije troškova. Za procenu i sticanje predstave o tome potrebno je vreme koje će se utrošiti za uporedno testiranje i analizu svega što softver koji je bio tema može da ponudi. Prethodni pasusi trebalo bi da budu smernica kako tražiti alternative i rešenja, a proba vas, kao i pomenuti programi, neće mnogo koštati.

Ivan JELIĆ