Google I/O No4

Google u svojoj težnji ka potpunoj dominaciji smatra da je mnogo jači od svih

Google je u maju održao četvrtu I/O konferenciju posvećenu razvojnim programerima. Međutim, najvažnije vesti vezane za Google u prošlom mesecu nisu došle sa ove konferencije... Ipak, krenimo redom.

Medeno saće i čokoladni sendvič

Na konferenciji je predstavljena nova verzija Androida za tablet računare (Honeycomb 3.1) koja će, između ostalog, ispraviti problem pri renderovanju slika u galeriji. Takođe, Google je uveo mogućnost menjanja dimenzija widgetima na home stranici, a dodata je i podrška za USB host, što znatno proširuje mogućnosti povezivanja sa uređajima kao što su digitalne kamere, fotoaparati, kontroleri sa konzola za igranje...

Takođe, najavljen je i Android 2.4 (Ice Cream Sandwitch), koji bi konačno trebalo da reši problem fragmentacije platforme, koja postoji zbog ogromnog broja najrazličitijih mobilnih uređaja koji rade na ovom OS-u. Datum izlaska „Sladolednog sendviča” nije poznat, a biće zanimljivo videti koliko će nova verzija pomoći developerima da lakše „ukroje” svoje proizvode za što veći broj različitih modela uređaja. Android 2.4 zamišljen je kao OS koji će raditi svuda, na svim kompatibilnim uređajima. U skladu s tim, za developere je pripremljen novi API. Inače, lansiranje ove platforme označeno je kao dosad najambicioznije izdanje za Google, koje konačno spaja Gingerbread i Honeycomb u jednu funkcionalnu celinu.

Budućnost je u oblaku

Drugog dana konferencije predstavljeni su Chromebook računari koji bi na tržište trebalo da izađu 15. juna. Prikazani su modeli proizvođača Acer i Samsung. Ovi računari radiće na operativnom sistemu Chrome, koji će relativno monotono tržište netbukova učiniti veoma zanimljivim. Chrome OS predstavlja radikalnu promenu koncepta u odnosu na dosadašnje shvatanje operativnih sistema, i biće veoma zanimljivo videti da li je svet spreman za to.

Takođe, bilo je dosta reči o servisu Google Music. Dok je u beti, on će biti besplatan, a omogućiće upload do 20.000 numera. Korisnici će morati da imaju bar Android 2.2, a podržano je do osam različitih uređaja za pristup jednom nalogu. Pristup biblioteci biće moguć i sa PC-a, a podržani formati su MP3, AAC, WMA i FLAC (koji se automatski konvertuje u 320 kbps MP3). Više detalja vezanih za servis Music beta imaćemo u sledećem broju.

Inače, ovaj servis je originalno zamišljen i kao online prodavnica muzike, ali je Google naišao na nepremostive probleme u saradnji sa muzičkom industrijom. Zvaničnici ovog internet džina u nekoliko navrata su objašnjavali da mnogi veliki izdavači nisu delili viziju koju Google ima vezano za digitalnu distribuciju muzike, već da su postavljali „nerazumne i neodržive” uslove.

Holivud vs Google

Posle godina iscrpljujućih pregovora sa predstavnicima različitih izdavačkih industrija, čini se da Google gubi strpljenje za konsenzus i da sve više razvija svoje servise u uslovima koji su trenutno mogući. Istovremeno, došlo je do pooštrenja retorike. Naime, u Americi su sve veće šanse da entertainment industrija konačno ugleda donošenje The Protect IP zakona, za koji lobira godinama unazad.

Američke vlasti imaju na raspolaganju dovoljno načina da ugase piratske sajtove, uključujući i zaplenu domena (što se pokazalo kao efikasno rešenje, u kombinaciji sa porukama za posetioce koje stvaraju poprilično zastrašujuć efekat kod prosečnih korisnika u SAD). Međutim, državne ingerencije su lokalnog karaktera, dok je Internet globalan. Zato je Protect IP usmeren i ka internet pretraživačima kakav je Google, kao i prema svim sajtovima koji sadrže linkove ka spornim web destinacijama. Zakon bi trebalo da sudskim nalozima primora sve internet sajtove i servise da uklone sporne linkove, bilo da je reč o reklami (sponzorisanim linkovima, banerima) ili rezultatima pretraživanja.

Google nije reagovao na svom blogu ili sličnim ustaljenim zvaničnim putem, već je stav došao direktno od osnivača kompanije Erika Šmita (Eric Schmidt). On je najavio borbu protiv zakona „čak iako on prođe kroz Kongres i ako ga potpiše predsednik SAD”. On veruje da bi zakon predstavljao opasan presedan i „jednostavno rešenje za komplikovan problem”.

Mnogi sajtovi koji bi bili pogođeni koriste Google AdSense mrežu, ali ova borba je zaista kompleksnija od jednostavne zaštite izvora prihoda za Google, pogotovu što je procenat takvih sajtova koji donose veću zaradu ovoj kompaniji mali. Google je pregovarao sa različitim izdavačkim industrijama u poslednjih nekoliko godina, a rezultati su bili najčešće negativni. Pričalo se sa filmskom industrijom zbog YouTubea, sa muzičkom industrijom zbog servisa Music, ali i najvećeg video sharing sajta na svetu, a bilo je kontroverzi i oko projekta Google Books.

Zato je ova izjava jasan signal čvrstog stanovišta povodom konzervativnosti industrije da prihvati Internet kao supermedij koji stvara jaku potrebu za promenu pristupa u distribuciji sadržaja i liberalniji copyright sistem. Od kada je Internet po pitanju infrastrukture postao sposoban da podrži masivnu konzumaciju multimedijalnog sadržaja, izdavačka industrija i Silicijumska dolina u tihom su ratu. Ipak, približavanje postoji, jer će platforma Android postati bogatija za opciju iznajmiljivanja popularnih filmova, i to najpre u Americi.

Industrija je oštro reagovala na Šmitovu izjavu, a najglasnija je MPAA (asocijacija filmadžija) svojom ocenom da je prvi čovek Googlea „napao Kongres, predsednika i milione ljudi koji rade u ovoj delatnosti kroz izjavu da neće poštovati novi zakon ako mu to ne odgovara”.

Facebook vs Google

Google već neko vreme ne krije ambicije da uđe u svet društvenog umrežavanja. Umesto da najavi društvenu mrežu, ovaj internet gigant nastavlja sa svojom tradicijom „fragmentisanih ali povezanih” usluga. Zbog toga je prosečnom korisniku teško da isprati sve servise, ali i da vodi računa o svemu što Google zna o njemu. A Google u stvari zna više nego što većina takvih korisnika misli.

Facebook je to pokušao da iskoristi u cilju podrivanja konkurencije. Lider u svetu društvenog umrežavanja angažovao je PR agenciju koja bi trebalo da utiče na blogere i medije u cilju negativnog izveštavanja o Googleovoj politici privatnosti. Međutim, sve se pretvorilo u skandal kada je izašlo u javnost, ali je ujedno i pokazalo da Facebook svoju buduću konkurenciju uzima veoma ozbiljno.

Sve se poklopilo sa globalnim lansiranjem Googleove usluge Social Search, koja se vrti oko „društvenog kruga” svakog korisnika koji poseduje nalog na Googleu. Tu su obrisi društvenog umrežavanja znatno jasniji i već se uočava rađanje infrastrukture na koju se može izgraditi prava društvena mreža.

Google Social Search predstavlja personalizovano iskustvo u pretrazi: korisnicima će, sem univerzalno relevantnih rezultata, biti prikazani i nalazi koji su povezani sa srodnim aktivnostima prijatelja sa različitih mreža (Twitter, Quora, Facebook, Picasa...). To, na primer, može biti lošije rangirani blog koji je pisala povezana osoba putem pomenutih servisa.

Svoju povezanost sa korisnicima svih podržanih mreža, direktnu i indirektnu (preko prijatelja), možete videti na adresi www.google.com/s2/search/social. To su javno dostupne informacije koje su samo indeksirane na jednom mestu, ali je jasno zašto smetaju Facebooku. U budućnosti bi povezivanje putem ovog Googleovog „društvenog kruga” bilo veoma lako. Sasvim je sigurno da se aktivnosti Googlea usmerene ka društvenom umrežavanju neće završiti na ovako „razuđenim” socijalnim funkcijama, čega se Facebook najviše i plaši. Najveća ironija leži u činjenici da je Facebook neprikosnoveni šampion u problemima vezanim za privatnost korisnika, a pokušao je da predstavi Google kao još problematičniju kompaniju. Istina je da po ovom pitanju ni jedni ni drugi uopšte nisu sveci...

Google teži dominaciji

Google zasad nema „centralno čvorište” za sve svoje servise. Razuđenost usluga pod kišobranom ovog džina i postepeno dodavanje novih je nešto što nije viđeno u kratkoj, ali bogatoj istoriji Interneta. Socijalna pretraga, u kombinaciji sa servisima kao što su Docs, Profiles, Latitude, Buzz, +1 Button, Picasa, YouTube, Music Beta, predstavlja jaku osnovu za stvaranje centralne tačke koja bi za većinu prosečnih korsnika postala „Internet”, kao što je za mnoge to danas Facebook... Praktično jedino polje koje Google ne kontroliše jeste „klasično društveno umrežavanje”, ali se i na tome radi.

Google ne mrsi konce samo Facebooku. Microsoft je pred teškom decenijom, jer se s razvojem Interneta gubi potreba za tradicionalnim glomaznim operativnim sistemom koji traži instalaciju programa, drajvera, antivirusa... Android je sve jači, a ako tim stopama krene i Chrome OS, eventualno društvena mreža, te distribucija filmova i muzike, Google će zaista i postati najmoćniji IT džin.

Ivan VESIĆ