Navike nisu bitne

Pre nešto više od dva meseca, 20. jula da budemo precizniji, Apple je vlasnicima Macintosha ponudio novu verziju operativnog sistema Mac OS X. Označen brojem 10.7, novi softverski komplement Appleovih ličnih računara nosi naziv Lion i korisnicima Snežnog leoparda, po ceni od 30 zelembaća, nudi više od 250 noviteta koji, kad se saberu, menjaju ovaj operativni sistem iz osnova. Ove izmene praćene su i opštim promenama u načinu distribucije za ovu platformu, koja se sada maltene u potpunosti oslanja na App Store, preko kojeg je jedino i moguće doći u posed kopije novog sistema.

Kao što se i očekuje od Applea, bilo da se pravi sveža instalacija ili se vrši nadogradnja prethodne verzije, proces instalacije operativnog sistema krajnje je jednostavan. Nakon nekoliko klikova i malo čekanja, korisnik se susreće sa možda najkontroverznijom inovacijom o odnosu na Leoparda – prirodnim skrolom.

Za čitaoce koji nisu pratili promene na Apple sceni, tzv. natural scroll predstavlja koncept koji viđamo kod svih modernih telefona sa ekranom osetljivim na dodir, gde se skrolovanje obavlja pomeranjem sadržaja ekrana. Ovo je potpuno suprotno od uobičajenog načina skrolovanja gde se putem tastature ili miša pomera „vidno polje”. Na sreću korisnika koji su navikli na tradicionalni skrol, isključivanje „prirodnog” načina je jednostavno. Mi smo odlučili da ga isprobamo, tako da smo nakon nedelju dana stekli utisak da prirodni skrol ide ruku pod ruku sa tačpedima koji nude navigaciju gestovima, ali da nema mnogo smisla koristi ga sa miševima. Nažalost, prirodno skrolovanje može biti ili uključeno ili isključeno. Zasad ne postoji način da se isključi samo za neke uređaje.

Nakon početnog uganuća mozga koje izaziva invertovani skrol, mogli smo da se pozabavimo ostalim vizuelnim odlikama novog sistema. Korisnički interfejs, poznatiji po imenu Aqua, pretrpeo je veliki broj uglavnom suptilnih izmena. Gotovo svi elementi su izmenjeni, podrazumevane boje se zasnivaju na bleđim tonovima u poređenju sa ranijim, dugmići više nemaju zaobljen oblik, sekundarni vidžeti su manji, dok je utisak trodimenzionalnosti pojedinih elemenata znatno umanjen. Najupadljivija razlika jeste prividno ukidanje scroll bara. Pošto se ovaj element sada pojavljuje isključivo tokom samog skrolovanja (osim u aplikacijama koje još nisu usklađene sa „lavčetom”), zamenjen je mnogo suptilnijim rešenjem u odnosu na, sada napušteni, koncept bombone koja iskače iz ravni ekrana, na kojem se zasnivala prethodna verzija Aque.

Funkcionalnost korisničkog interfejsa takođe je pretrpela velike, neočekivane i u neku ruku kontroverzne izmene. Pre svega, sistem upravljanja prozorima pretrpeo je velike izmene. Još od verzije Panther, OS X je polako inkorporirao posebne alate za ovu namene i navikavao korisnike na njih, da bi u Lionu napravio nekoliko radikalnih izmena.

Iza koncepta koji nosi naziv Mission Control nalazi se unapređena verzija Exposéa, koja ovom alatu pre svega dodaje upravljanje virtuelnim desktopovima tako što ih postavlja u vrh prikaza svih prozora. Ova funkcionalnost može se iskoristiti i za pristup Dashboardu. Najveće i najnepopularnije izmene pretrpeli su virtuelni desktopovi, koji su zapravo u Lionu zamenjeni novim konceptom koji nosi naziv Full Screen. Aplikacije koje podržavaju ovakav način rada dobijaju na raspolaganje celu površinu prozora i iz nje se uklanjaju svi pomoćni elementi korisničkog interfejsa, dok se na glavnom meniju primenjuje autohide. Sam po sebi, Full Screen je lepo realizovan, ali ima jedan ozbiljan nedostatak. Naime, Full Screen je jedini način kreiranja virtuelnog desktopa. To ne bi bilo toliko loše da aplikacije u ovom režimu rada ne dozvoljavaju postavljanje drugih aplikacija na isti desktop, ograničavajući time korisnike u organizaciji radnog prostora.

Od ostalih inovacija u korisničkom interfejsu treba pomenuti usvajanje koncepata primenjenih na Appleovim mobilnim uređajima. Pre svega, tu je Launch Pad, koji omogućava pristup aplikacijama na način gotovo identičan onom u iOS-u. Zatim, tu je i veoma važna izmena u pogledu načina korišćenja tastature – podrška za autocorrect je mnogo prisutnija, dok držanje pritisnutog tastera više ne izaziva ponavljanje karaktera, već nudi izbor između alternativnih karaktera (akcentovanih slova i simbola), kao i na smartphone uređajima. Login ekran sada ima više korisnih informacija o stanju računara, tako da više nije neophodno ukucavati lozinku kako bi se proverilo da li je računar povezan na Internet i slično. Ovo je sve, naravno, šminka. Najbitnija izmena u čitavom grafičkom delu sistema jeste nezavisnost aplikacija od rezolucije. Time se obezbeđuje da interfejs, kao i sama aplikacija, izgleda podjednako dobro na ekranima svih mogućih Apple uređaja, što je deo planirane sinergije OS X-a i iOS-a.

Naravno, među 250 inovacija ne nalaze se samo vizuelne promene. „Ispod haube” takođe ima dosta unapređenja, pre svega u oblasti bezbednosti, kao i upravljanja aplikacijama i samom memorijom. Koncept izvršavanja aplikacija u sandboxu (kontrolisanim uslovima u kojima aplikacija ne može da naškodi ostatku sistema) proširen je i sada se primenjuje na sve aplikacije. Takođe, uvedena su i mnoga unapređenja u postupcima sprečavanja curenja memorije i tzv. „skupljanja đubreta”. Za korisnike „mekova” koji više cene rezultate možda će najznačajnije izmene biti one koje se tiču fajl sistema. Pre svega, fajl sistem se zasniva na korišćenju logičkih diskova umesto fizičkih particija. To zapravo predstavlja deo mnogo opsežnijeg sistema za upravljanje smeštajnim prostorom koji sada nudi i mogućnost kriptografske zaštite čitavih diskova.

Mnogima će, međutim, najkorisnija mogućnost biti čuvanje revizija dokumenata. Kombinacijom manjih promena u samom fajl sistemu i upotrebi perolake baze podataka, korisnici Mekintoša i novog OS X-a mogu na raspolaganju imati sve revizije pojedinih dokumenata po ceni prostora potrebnog za čuvanje razlika između dve revizije.

Šta reći za kraj? Filozofija razvoja operativnih sistema i same Mek platforme koju Apple sledi oduvek je podrazumevala velike izmene praćene jakim uverenjem da će se korisnicima svideti nova rešenja. Neke od radikalnijih izmena u korišćenju nailaze na prilično šarolik prijem kod posvećenih korisnika ove platforme. Navikavanje na Appleovu viziju budućnosti korisničkih intefejsa sasvim sigurno će potrajati, kako za same korisnike tako i za programere, koji nove koncepte treba da iskoriste u aplikacijama koje prave. Ono što je sasvim sigurno jeste to da OS X ide napred, mnoge od funkcionalnosti koje se u Lionu uzimaju zdravo za gotovo ili nisu postojale u ranijim verzijama ili su bile veoma problematične. Sada samo treba videti da li su momci i devojke iz Kupertina bili u pravu što se tiče pretpostavki o tome kako korisnici žele da koriste svoje računare.

Bojan ŽIVKOVIĆ