Kodak EasyShare Max (Z990)

Kodak je poznato ime u svetu fotografije, ali bismo rekli da je poznatiji u svetu klasične fotografije koja koristi film nego u današnje, digitalno doba. Iako smo imali prilike da prethodnih godina isprobamo nekoliko digitalnih fotoaparata ovog proizvođača, Kodak ipak retko gostuje na ovim stranicama. Veoma zanimljiva činjenica, imajući u vidu to da se globalnim udelom na tržištu svih fotoaparata tokom prošle godine ovaj proizvođač smestio na šesto mesto, između ostalog i ispred Olympusa i Fujija. Uzrok dobre statistike u svetu je odlična pozicioniranost Kodaka na američkom tržištu, što ipak nije slučaj i u Evropi. Model zanimljivih specifikacija koji brani boje Kodaka u ovom broju nosi oznaku EasyShare Max (ili EasyShare Z990) i namenjen je naprednijim korisnicima.

Ovaj fotoaparat spada u klasu ultrazum aparata i nalazi se u kućištu velikih dimenzija. Na prvi pogled podseća na DSLR aparat, pre svega zbog objektiva koji se ne uvlači kompletno u kućište aparata, kao i velike ergonomske izbočine zahvaljujući kojoj aparat sigurno leži u ruci. Celo kućište izrađeno je od plastike, koja je na određenim delovima gumirana kako aparat ne bi klizio u ruci. Kvalitet izrade veoma je dobar i kućište nigde ne krcka niti se uvija.

S donje strane aparata nalazi se poklopac za baterije i SD karticu. Kvalitet njegove izrade nas je razočarao, a još jedna zamerka upućena je plastičnom navoju za stativ. Na boku aparata nalazi se gumeni poklopac, koji krije USB i HMDI konektore. S gornje strane aparata smešten je okidač zatvarača, oko kojeg se nalazi prsten za kontrolu zuma. Tu su i prekidač za uključivanje/isključivanje, prsten za izbor režima rada, kao i nekoliko tastera za kontrolu funkcija aparata. Na leđima dominira ekran dijagonale 3 inča, a tu je svoje mesto našlo još nekoliko tastera za kontrolisanje aparata. Pored standardnog petosmernog kursorskog tastera, na leđima aparata nalazi se i jog-dial. Utisak koji ostavljaju kursorski taster i četiri tastera na desnoj ivici ekrana nije povoljan, jer ostavljaju osećaj nepreciznosti. Pomenuti jog-dial koristi se palcem i postavljen je na aparat po uzoru na profesionalne uređaje. Iako mu je namena da olakša kontrolu funkcija aparata, on ne uspeva u tome, jer predstavlja kopiju kursorskih tastera. Naime, on funkcioniše tek onda kada se uđe u meni i izabere neki od parametara, umesto da predstavlja prečicu ka nekom od parametara podešavanja direktno sa ekrana u kojem se vrši kadriranje scene.

Glavna zvezda ovog aparata je Schneder-Kreuznach Variogon, širokougaoni objektiv ekvivalentnih žižnih daljina 28–840 mm. To znači da ovaj ima optičko uvećanje 30 puta. Naravno, optička stabilizacija slike se podrazumeva, ali samo prilikom snimanja fotografija. Iza objektiva je BSI (Backside Illuminated) CMOS senzor rezolucije 12 megapiksela, pa se tako fotografije snimaju u maksimalnoj rezoluciji 4000 x 3000 tačaka. Snimanje video zapisa moguće je čak u punoj HD rezoluciji (1080p) u 30 fps, što je za pohvalu. Još jedan plus je što je tokom video zapisa moguće koristiti optičko uvećanje objektiva, jer motor objektiva radi malo sporije u tom slučaju, ali se njegov zvuk ipak beleži na snimku. Najveći nedostatak je što optička stabilizacija slike ne radi prilikom snimanja videa.

Paket opreme koji se isporučuje uz aparat veoma je bogat. Aparat se napaja pomoću četiri AA baterije, a to je uvek rešenje koje favorizujemo. Sasvim neočekivano, uz aparat se isporučuju četiri punjive Ni-MH baterije kapaciteta 2000 mAh, kao i punjač za njih. U pakovanju su još i traka za nošenje, plastični poklopac objektiva (jer se objektiv ne sakriva u telu aparata), USB kabl, kao i štampano uputstvo. Za prvu pomoć aparat je opremljen sa 128 MB interne memorije, što je i više nego uobičajeno. U dodatnu opremu koja se prodaje odvojeno spada i pljosnati daljinski upravljač.

S obzirom na to da se radi o naprednijem aparatu, osim automatike i predefinisanih scena moguće je koristiti i potpuno manuelni režim rada, u kojem je moguće podešavati sve parametre fotografije. Ekspozicija se kreće od 1/2000 do 16 sekundi, otvor blende od F2,8 do F5,6, a ISO osetljivost od 125 do 6400. Pozitivno nas je iznenadilo to što je količina šuma na ISO800 sasvim prihvatljiva. Razlog tome je pomenuti BSI CMOS senzor specifične konstrukcije. Ovakav tip senzora u stanju je da uhvati veću količinu svetla od standardnih i efikasnost diže sa uobičajenih 60 na 90 odsto. Ono što je još korisno jeste mogućnost fotoaparata da snima RAW fotografije (u Kodakovom formatu), a to će napredni korisnici svakako umeti da cene.

Od predefinisanih režima rada izdvojili bismo HDR fotografisanje, kada aparat snimi tri slike sa različitom ekspozicijom, koje zatim spoji u jednu i napravi fotografiju velikog dinamičkog opsega. Na tako dobijenoj fotografiji primetno je nešto više šuma. Režim automatske panorame omogućava brzo snimanje panorame tako što se pritisne i drži dugme zatvarača, a zatim se kamerom lagano pređe sleva nadesno. Pametni portretski režim iz niza fotografija izabere onu fotografiju sa najboljim fokusom, najviše osmeha i najviše otvorenih očiju. Iako se u specifikacijama navodi posebni burst režim koji snima čak 60 slika u sekundi, u pitanju je trik. Naime, rezolucija snimanja fotografija je 2 megapiksela, što odgovara rezoluciji 1920 x 1080, tj. fotoaparat zapravo snima video iz kojeg zatim izvlači pojedinačne frejmove i snima ih kao fotografije. Još jedna zanimljivost je to što se prilikom pregledanja fotografija na aparatu one automatski sortiraju u kategorije Sve, Ljudi, Datum ili Ključne reči.

Kada se govori o kvalitetu fotografija, opšti utisak je solidan, ali ne i savršen. Fotografije su živih boja i blago su podeksponirane. Iako se radi o širokougaonom objektivu, deformacije slike su blage, uz veoma malu hromatsku aberaciju. Ono što nas je razočaralo je primetna količina šuma na dnevnim fotografijama i pri najnižoj ISO vrednosti. Takođe, nismo zadovoljni ni oštrinom fotografija. Kvalitet video snimka je solidan, iako slika na trenutke deluje kao da je upscaleovana, ali je najveći problem odsustvo optičke stabilizacije, što se u položajima većeg uvećanja objektiva i te kako primećuje.

Kodak EasyShare Max je aparat koji na papiru izgleda odlično i „gađa” napredne, skoro profesionalne korisnike. U praksi mu ipak malo nedostaje da pogodi metu. Neintuitivni meniji sa sporim odzivom, kao i nešto niži kvalitet slike neće privući profesionalce. Za amatere pak ovaj aparat možda bude previše komplikovan. Fleksibilan objektiv sa ogromnim optičkim uvećanjem glavni je mu je adut, a pakovanje koje omogućava da se odmah krene na teren bez većih ulaganja jeste njegova dodatna vrednost. Svakako, po ceni od oko 400 evra veoma je konkurentan u klasi ultrazum aparata.

Ivan ČABRILO