Asus F1A55, Biostar A55MH, Gigabyte GA-A55M-S2HP, MSI A55M-P35

Kao što smo i najavili, nakon AMD-ovog predstavljanja čipseta A75 i gomile drugih modela, na vrata je zakucala nešto „olakšana” verzija – A55. Kao po običaju, ovi modeli će vrlo verovatno biti prvi izbor naših kupaca, pre svega zbog niske cene koja je uslovljena kako jeftinijim čipsetom tako i segmentacijom ovih modela u niže rangove (pre svega po kvalitetu i količini opreme).

Da podsetimo, ključne razlike između jačeg čipseta A75 i slabijeg A55 ogledaju se u nedostatku podrške za USB 3.0 i SATA III (6.0 Gbit/s) kroz čipset. Naravno, to ne znači da se na A55 pločama ne mogu naći USB 3.0 i SATA III izvedeni preko zasebnih kontrolera – više je pitanje koliko je to isplativo. Odmah da se razumemo, nedostatak SATA III podrške i nije toliko bitna stvar. Jednostavno, ove ploče se nalaze u cenovnom rangu između 5000 i 7500 dinara, sa tendencijom konvergiranja ka nižoj vrednosti, pa je malo verovatno da će se u njima naći desetostruko skuplji SSD kojem će usko grlo predstavljati SATA II interfejs. S druge strane, USB 3.0 uređaji i dalje nisu toliko popularni, ali je njihova brzo raste, pa je izostanak SuperSpeed USB-a mnogo veći nedostatak koji, s druge strane, ipak neće toliko brzo doći do izražaja.

AMD je ove ploče namenio manje zahtevnim korisnicima koji žele da svoj APU uposle na najbolji mogući način, uz što manji finansijski izdatak, te priča o A55 ima dobru logičku osnovu. S druge strane, navikli smo da AMD komplikuje stvari bez preke potrebe, pa sa čipsetom A55 dolaze dve potpune nelogičnosti (zli jezici rekli bi gluposti). Prva je vezana za modele (kao Asusov sa ovog testa) koji nemaju video izlaze. AMD logiku traži u nedavno ispotiha predstavljenom procesoru Athlon II X4 631 za soket FM1. Radi se u stvari o četvorojezgarnom APU-u A6-3650 na kojem je ugašen ili neispravan GPU. Ako pitate nas, soket FM1, koji je smišljen kao rešenje koje sa sobom nosi potpune integracije, dobio je CPU (APU bez GPU-a u sebi). Zašto bi iko pri čistoj svesti dao pare za ovaj procesor na platformi koja je operisana od budućih apgrejda, nemamo pojma. Ako već hoćete samo CPU, kupite bilo koju AM2, 3, + ili koju god drugu ploču i mirni ste u narednih nekoliko godina – kako zbog kompatibilnosti s novim procesorima tako i zbog raznolike ponude. Kupiti A55 ploču bez izlaza za grafiku sa pomenutim Athlon procesorom jednako je pucanju sebi u koleno, i to dvaput. Osuđeni ste na taj CPU za specijalni soket, možete da ubacite APU čiju grafiku ne možete da koristite... Drugo koleno, i to dvaput.

Druga nelogičnost nije toliko strašna, a vezana je za visok yield čipova A75, pa AMD ne može da isporuči toliko A55 (loših čipova A75) koliko proizvođači traže. Ako se pitate u čemu je nelogičnost, uzećemo Gigabyteovu ploču sa testa kao primer. Iako po nazivu zaključujete da se radi o čipsetu A55, Gigabyte je iskoristio čipset A75 na kojem su isključeni SATA III i USB 3.0, ali je ploču reklamira kao model sa čipsetom A75, iako je on to prestao da bude onog trenutka kada su mu isključene dve pomenute stvari. Naravno, ukoliko odete na sajt, naći ćete ispisano da je to urađeno usled nedostatka čipova A55, ali je to i dalje A75 ploča. U prevodu, vrlo lepo su iskoristili tu nesrećnu okolnost prodajući maglu manje obaveštenim kupcima. Nažalost, ove ploče ne mogu se „otključati” zbog fizičkog nedostatka odgovarajućih konektora, pa slobodno zanemarite priče prodavaca da „za manje para dobijate bolji čipset”.

Ako bacite pogled na tabele, videćete da su rezultati manje-više jednaki, te da su razlike u ovom slučaju najviše vezane za opremu i kvalitet izrade modela. Zato ćemo se baciti na razlike između konkretnih modela. Pre toga, napomenućemo da smo ploče testirali sa APU-om AMD A4-3400 i njegovim Radeon HD 6410D GPU-om (osim kod Asusovih modela, primetićete nedostatak rezultata u tabeli), jer nam se ovaj Dual Core učinio kao logičan izbor za testiranu klasu proizvoda. Na svim pločama je memorija Kingston HyperX 1600 MHz radila na propisanim taktovima i latencijama, a bez problema je stizala i do 1866 MHz, što pozdravljamo.

Po kvalitetu izrade i upotrebljenih komponenti izdvaja se Biostarov model – kao najlošiji. Zarad uštede, proizvođač nije svuda koristio oklopljene kondenzatore, a gledalo se da se uštedi gde god je to moguće, kako po pitanju dimenzija (ubedljivo najmanja ploča na testu), tako i po pitanju količine komponenata koje su tu samo gde je to najpotrebnije. Ostatak družine jasno se izdvaja po visokom kvalitetu korišćenih elemenata i ozbiljnom PCB-u nakrcanom bitnim komponentama. Tu prednjači Asus, pre svega zbog svog punog ATX formata i komponenata koje prepoznajemo i na mnogo skupljim modelima.

Naponska jedinica nije toliko bitna u ovom segmentu. Zbog povezanih magistrala CPU-a i GPU-a, overklokom mogu da se omoguće osetno bolje performanse, posebno u igrama. Nažalost, jedina ploča koja se po kvalitetu i jačini naponske sekcije izdvaja je Asusova – ujedno i jedini model koji na sebi nema izlaze za grafiku. Jalova pobeda. Kod ostalih je manje-više sve isto – četiri faze za CPU, četvoropinski konektor, jedna do dve faze za memoriju i pokoja dodatna za čipset, a sve u kombinaciji sa oklopljenim kondenzatorima (čak i kod Biostara).

Slotovi za proširenje i oprema na PCB-u najbitnija su stavka, bar kod ovih ploča. Očekivano, Asus, zahvaljujući punom ATX formatu, nudi dva PEG slota, čak tri PCI i dva PCIe x1, četiri DIMM podnožja, pregršt USB 2.0 headera, pa čak i besmrtni COM port. MSI i Biostar su se odlučili za PEG + 2 x PCIe x1 + PCI slotove. Tu su i LPT konektori za štampače starije generacije, što u ovoj klasi uređaja ume da bude i te kako korisno. Ima i COM i USB portova, a za razliku od modela Asusa i MSI-ja sa tri i Gigabytea sa dva, Biostar ima samo jedan konektor za ventilator. Svi modeli imaju po šest SATA II konektora, a Asus ih je okrenuo za 90 stepeni, pa će sređivanje kablova vlasnicima ove ploče biti olakšano. Očekivano, hladnjaci se na svim modelima nalaze samo na čipsetu i pasivnog su tipa, što se tokom testiranja pokazalo kao dovoljno.

I/O portovi se često zanemaruju. Svi bi voleli da ploča bude prepuna konektora, na koje se kasnije od (ne)korišćenja često uhvati paučina. Na jedinom modelu koji nema grafičke izlaze Asus je to nadoknadio nečim što nijedna druga ploča nema – USB 3.0 konektorima. Ovo toplo pozdravljamo, ali pošto Asus nema video izlaze, teško da će se naći dovoljno kvaliteta za krajnju preporuku. Modeli koje proizvode Gigabyte i MSI imaju sva tri video izlaza (DVI, VGA i HDMI), dok kod MSI-ja nećete naći poslednji. Sa po šest USB 2.0 portova raspolažu svi modeli sem Biostarovog, dok MSI i Asus jedini imaju dva PS/2 konektora. LAN i audio su obavezni, dok Asusov model ima šest konektora za 7.1 izlaze zajedno sa optičkim S/PDIF izlazom. Modelu koji proizvodi MSI nedostaje S/PDIF, a ima šest „rupica” za zvučnike. Gigabyte ima tri analogna konektora, ali i S/PDIF, a audio komponenta kod Biostarovog modela (samo tri analogna konektora) žrtvovana je radi niže cene (ispostaviće se neuspešno).

Dodatna oprema je deo koji se po pravilu ne uzima u obzir do trenutka kada se ne shvati da se u paketu uz ploču ne isporučuju svi potrebni kablovi. U ovom slučaju, pakovanje je identično – osim optičkog medija sa drajverima i softverom, uz svaku ploču se isporučuje samo ono najneophodnije: I/O port lim i dva SATA II kabla.

Softver je takođe često zanemarivan paket koji često završi samo na DVD-ju na kojem je došao. Uz Biostarov model stižu korisni BIO Remote 2, o kom smo već pričali, i aplikacije za nadgledanje i kontrolu temperature komponenata. Gigabyte standardno isporučuje fantastični sistem drajvera koji se sami redom instaliraju – vi samo treba da odaberete šta hoćete, bez potrebe da to radite pojedinačno. MSI je priložio sličan instaler kao Gigabyte, dok Asus uz svoj model F1A55 na DVD-ju nudi veoma bogat paket softvera, koji je karakterističan za najveći broj njihovih ploča.

Očekivano, najskuplji model na testu je Asusov F1A55, koji bi bio odlična kupovina da nije uskraćen za video izlaze. U prevodu, Asus u ovom segmentu ima pregršt modela od kojih su ovaj i još jedan bez video izlaza, pa njih bez obzira na kvalitete slobodno zaobiđite. Neočekivano, Biostarov A55MH i Gigabyteov GA-A55M-S2HP imaju skoro identičnu cenu. Ovde nema dileme – Gigabyteova ploča je za klasu bolja i kvalitetnija i sa boljom i obimnijom opremom. Biostar može da dođe u obzir jedino ako su vam dimenzije ograničavajući faktor, pa čak i tada treba dobro razmisliti, jer nismo još stigli do MSI modela. Sa osetno nižom cenom, koja je često ključna pri kupovini, jedina kočnica može da bude nedostatak HDMI konektora, eventualno to što ima mesta samo za dva „štapa” memorije. Sve ostalo ide u korist ovog dobro izbalansiranog i nadasve pristupačnog modela. Za nešto više novca dobijate Gigabyteovu „bolesnu” pedantnost, malo bogatiju opremu, dva dodatna DIMM slota, HDMI, S/PDIF...

Iako proizvođači na svojim sajtovima nude pregršt A55 modela, ne treba očekivati teliko veliki broj tih ploča kod nas, eventualno jedan, dva, moguće čak tri, i to uglavnom onih jeftinijih. Ako nas pitate, ova četiri koje smo uspeli da nađemo imaju polovičan uspeh – dva ne tako dobra i dva odlična. Ukoliko ste se već odlučili za A55, vaša nedoumica ima dva moguća odgovora: MSI A55M-P35 ili Gigabyte GA-A55M-S2HP.

Ivan TEOFILOVIĆ