Razvijanje fotografija u digitalnoj eri

Digitalni fotoaparati su sve prisutniji u našim životima. Dostupnost i relativno niska cena približili su veličanstveni svet fotografije širem auditorijumu. U slučaju da ste dublje zašli u fotografske vode ili to tek nameravate, sigurno ste se susreli sa mnogim nedostacima digitalnih formata koji se koriste za skladištenje fotografija. Glavni problem koji se tu javlja je gubitak kvaliteta fotografije pri kompresiji grafičkog formata. Svi smo upoznati sa široko rasprostranjenim formatom JPEG, glavnim predstavnikom metode kompresije sa gubicima. Nasuprot tome, postoji kompresija pri kojoj se pri procesu čuvanja fotografija ne gube dragocene informacije. Sva svetlost koja dospeva na senzor je snimljena, i samim tim omogućeno nam je mnogo više materijala s kojim možemo da radimo pri kasnijoj obradi fotografija. Ovaj način zapisa, šire poznat kao RAW zapis, ima, naravno, i svojih mana. Prva i osnovna je to što mnogo memorije zauzima u odnosu na kompresiju sa gubicima, svaki proizvođač fotoaparata ima svoju izvedbu formata, a pored toga fotografije zahtevaju kasniju obradu, što opet nije najpraktičnije rešenje za sve korisnike.

Nekada su se u svrhe razvijanja analognih filmova koristile mračne sobe i glomazna oprema, međutim taj proces su u savremeno doba preuzeli računari i umnogome olakšali posao. Uprkos tome, postupak je ostao vrlo sličan – i dalje sve zavisi od samog korisnika. Što se tiče izbora samih alata, najpopularniji su Adobe Lightroom i Apple Aperture, ali ni konkurencija ne zaostaje – postoji više kako komercijalih rešenja tako i onih besplatnih. Ovog puta vam predstavljamo Darktable 0.9.3, relativno nov program otvorenog koda, koji ima cilj da obuhvati kako „razvijanje” i organizaciju tako i obradu fotografija na svim aktuelnim platformama.

Sa zvanične prezentacije program se može preuzeti u vidu izvornog koda ili uz pomoć riznica paketa za nekoliko različitih distribucija i Mac OS X, dok se verzija za operativni sisem Windows očekuje u skoroj budućnosti. Nakon preuzimanja i vrlo brze i jednostavne instalacije, na uobičajeni način program pokrećemo iz menija okruženja. Već pri prvom kontaktu sa novim programom dočekuje vas prijatno dizajnirano okruženje koje sadrži pregršt opcija, ali to ne treba da vas obeshrabri. Nakon kratkog upoznavanja, postaće vam jasno da se nakon malo vremena provedenog u istraživanju novog alata većina stvari pronalazi intuitivno, na očekivanom mestu. Nedostatak tradicionalnog menija, u onoj formi u kojoj smo navikli da ga viđamo, nadomemešten je sa dva panela, s leve i desne strane, dok je centralni deo ekrana rezervisan za radni prostor, čija organizacija zavisi od trenutnog režima u kojem program radi.

Darktable poseduje tri različita režima rada: lighttable view, darkroom view i camera tethering. Oni koji su više upoznati sa tradicionalnim procesom obrade fotografija primetiće da imena pogleda, tj. režima u kojima možemo da radimo, podsećaju baš na te procese. Lighttable view zasnovan je na principu fotografskog stola na kojem se vrši izbor fotografija sa filma pogodnih za dalju obradu. Tako je i ovde – nakon uvođenja pojedinih fotografija ili pak čitavih direktorijuma sa diska ili direktno sa fotoaparata, izborom opcije import iz levog panela u centralnom delu dobijamo retrospektivu svih fotografija. Ovde fotogravije vrlo lako možemo da sortiramo, izdvojimo u posebne kategorije, rangiramo ili pak izbacimo iz trenutne kolekcije. Više tehničkih detalja vezanih za odabranu fotografiju takođe možemo da nađemo u levom panelu pod image information. Desni panel je u ovom režimu rezervisan za osnovne operacije sa fotografijama kao što su selektovanje, tagovanje, rotiranje i organizacija fotografija po direktorijumima. Izvoz fotografija takođe se vrši iz ovog režima. Krajnji korak u obradi fotografija sastoji se od biranja formata kompresije i kvaliteta izlaznih fajlova, kao i lokacije na kojoj će se oni nalaziti. U ovom koraku srećemo i jedno pozitivno iznenađenje – opcija koja nam je privukla pažnju predstavlja izvoz fotografija direktno na neke od najpopularnijih servisa za online čuvanje fotografija kao što su Flickr i PicasaWeb, a postoji i opcija slanja fotografija elektronskom poštom.

Naredna velika celina, kao i jedna od glavnih namena programa, jeste obrada fotografija. Prelaskom u darkroom view, direktnim odabirom jedne od fotografija prelazimo u „mračnu komoru” i otkrivamo pravu moć ovog programa. Ovo postižemo duplim klikom na neku od fotografija u režimu lighttable view ili odabirom režima darkroom view iz gornjeg desnog ugla ekrana. Ovde dolaze do izražaja prednosti korišćenja RAW formata. Prelaskom u ovaj režim dobijamo neke od osnovnih operacija koje možemo da primenimo na fotografiju, tako da, recimo, podešavanje balansa boja, tonova ili popravljanje kompozicije ne predstavljaju veći problem. Izborom željene akcije iz desnog panela i finim podešavanjem vrednosti vrlo lako možemo da prevaziđemo nedostatke nastale pri samom pravljenju fotografije, a često možemo da se prepustimo umetničkom zanosu i dodamo fotografiji umetnički dodir. Naravno, lako je napraviti liste čestih aktivnosti, koje kasnije automatski možemo primeniti na više fotografija i samim tim olakšati sebi posao. Još jedna od stvari koje je neophodno pomenuti je postojanje plug-inova, uz pomoć kojih vrlo lako možemo da proširimo veliku listu već ugrađenih efekata i tako proširimo spektar mogućnosti programa.

Camera tethering je pogled namenjen prvenstveno upotrebi fotoaparata u studijskim uslovima. Omogućava nam da direktno sa računara kontrolišemo, „okidamo” fotoaparat i samim tim imamo bolji uvid u kadar, a takođe dobijamo i trenutnu sinhronizaciju upravo snimljene fotografije na računar.

Dobro urađena dokumentacija sa korisnim primerima, koju je moguće besplatno preuzeti sa sajta u obliku PDF knjige, i prigodan dizajn koji krasi ovu aplikaciju ostavlili su na nas veoma dobar utisak. Nadamo se da će Darktable nastaviti da se razvija u ovom smeru, a svetla budućnost mu sigurno predstoji.

Aleksandar DIKLIĆ