ELO 15E1

Za ekrane osetljive na dodir čuli su već i vrapci na grani, a poslednjih godina svedoci smo njihove integracije u najrazličitije uređaje. Dva osnovna tipa ovih ekrana, kapacitivni i rezistivni, apsolutno su dominantni i o njima je već odavno sve poznato. I pored njihovih očiglednih prednosti, zahvaljujući kojima je mnogim uređajima povećana funkcionalnost, ove vrste ekrana imaju i jednu veliku manu koju nije lako otkloniti, a to je (pre)osetljivost na fizička oštećenja. Koliko god da su korisnici pažljivi i koliko god se proizvođači trudili da ih ojačaju raznim zaštitnim slojevima, svaki od ovih ekrana vremenom se ošteti, pa im se tako degradira preciznost i/ili izgube oštrinu prikaza zbog ogrebotina. Zahvaljujući firmi Elo, ove boljke možda će postati prošlost. Naime, oni su razvili potpuno novu vrstu ekrana osetljivih na dodir čiji je vek upotrebe praktično neograničen. Imali smo prilike da se pozabavimo jednim od njihovih proizvoda, all in one računarom sa touch ekranom takvog tipa.

Sam računar je klasičan nettop prve generacije. Intelov Atom N270 na 1,6 GHz, sa 1 GB memorije i hard diskom od 160 GB spakovan je u postolje monitora i u potpunosti je pasivno hlađen i bešuman. Iako ove karakteristike deluju više nego skromno za današnje standarde, zapravo su sasvim adekvatne onome čemu je ovaj računar namenjen. A čemu je zapravo namenjen jedan nettop koji košta više od 1000 evra (ne, nije greška)? Prema navodima samog proizvođača, ovaj računar je idealno rešenje za razne registar kase i info pultove u hotelima, na aerodromima, u ugostiteljskim objektima i na raznim drugim lokacijama s velikim brojem posetilaca kojima je potrebno pružiti određene informacije. Robusnost ekrana garantuje dugo i pouzdano funkcionisanje ovakvog info pulta. Panel sa priključcima sastoji se od jednog VGA izlaza, mrežnog konektora, izlaza za zvučnike i četiri USB porta. Dva RS-232 serijska porta, već pomalo zaboravljena na novim računarima, ovde su i dalje važna zbog bar-kod čitača i druge opreme za kase.

A u čemu je zapravo tajna ovog ekrana? Sam monitor je klasičan TN panel dijagonale 15,6 inča, koji se ni po čemu ne razlikuje od bilo kog drugog. Ono što ga čini drugačijim je posebna staklena površina, koja se nalazi neposredno ispred njega i koja zapravo predstavlja površinu osetljivu na dodir. Ova tehnologija, koju proizvođač naziva IntelliTouch, sastoji se od piezoelektričnih elemenata, predajnikâ i prijemnikâ, po dva za svaku osu. Kontrolerska logika šalje električni signal od pet megaherca predajniku, koji ga dalje pretvara u ultrazvučne talase koji se rasprostiru po staklu i putuju ka prijemniku, koji ih ponovo pretvara u električni signal. Kada se ekran dodirne, deo talasa biva apsorbovan i ne stiže do prijemnika u potpunosti. Pošto su predajnik i prijemnik posebni za obe ose, ovaj prekid se detektuje i na osnovu koordinata izračunava tačna pozicija gde je on nastao, što kontrolerska logika dalje obrađuje i pretvara u adekvatne komande. Zahvaljujući ovakvom rešenju, ekran je moguće kontrolisati raznim predmetima, pa čak i u rukavicama, što nije slučaj kod najčešćih tipova ekrana osetljivih na dodir. Takođe, ova tehnologija je upotrebljiva i kod CRT monitora, a dugotrajnost ovakvih ekrana uslovljena je jedino trajanjem samog stakla. A izlizati staklo prstima je gotovo nemoguća misija, što potvrđuje i proizvođačka garancija od čak 10 godina. Jedina mana ove tehnologije (pored toga što je trenutno višestruko skuplja od ostalih) jeste to što ne podržava multitouch, ali se nadamo da će u budućnosti i to biti omogućeno, kao i da će cene biti znatno niže. Tada će i najzadrtiji protivnici uređaja sa touchscreenom (uključujući i autora ovog teksta) ostati bez argumenata o njihovoj osetljivosti i konačno moći da ih nose po džepovima zajedno sa ostalim drangulijama bez bojazni da će ih oštetiti.

Vladimir TRAJKOVIĆ