Armija od 430.000 radnika proizvodi iUređaje. Četvrtina njih živi u sklopu fabrike. Spavaju. Jedu. Proizvode.

U Šenzenu je noć. Upravo je stigao kamion sa specijalnim staklom za iPhone. Menadžeri bude upakovane radnike u sklopu fabrike. True story.

Trinaestogodišnja devojčica, još sanjiva, po hiljaditi put noćas, kao poslednja karika lanca proizvodnje, ponavlja istu operaciju. Briše staklo novosastavljenog uređaja, koji je za nju samo ogledalo tužnog lica, bez nade i perspektive. Tri stotine čuvara brine o striktnoj, gotovo vojničkoj disciplini, ponašanju i kretanju radnika.

Mesec dana kasnije, na događaju koji nije ni prezentacija ni konferencija već iSpiranje mozga, izlazi Stiv Džobs. Zadovoljan je novim uređajem koji će zauvek promeniti naše živote. Čovek je genije. Inspiriše. Sada pravi iOblake, dok tekstove o njemu šeruje svaki loše informisani korisnik društvenih mreža i nabeđeni pratilac web trendova jer će tako nakupiti najviše lajkova.

U pauzi igranja na Xboxu, uređaju koji nastaje u sličnim uslovima kao iPhone, debeljuškasti klinac, koji bi trebalo manje da brine o virtuelnim medaljama koje je dobio, a više o trigliceridima što mu na uši izlaze, na YouTubeu gleda Džobsa.

Sutradan, u prostorijama Apple prodavnice, toliko sterilnim da forenzičari ne bi mogli da pronađu tragove zločina, klinja za nekoliko stotina dolara kupuje svoj novi mali prozor u svet, skrojen po ukusu Jabuke.

Nekoliko meseci kasnije, sada već četrnaestogodišnja devojčica briše svoj milioniti iPhone čija proizvodnja, by the way, košta osam dolara. Primetila je da izgleda drugačije. U svetu euforija – izaš’o bolji iPhone. Moramo ga imati! U Americi klinac iz priče... znate već.

Najstariji radnici Foxconnove klanice ljudskih prava sećaju se da je pre 30 godina Šenzen bilo malo ribarsko selo u Kini. Danas je to grad sa više od 10 miliona stanovnika. Primarna delatnost je proizvodnja elektronike za zapadno tržište. Veliki fabrički kompleks pripada kompaniji Foxconn. Tamo armija od 430.000 radnika proizvodi iUređaje. Četvrtina njih živi u sklopu fabrike. Svi zajedno konzumiraju nekoliko tona svinjetine i pirinča dnevno i ništa više od toga. Spavaju. Jedu. Proizvode.

Regionalni razvoj samo iz aviona deluje kao podvig vredan divljenja – naročito iz perspektive određenog broja građana Srbije, koji prosto vole da se dive tim vrednim Kinezima – oni će jednom osvojiti svet i spasti ga od američke dominacije.

Newsflash: Kina je (i biće još dugo) za Zapad fabrika – mutirana komunistička abominacija u nečastivom braku sa naizgled nespojivim kapitalizmom, vođena od strane zlih kapitalista i korumpiranih partijskih prvoboraca. Sociološka anomalija u teoriji, a u praksi proizvodni pogon svetskog sistema, podjednako truo kao i ostali njegovi delovi.

Dobro je integrisana u globalni kapitalistički sistem jer prihvata da svoje građane tretira kao organske mašine za proizvodnju elektronskog smeća od kojeg sve više zavisimo, dok centar svoje građane mazi, pazi i ostavlja bez posla.

Da njuškanje naprasno zabrinutog „New York Timesa” nije stiglo do Šenzena, ne bi bilo potvrđeno ono što je već znao svako ko je hteo. Zato se ne pravite iznenađeni, Appleovi fanbojevi i devojke. Mada, ako je verovati Jabuci i njenim jevanđelistima – ništa nije potvrđeno.

Februarski broj „režimskog” časopisa „MacUser” (pravo eplovca da zna sve) nadmašio je Stiva Džobsa u marketinško-jevanđelističkoj veštini krivljenja realnosti. Na naslovnoj strani je mrtvačka lobanja stilizovana da liči na Jabuku. Naslovna tema glasi „Koliko je zao Apple?” Wow! Zar je cunami istine preobratio „MacUser” u ostrvo objektivnosi u moru iMedija?

Unutra je tekst koji vraća veru. Dovoljno je da pročitate uvod. Kažu, čitaocima se može oprostiti (!) što su pomislili da Apple sedi skrštenih ruku i dozvoljava najveću kapitalističku eksploataciju u istoriji, imajući u vidu naslove u medijima! Verujte nam na reč ili nabavite tekst i pročitajte ga. Da je Sloba imao ovakve urednike na RTS-u, i danas bi bio predsednik! Do kraja čitanja ovog teksta zamalo i ja da zavolim Apple i da pomislim da ima nade za svet...

Šalu na stranu, damage control dostigao je monstruozne razmere, ali je uspeo. Realnost je još jednom sterilna. Apple neće pasti, a ako radnici Foxconna nastavljaju da padaju ka jedinom spasu, dočekaće ih iMreže.

I za kraj, disclaimer – Foxconn zapošljava više od milion radnika. U izrabljivanje nije umešan samo Apple (ali ne krijem uzdržanu satisfakciju, kada se ovo već dešava, zbog brojnih worshipera Jabuke). Tu proizvode i Dell, HP, Microsoft i drugi. Čak je nedavno i Amazon odlučio da mu oni prave Kindle. Verovatno su čitali „New York Times”.

Međutim, sa „rastegljivim” radnim vremenom, povećanim platama posle skandala, ponekim slobodnim danom i koliko-toliko vidljivom dnevnom svetlošću, Foxconn je poslodavac kakav se može poželeti, kada se uporedi sa rudnicima u Africi i Aziji, odakle bezimena armija organskih botova do smrti naporno vadi najfinije sirovine za naše sve tanje i sve brže ekrane. Ne podržava samo Amerika režime takvih zemalja kada joj odgovaraju, već i Kina. Mjanmar je najbolji primer.

Stealth genocid zarad progresa.

Ivan VESIĆ