Promene u AMD-u

Zvuči kao prava senzacija – AMD je najavio restruktuiranje i naizgled prepustio Intelu da slobodno dominira tržištem

Poslednjih dvadesetak godina AMD je bila kompanija koja se dostojno borila u bespoštednoj borbi sa mnogostruko većim rivalom, kompanijom čije se ime praktično izjednačava sa pojmom centralne procesorske jedinice. U dve decenije otvorenog rata, kompanija AMD je u nekoliko navrata uspevala da pobedi u bitkama za kvalitetniji procesor za uloženi novac i stekla popularnost kod mnogih korisnika računara širom planete. Svemu tome došao je kraj – AMD je najavio restruktuiranje i naizgled prepustio Intelu da slobodno dominira tržištem. Šta zapravo taj potez znači za tržište informacionih tehnologija, ali i za nas kupce?

Krajem 1999. godine u Srbiji su se pojavili primerci AMD-ovog čeda pod nazivom Athlon, prvog njihovog proizvoda koji je prešao granicu od 1 GHz. Ovaj proizvod bio je značajan još po nečemu – bio je to prvi proizvod AMD-a koji je pobedio Intel u trci za najbrži desktop procesor na planeti, i to po znatno nižoj ceni. Posledice ovog događaja mnogima su dobro poznate – Intel je, uvidevši da više ne gospodari tržištem, prvi put u svojoj istoriji bio primoran da dobro zasuče rukave. S druge strane ringa pojavio se dovoljno moćan protivnik – kompanija koja je pokazala da se marljivim radom i upornošću može postići ono što je do tada delovalo gotovo nemoguće. Uloga AMD-a bila je dobra, pre svega, za korisnike. Intel je svaku svoju narednu generaciju procesora izdavao po jednoj ceni, a onda ju je više puta spuštao, prateći navalu modela koje je, po pravilu sa relativno razumnim zakašnjenjem, izbacivala rivalska kompanija.

Do pojave arhitekture Core, AMD se kao protivnik dobro držao u ringu, remeteći ravnotežu šampiona u više navrata. Uzdrman povremenim nokdaun trenucima, Intel je morao da promeni paradigmu nastanka svojih proizvoda. Postavljena u poslednjih nekoliko godina, Tick-Tock strategija upravo predstavlja jedan sistemski i strateški odgovor Intela na situaciju na tržištu. Konsolidacijom svojih snaga, pravovremenim i sistematičnim ulaganjima u istraživanje i razvoj, kao i pojačavanjem softverskih aktivnosti, Intel je obezbedio stabilnost svoje dominantne pozicije. Osvajanjem sve manjih proizvodnih procesa u zacrtanom roku, Intel je kompaniju AMD vukao za sobom na domaćem terenu, gde su pozamašne investicije u paralelne projekte omogućile da se protivnik „sačeka”, a onda i iznenadi nečim novim i bržim. AMD nije uspevao da se izbori sa ovom trkom. Fabrike koje su bile zadužene za proizvodnju čipova nisu mogle da pariraju finansijski jačim konkurentima i bile su glavni faktor u kašnjenju procesora istog proizvodnog procesa od strane AMD-a. Kupovina kompanije ATI donela je tehnološku prednost u ruke, ali je predstavljala i značajan finansijski zalogaj, koji nije mogao da prođe bez potresa u ekonomskim kartonima. Mnogi tvrde da se AMD i danas oporavlja od te kupovine, mada je verovatnije da je pad profita uslovljen nemogućnošću da se konkurentu parira na adekvatan način. Dolazak na čelo kompanije novog čoveka – Rorija Rida (Rory Read) označio je početak nove ere u upravljanju ovom kompanijom, ali i nešto što mnogi nisu očekivali – svojevrsno prihvatanje realnosti i značajne promene kursa.

Faza 1 – preoblikovanje

Nemojte pomisliti da je AMD u nezamislivo teškoj situaciji – posmatrano u odnosu na 2009. godinu i razdvajanje delova AMD-a, dug kompanije znatno je smanjen, a baza vernih potrošača nije umanjena. Ako se pitate zbog čega je (tek) sada AMD povukao ovakav potez, odgovor leži u činjenici da su čelnici kompanije konačno pronašli model u kom sebe vide kao konačnog pobednika. Pomenuti model predstavlja onaj koji im omogućava da sada, bez previše tuge, priznaju ono što su mnogi znali. Rezultat je jednostavan – kompanija AMD je izašla iz Intelove igre – pokušaja da bude „kalif umesto kalifa”, i orijentisala se na pažljivije oblikovanje svog proizvodnog portfolija.

Težište „novog” AMD-a trebalo bi da predstavlja proizvodnja entry-level i mainstream proizvoda po ugledu na SoC (System-on-a-chip) rešenja. Ako ste pomislili da ovo veoma podseća na evoluciju koju je sprovela nVidia, potpuno ste u pravu. Najznačajnija snaga unutar AMD-a jeste zapravo ono što je izraslo iz akvizicije ATI-ja – tehničko-tehnološko znanje i iskustvo u izradi malih, paralelnih procesora za „žvakanje” poligona. To znanje i iskustvo predstavljaju okosnicu APU proizvoda, koje AMD sada nudi na tržištu i koji su, u odgovarajućim kategorijama, zauzeli i te kako dobro mesto uprkos velikom kašnjenju na sceni. Odluka AMD-a zapravo predstavlja težnju ka proizvodnji efikasnijih proizvoda u domenu potrošnje energije, ali i pionirski pokušaj kompanije u svetu SoC-ova. Proizvodnja ovakvih rešenja ne predstavlja lak posao, a to najbolje pokazuje činjenica da je kompanija nVidia u svoj SoC (Tegra) uložila više od dve milijarde dolara u rasponu od pet godina. Promena domena poslala je kompaniju AMD iz borbe sa Intelom pravo u dvorište kompanije nVidia, ARM prvaka poput Texas Instrumentsa, Qualcomma i, ponovo, Intela. Integracija Atoma u SoC već dugo je Intelov cilj i na ovu integraciju potrošeno je dosta novca i vremena, pa u ovoj kategoriji treba očekivati sukobe dva stara znanca.

Prema procenama, AMD-u će biti potrebno oko godinu dana da plasira nove APU proizvode u proizvodnom procesu od 28 nm i još dve do tri godine ulaganja i razvoja radi postizanja adekvatne pozicije u segmentu prenosnika u koje se SoC rešenja najčešće ugrađuju. Za te potrebe novac mora doći iz zarade, što će kompaniju kakvu poznajemo trajno izmeniti i naterati je na opštu tehnološko-tehničku mobilizaciju. Otvorena su tržišta, pravci kretanja su uspostavljeni od strane kompanija Intel i nVidia, te AMD sada treba pametno da iskoristi dobre poteze konkurencije, ali i mane, kako bi se profilisao u domenu u kom do sada nikada nije plivao.

Faza 2 – stara rešenja u novom ruhu

AMD planira da proizvodni proces od 28 nm usavrši na familiji GPU proizvoda pod kodnim nazivom Southern Islands, koji sa sobom donosi DX 11 podršku i primenu pomenute tehnologije Graphics Core Next. U 2013. godini, u segmentu diskretnih grafičkih čipova, možemo očekivati proizvod Sea Islands, koji donosi i novu GPU arhitekturu

Informacijama koje su podeljene javnosti na događaju Financial Analyst Day, AMD je predstavio svoj trogodišnji plan, koji nam nešto više govori o onome što nas čeka, imajući u vidu promenu pravca. Za početak, u tekućoj godini očekuju nas tri nova APU-a: Trinity, namenjen mejnstrim desktop mašinama i jačim laptopovima, Brazos 2.0, namenjen osnovnim laptop i desktop računarima, i Hondo, namenjen tabličnim računarima i niskonaponskim laptopovima.

Trinity je zapravo procesor zasnovan na jezgru Piledriver, nasledniku arhitekture Bulldozer. Svoje nove verzije u ovoj arhitekturi će doživeti modeli A8, A4, A6 i E2, a nova arhitektura se diči povećanim L1 TLB-om (bafer za preslikavanje), dubljim redom za punjenje FPU-a i novim skupovima instrukcija koje poboljšavaju rad. Svaki procesor Trinity će sadržati do dva Piledriver modula (2–4 hardverske niti) i grafički procesor serije 7000 sa DirectX 11 mogućnostima. Brazos 2.0 će karakterisati postojeća jezgra Zacate, sa malo podignutim radnim frekvencijama. Isto sleduje i grafičkom procesoru, koji će, podignute frekvencije, dobiti i novo ime (HD 7430, odnosno HD 7310). Procesor Hondo će sadržati do dva jezgra Bobcat i grafički procesor sličan platformi Brazos. Njegov TDP trebalo bi da iznosi 4,5 W.

U desktop segmentu očekuje nas druga generacija FX procesora, naslednika jezgra Zambezi po imenu Vishera. U ovom procesoru očekujemo četiri do osam jezgara (čuje se i broj 10) i novi, četvorokanalni memorijski kontroler. U narednoj godini dobijamo nove proizvode kodnih imena Kaveri, Kabini i Tamesh. Kaveri će predstavljati evoluciju Bulldozer arhitekture, dok će preostala dva biti napredna Bobcat rešenja. Sva tri rešenja će koristiti AMD-ovu arhitekturu po imenu GCN (Graphics Core Next) za unapređenje grafičkih i GPGPU performansi. Integracija I/O kontrolera u proizvode zaokružiće težnju AMD-a da se isporuče single-chip rešenja, koja su u rukama konkurencije pokazala odlične rezultate.

U opštim napomenama treba dodati to da AMD predviđa povećanje performansi u nekim od svojih rešenja između 10 i 15 odsto na godišnjem nivou, uz zadržavanje broja jezgara i niti na istom nivou kao kod aktuelne linije proizvoda. Umesto povećanja broja svojih jedinica, AMD se odlučio za unapređenje performansi procesora na nivou niti, što se u slučaju arhitekture Bulldozer pokazalo kao jedan od najvećih nedostataka i što ga je u nekim testovima učinio sporijim od prethodnika iz iste kuće.

Faza 3 – nova rešenja sa starim idejama

Kombinovanje CPU i GPU radnih jedinica je priča koju slušamo već dosta dugo i na tom putu se mnogo toga izdešavalo u vremenu od nekoliko godina unazad. AMD, koji je bio perjanica najava arhitekture koja kombinuje snagu centralnog i grafičkog procesora, nazvao je tu svoju ideju Fusion, a današnji APU proizvodi nose žig takve jedne ideje. Ipak, to još nije ona početna premisa o gotovo jednakom doprinosu grafičkog podsistema u ukupnim izračunavanjima. AMD to planira da promeni i da uvođenjem još jednog tehnološkog imena ubedi javnost da je na korak od rešenja.

Novi princip izrade proizvoda nosi ime HSA (Heterogeneous System Architecture) i predstavlja sledeći korak u evoluciji onoga što je AMD nekada zvao Fusion System Architecture. Premijera ove arhitekture biće u pomenutoj familiji GPU proizvoda Southern Islands, a zatim će osvanuti u svim proizvodima kompanije u proizvodnom procesu od 28 nm. Umesto jednostavnog smanjivanja tranzistora i ubrzanja postojeće arhitekture, AMD se odlučio na potez koji dosta podseća na strategiju kompanije nVidia. U domenu upravljanja poslovima u grafičkom procesoru, AMD sa tehnologije VLIW (Very Large Instruction Word) prelazi na MIMD (Multiple Instruction, Multiple Data), s napomenom da to ne znači potpuno skalarnu postavku, već da će AMD kombinovati vektorske i skalarne jedinice sa ciljem omogućavanja rada na raznorodnim poslovima i tipovima podataka. Tehnički direktori kompanije navode da paralelizacija ne bi trebalo da trpi zbog ovih izmena. Pomenute tehnologije biće spakovane u takozvane Computing Units (CU), diskretna jezgra koja imaju svoj L1 keš, ali i memorijski kontroler, pa će biti u stanju i da čitaju i da pišu podatke u RAM-u. To praktično znači da AMD svoju arhitekturu čini veoma modularnom, poput Lego kockica, gde će tehničari, prema zahtevima, moći da povezuju različite postavke većeg broja CU jedinica.

Upravo je ovo trenutak kada vam se sigurno javljaju mnoge ideje o tome kako će izgledati buduća rešenja iz AMD-a. Prvi utisak u ovom slučaju ne vara – CU su de facto koprocesorske jedinice koje dele memorijski prostor. Ovakav pristup je zapravo identičan načinu na koji je nVidia postavila svoju strategiju razvoja, ali sa dodatkom činjenice je AMD u svetu x86 razvoja daleko naprednija kompanija od rivala u segmentu grafičkih rešenja. Da li će ovo konačno biti trenutak kada će združeno znanje u domenima centralnih i grafičkih procesorskih jedinica doneti AMD-u prednost kakvu su mnogi očekivali – ostaje da vidimo. Ono što je sigurno jeste da na tom putu imaju dobre partnere, i to iz sveta softvera. Naime, Microsoft je napokon podržao ozbiljnije napore AMD-a tako što je odlučio da dodatan trud uloži u AMP (Accelerated Massive Parallelism) biblioteku C++ kompajlera. Ova biblioteka treba da omogući programerima upravljanje arhitekturom grafičkog procesora na sličan način na koji se koriste jezgra CPU-a, što bi pak trebalo da omogući viziju rada opštih poslova na grafičkom procesoru u budućnosti. Za razliku od CUDA verzije koju koristi nVidia, a koja je vezana samo za njihove proizvode, Microsoft je svoju AMP biblioteku napravio nezavisnom od vrste grafičkog procesora koji se koristi, a planira i ugradnju podrške za ovu biblioteku u novu verziju paketa Visual Studio. Bitno je napomenuti to da HSA neće biti zamena za OpenCL, već je planirano da HSA bude platformska arhitektura za OpenCL, što će omogućiti da se OpenCL projekti brže i lakše izvršavaju na hardveru koji im je dostupan.

Promene na tržištu

Zahvaljujući uspehu sa prenosnicima, ARM je postao snažan faktor na tržištu informacionih tehnologija. Vođstvo u ovom segmentu nije dovoljno i apetiti menadžera su porasli. Plan ARM-a je aktivnost u domenu netbookova i servera, gde smatraju da svojom niskom potrošnjom mogu da nađu dovoljan broj korisnika. Kako je Intel odlučio da se pozicionira u domenu tabličnih računara i pametnih telefona, jasno je da će ove dve kompanije voditi veliku bitku. Kada na skup dodate i kompaniju nVidia, kao i AMD, stvari postaju bolje za korisnike. Četiri velika igrača garantuju dobre i jeftinije proizvode. Ipak, AMD zasad ne planira da se bavi pametnim telefonima. Prema njihovim rečima, u ovom segmentu se naprosto ne može zaraditi preveliki novac, a „ulaznica” košta mnogo. Novac je svakako preko potreban za promenu pravca i neće se rasipati, kažu.

Saradnja AMD-a i ARM-a jeste ono što je najzanimljivije u ovom trenutku. AMD je odlučio da otvaranjem vrata ARM-u omogući da buduća rešenja, posebno korišćenjem tehnologije HSA, budu bolje pozicionirana na tržištu. Ukoliko korisnik poželi složen sistem, sa centralnim i grafičkim podsistemom, ali i ARM koprocesorom radi uštede – AMD će ga obezbediti. Ukoliko je pak želja da se ARM-ov procesor upari sa grafičkim sistemom AMD-a, oni neće insistirati na svom x86 CPU proizvodu, već će isporučiti ono što je traženo. Sve je ovo zapravo najbitniji zaokret u načinu na koji se planira posao u kompaniji. Kako će to zaživeti i sa kakvim rezultatima, pokazaće se već do kraja tekuće godine, mada veće poduhvate ne treba očekivati pre 2013.

• • •

Promena u načinu na koji će se boriti za dolar više AMD-u dolazi u poslednjem mogućem trenutku. Ovakva konsolidacija snaga je logična i neophodna kako bi kvalitet i dalje tekao iz kompanijskih timova za istraživanje i razvoj, a novac od prodaje (na vreme) stizao i time garantovao dalja unapređenja. Vesti o promenama zaista označavaju kraj jedne ere – one u kojoj smo kao potrošač, bili ili „intelovci” ili „AMD-ovci”. Intel sada može slobodno da vlada u srednjem i gornjem segmentu, što mu daje za pravo da diktira cene i na taj način samostalno obezbeđuje stabilan rast. Svakako dobra vest za Intel, ali ne nužno i za nas, koji samo želimo maksimum za svoj novac. Garancija da će to biti transparentno kao u deceniji ili dve za nama – više nema. Novu nadu u ovom domenu daje zajednički rad kompanija Microsoft i AMD, koji će za koju godinu možda doneti ono što je AMD-u kakvog poznajemo oduvek nedostajalo – adekvatna softverska podrška koja pogoni tehnička rešenja.

Potpisnik ovih redova, iako večiti intelovac, ne može da ne oda priznanje hrabrim ljudima iz AMD-a za sve što su učinili u borbi sa daleko jačim i bezobraznijim protivnikom. Neke volite da bi bili bolji a neke kudite kako biste ih „naterali” da unaprede svoja rešenja. AMD je svojom odlukom stekao simpatije mnogih ljudi iz struke i ne treba se iznenaditi ako u nekom narednom periodu veliki broj univerziteta širom sveta počne intenzivniju saradnju sa ovom kompanijom. Ko zna, možda je to prilika i za pojedine fakultete u Srbiji?

Momir ĐEKIĆ