Virtuelni usisivač

„Dubina” čišćenja podešava se iz sekcije Manage Cleaning Jobs

Retko koji razvojni tim uspe da se probije svojim proizvodom kao što je to učinio Piriform sa CCleanerom. U svim oblastima konkurencija je toliko jaka da ponekad ni besplatan proizvod ne može da stekne kritičnu masu korisnika, a kamoli onaj koji se naplaćuje. CCleaner je zamišljen kao besplatan, da bi se danas njegove napredne funkcije naplaćivale, a da ljudi ni ne pitaju šta košta. Zašto uopšte pominjemo Piriformov proizvod? Zato što Xleaner pokušava da mu otme deo kolača...

Na prvi pogled, reč je o veoma jednostavnom „čistaču sistema” koji ne zahteva veliko predznanje, a akciju obavlja klikom na jedno dugme. Korisnički interfejs je sablasno prazan – sve opcije smeštene su u levom delu ekrana, a sredina zvrji prazna sve dok se u nju ne smesti dnevnik obavljenog čišćenja. Da bi se željena akcija obavila mora se definisati lista poslova, koja je po instaliranju programa prazna. Klikom na polje u meniju Manage Cleaning Jobs otvara se čitav novi svet opcija koji će možda uplašiti neiskusne korisnike, ali mesta za strah zapravo nema.

Interfejs programa je krajnje jednostavan, čak pomalo i prazan

Poslovi su podeljeni u pet oblasti, od kojih oni okupljeni pod imenom Modules podrazumevaju obavljanje zadataka koji nisu u direktnoj jurisdikciji Xleanera. Naime, odatle se može (automatizovano, nakon čišćenja) pokrenuti Microsoftov RegClean, odnosno rutina za oslobađanje zauzetog RAM-a (modul se instalira odvojeno). Takođe, moguće je pokrenuti i program Check Disk za utvrđivanje konzistentnosti hard diskova. Ukoliko se ne razumete previše u terminologiju, najbolje je da ne dirate tu oblast, baš kao ni sekciju Custom. Zašto? Reč je o skupu alata koji se aktiviraju isključivo po pozivu korisnika, pa je samim tim mogućnost nastanka štete veća. Pretpostavimo da želite da proverite i očistite neki direktorijum koji ne spada pod klasične destinacije za čišćenje – upravo to ovde možete da naznačite. Rečeno se odnosi i na pojedinačne fajlove, odnosno registar ključeve. Konačno dolazimo do zaključka da je za prosečnog korisnika od značaja zapravo ono što se nalazi u oblastima Windows, Browser i Office.

Otvaranjem svake od ove tri oblasti dobijate spisak poslova koje Xleaner može da obavi. Prolazite listom i čekirate ono što vas interesuje, a spisak mogućnosti je više nego bogat. Kada je u pitanju sistem, može se obaviti brisanje privremenih fajlova, tzv. prefetch podataka, liste nedavno otvaranih datoteka, sadržaj kante za otpatke... Logično, tu je i dobra podrška za nullovanje podataka koje ostavljaju browseri – od history liste, preko kolačića, pa sve do keš memorije i snimljenih sesija. Podrška je potpuna i odnosi se na Internet Explorer, Firefox, Chrome, Safari i Operu. Nepotrebni podaci mogu se odstraniti i kada su Office komponente u pitanju, a tada na raspolaganju imate „skeniranje” svih ili pojedinačnih komponenata paketa: Access, Word, Excel, PowerPoint i Front Page.

Brzina čišćenja umnogome zavisi od stanja u kojem se sistem nalazi, ali i od broja definisanih poslova. Mi smo išli na full swipe sistema, koji se nemilosrdno puni svakojakim sadržajem. Ceo posao je završen za manje od 30 sekundi, dok je particija dobila dodatnih pola gigabajta slobodnog prostora. Nažalost, taj podatak ništa nam nije pomogao u donošenju zaključka kojem se jatu prikloniti. Čini nam se da CCleaner nudi veću „širinu” i da je upravljački interfejs mnogo više prilagođen neiskusnim korisnicima. Xleaner ne radi baš na klik, kao što se to u prvi mah čini, i biće vam potrebno malo vremena dok ne pohvatate sve konce. S druge strane, da Xleaner radi ono čemu je namenjen – radi, pa se može reći da imamo sasvim dostojnu alternativu, prema mišljenju mnogih, nedodirljivom CCleaneru.

Vladimir PISODOROV