Canon PowerShot SX160 IS

Da li ponovo započeti pisanje time kako je Canon neprikosnoven u klasi kompakt aparata i kako predstavlja de facto standard koji bi drugi proizvođači trebalo da uzimaju za uzor? Sve je to prežvakano već milion puta. Ipak, sada, kada u rukama držimo još jedan „top”, nameće se pitanje šta da radimo sa njim. Ovo je trenutak kada se urednik hvata za glavu i postavlja pitanje kakav je ovo te(k)st i kuda ovo vodi.

S naše leve strane nalazi se Canon SX160 IS, aparat iz donje klase aparata sa cenom nižom od 200 evra. U njemu je CCD senzor veličine 1/2,3 inča, sa maksimalnom rezolucijom 16 MPx (4608 x 3456 Px), do kojeg svetlo dolazi preko objektiva raspona 5–80 mm (ekvivalentno 28–448 mm u 35 mm formatu) sa otvorom blende f3,5–5,9 i stabilizacijom slike. Optički zum od 16x softverski je proširiv do 32x, ali se tada kvalitet fotografije znatno umanjuje i stabilizacija ne radi kako treba čak ni u skoro idealnim uslovima sa dovoljno svetla.

Mozak operacije je procesor DIGIC 4, sa kojim smo se ranije upoznali i koji daje dobar izlazni kvalitet do ISO400, nakon čega je gubitak detalja vidljiv bez potrebe za dubljom analizom. Na poleđini se nalazi displej dijagonale 3 inča i rezolucije 230.000 piksela, koji veoma pristojno prikazuje rezultate koje ste sačuvali na SD(HC) kartici. Aparat da snima video u HD rezoluciji (720p) sa 30, odnosno 25 frejmova u sekundi, a rezultujući klip je zadovoljavajućeg kvaliteta, sa nešto više šuma ako nema dovoljno svetla u prostoriji.

U toku snimanja može se koristiti zum, koji je skoro nečujan, osim ako nije potpuna tišina u prostoriji, a tu je, naravno, i opcija autofokusa, koja radi dovoljno brzo, ali ponekad ne može uspešno da fokusira (pri korišćenju zuma).

Aparat se napaja klasičnim AA baterijama, koje jede kao dete plazmu sa nutelom, pa vam predlažemo upotrebu kvalitetnih punjivih baterija radi što veće autonomije, a uvek sa sobom nosite i rezervni par. Kvalitet izrade je u skladu sa cenom, te plastika nije najvišeg kvaliteta, ali je aparat čvrst i nemate osećaj da će se slomiti ako slučajno sednete na njega (mada vam to ipak ne bismo preporučili).

Hod tastera je kratak i odsečan, a točkić klikće dovoljno glasno i tačno, pa znate da ste ga pomerili za jedan podeljak. Gumenih delova na rukohvatu nema, ali i bez njih, zbog veličine i ispupčenja koja zapravo predstavljaju rukohvat, solidno leži u ruci i neće vam lako pobeći.

Sa softverske strane, osim četiri poluautomatska moda (M, Av, Tv i P), imamo Auto, Live, SCN, Effect, Quiet i Video. Prosečan korisnik najčešće će staviti točkić na Auto i zaboraviti na sva druga podešavanja, a to nas dovodi do objekta s naše desne strane.

Star je oko dve godine, ima ekran dijagonale 4,3 inča, senzor veličine čiodine glave rezolucije 8 MPx, nema zoom, video snima u Full HD rezoluciji (1080p) pri 30 fps i trudite se da ga nikada ne zaboravite kod kuće. Da, u pitanju je pametni mobilni telefon. Odmah ćemo reći da je kvalitet zapisa fotografija i videa daleko bolji kod Canona, kao što bi i trebalo da bude zahvaljujući kvalitetnijoj optici i znatno većem senzoru. Tek najnoviji smartfonovi počinju da pariraju čak i ovoj najjeftinijoj klasi fotoaparata, ali... Ono što nam se uvek iznova dešavalo za vreme testiranja je – pitanje gde da spakujemo Canona? U džep ne može da stane, torbicu nemamo (i ko će da je vuče sa sobom), iz ranca treba nekoliko trenutaka da se izvadi, pa je najčešće ostajao tamo jer „ko će da se cima da ga vadi” kada do godišnjeg odmora ima još nekoliko meseci. Možda je čudno ovako nešto napisati u testu, ali to je realnost, pošto SX160 IS nije mali aparat koji tek tako možete poneti sa sobom. Tu su još i rezervne baterije ili opcija da stalno vodite računa o tome da li su one u njemu napunjene. Sa telefonom je već druga priča. On mora da bude napunjen kako biste bili dostupni ili mogli da igrate igre/surfujete netom, stalno vam je pri ruci jer vam svako malo treba za nešto, a kada treba da se škljocne, aplikacija je udaljena samo na jedan dodir prsta. Da ne pominjemo pomamu za Instagramom i dodavanjem njegovih efekata na fotografije, pored drugih aplikacija slične namene. U prevodu, stalno imate kraj sebe jednog „idiota” kojim uvek možete da napravite fotografiju u datom trenutku, a koliko nas u digitalnom dobu ide da razvija slike? Da li se uopšte sećate onog vremena kada ste morali da se nađete s nekim da biste videli njegove fotke sa letovanja, žurke i slično? Sada samo kliknete na opciju „Send via...” i to je sve, da ne ulazimo u druge vrste šerovanja (sa fotoaparatom vam je za sve te „napredne” opcije potreban kompjuter). Kvalitet koji pruža je za te svrhe sasvim korektan i većini ljudi više nego dovoljan, jer nisu svi opsednuti elektronskim napravama i najboljim kvalitetom kao čitaoci ovih redova.

Kraj ere fotoaparata kao uređaja koji beleži samo fotografije odavno se dogodio, a sada polako dolazi vreme kada je njegova asimilacija u all-round uređaje izvesna, makar kada je reč o uređajima za svakodnevnu upotrebu, od kojih se ne traži najviši kvalitet već dostupnost u svakom trenutku.

Ovo je možda samo nastavak tekstova iz prethodnih brojeva, kada smo analazirali fotoaparate sa operativnim sistemom Android i njihovu bliskost sa mobilnim telefonima. Međutim, za razliku od njih, ovde je reč o klasi koja je dostupnija znatno širem krugu ljudi i treba se zapitati da li vam je potreban aparat koji ćete tek povremeno koristiti (u specijalnim slučajevima) ili rešenje možete potražiti u nekoj drugoj vrsti uređaja u istom cenovnom rangu?

Naravno, odgovor nije isti za sve. Ako vas interesuje (kvalitetnija) fotografija i ne pada vam teško da nosite aparat sa sobom, Canonov PowerShot SX160 IS predstavlja dobro rešenje koje će vam omogućiti dovoljno kontrole nad fotografijama, a da za kupovinu samog uređaja ne morate da uzimate kredit od banke.

Vojislav VUJANIĆ