AMD A4-5300, A6-5400K, A8-5500, A8-5600K, A10-5700 i A10-5800K

U nekoliko prethodnih brojeva nadaleko i naširoko smo pisali o AMD-ovim APU-ovima. Upoznali smo se sa konceptom, tehnologijom, mogućnostima, dobrim i lošim stranama. S obzirom na to da na naše tržište nisu svi modeli iz ponude stigli istovremeno, do pravog uporednog testa morali ste malo da se strpite. Nova generacija APU-ova Trinity, kompatibilna sa novim FM2 soketom, broji osam članova, šest sa prefiksom A i dva modela Athlon X4.

Umesto zasebnog testiranja svih modela, uporednim testiranjem cele generacije na identičnoj platformi mogu se na vrlo plastičan način porediti razlike između konkretnih modela i direktno izvršiti klasifikacija prema potrebama kupaca. Ovoga puta izostali su Athlon modeli, jer se u suštini radi o APU-ovima bez grafike, pa bi njihovo testiranje dodavanjem diskretne grafike bilo neravnopravno.

Sam APU, kombinacija CPU-a i GPU-a na istom parčetu silicijuma, upakovanom u paket male termalne disipacije i potrošnje, stvorilo je odličan proizvod, koji već neko vreme predstavlja primarni fokus AMD-a. Nakon jezgra Bulldozer, sa platformom Trinity stigla su optimizovana jezgra Piledriver, pa je AMD konačno predstavio APU kakav je trebalo da bude od samog starta. Da podsetimo, jezgra Piledriver i dalje sačinjavaju moduli sa po dva ALU i jednim FPU delom, što znači da se problemi po pitanju performansi i dalje mogu javiti prilikom rada sa aplikacijama koje se oslanjaju na operacije sa pokretnim zarezom.

I kada je GPU strana u pitanju, izmene nisu prevelike, a GPU u novim APU-ovima je sposoban za DirectX 11, OpenCL 1.1 i OpenGL 4.0 biblioteke, a zadržan je i hibridni Crossfire. Očekivano, zarad boljih GPU performansi AMD je popravio i rad sa memorijom, pa novi APU-ovi bez ikakvih problema rade na taktovima od 1866 MHz i više.

Modeli koji su stigli kod nas na test klasifikovani su prema nameni na modele A4, A6, A8 i A10, kao i na K i „ne-K” modele. U suštini A4, A6, A8 i A10 u startu klasifikuju proizvode prema mogućnostima, dok su K primerci namenjeni onima koji overklokovanjem žele da izvuku apsolutni maksimum iz svog sistema.

A4 5300 i A6 5400K predstavljaju jeftiniju ulaznicu u APU svet. U oba slučaja radi se o dvojezgarnim APU-ovima sa solidno visokim taktovima i pristojnim integrisanim grafikama. Za razliku od ostatka ponude, modeli A4 i A6 imaju duplo manje L1 i L2 keš memorije, što je direktna posledica izostanka dva dodatna jezgra, odnosno jednog modula. Slabiji A4, takođe, ima ograničen memorijski kontroler, pa je nativno podržana memorija na 1600 MHz, što ne treba da vas obeshrabri jer će na većini ploča ovaj APU raditi sa memorijom i na taktovima koji su viši od 1866 MHz. Najslabiji GPU iz porodice ima 128 Radeon jezgara koja rade na 723 MHz i koje AMD naziva Radeon HD 7480D. Za razliku od njega, kod A6 nalazi se osetno jači Radeon HD 7540D sa 50 odsto više Radeon jezgara i nešto višim radnim taktom. U startu je podržana memorija na 1866 MHz, a tu su i za po 200 MHz više default i Turbo frekvencije. Za razliku od A4, A6 ima sufiks K, što znači da je overklok kod njega moguć i bez manipulacije sa magistralom – dovoljno je samo povećati vrednost multiplikatora kako bi se dobio viši radni takt.

Sa modelima A8, konkretno A8 5500 i A8 5600K, ulazimo u mnogo ozbiljniju priču. Naime, sa duplo više jezgara i osetno jačom grafikom (naravno, i cenom) modeli A8 predstavljaju veliki korak napred. Dva modula donose četiri ALU i dve FPU jedinice, nešto viši TDP kod verzije K, kao i solidno jači GPU deo.

Sa najnižim default taktom serija A8 5500 ima čak 500 MHz viši Turbo takt, što omogućava da u trenucima kada je to potrebno napravi osetnu razliku. Integrisani Radeon HD 7560D identičan je kod oba modela i poseduje 256 Radeon jezgara koji rade na 760 MHz, što je odličan preduslov da se, uz adekvatnu memoriju, ostvare odlični grafički rezultati za ovaj tržišni segment. Nešto jači A8 5600K u startu radi na 400 MHz višoj frekvenciji, a i Turbo mu se „proteže” do 3,9 GHz, što je prilično visok radni takt s obzirom na to da se radi o procesoru srednjeg segmenta. Kao i kod modela A6, sufiks K označava otključani množilac, pa, pored najjačeg primerka A10 5800K, model A8 5600K predstavlja zlatnu sredinu ukoliko želite da se igrate radnim frekvencijama, a ne želite to preterano da platite.

Par koji je ostavljen za kraj pripada elitnoj porodici A10. Radi se o modelima 5700 i 5800K. Isti recept kao kod serije A8 primenjen je i ovde. Nešto slabiji A10 5700 ima nizak default takt, ali visoku Turbo frekvenciju, dok je kod modela A10 5800K situacija obrnuta. Kako svi APU-ovi porodice Trinity poseduju jezgra Piledriver, količina keš memorije po modulu je ista, kao i memorijski kontroler. Očekivano, najjači model sa sufiksom K ima i nešto viši TDP, a i GPU deo je ubrzan pa je sada default takt isto 800 MHz.

Skup naših testova obuhvatio je standardne aplikacije podeljene u nekoliko grupa. Futuremark aplikacije daju ukupnu ocenu sistema koju zasnivaju na velikom broju testova i rezultatima istih. Za razliku od 3DMark aplikacija, programi PCMark imaju sveobuhvatniju bateriju testova, koja u obzir uzima veliki broj parametara sistema. Aplikacije koje mere snagu CPU-a imaju zasebnu sekciju, i pored sintetičkih testova, tu su i veoma realni testovi kompresije/dekompresije podataka sa dva najpopularnija programa za taj posao – WinRAR i 7Zip. Aplikacije koje se oslanjaju na snagu procesora pri renderingu ili transkodingu multimedije imaju svoj zaseban skup testova, koji služi da specifičan krug korisnika upozna sa performansama u ovim aplikacijama. Nekolicina aplikacija u RAM sekciji meri performanse memorijskog kontrolera kroz nekoliko usko specifičnih aplikacija. Naravno, odabrali smo i veliki broj igara sa ugrađenim testovima kako bismo APU-ove klasifikovali i prema ovom veoma bitnom delu.

Kada su u pitanju sistemske aplikacije, stvari su vrlo jasne i mogu se primetiti skokoviti prelazi između A4 i A6, kao i između modela A8 i A10, pre svega zbog velike razlike u performansama grafike, što je posebno izraženo kod ukupnog skora u 3DMark testovima.

Kada su performanse procesora u pitanju, najveća razlika vidi se između dvojezgarnih i četvorojezgarnih APU-ova, pa su rezultati u najvećem broju slučajeva i dvostruko bolji kod modela sa dva puta više jezgara. Naravno, kod pojedinih modela i viša radna frekvencija ima ulogu, pa, primera radi, razlika između A6 i A8 5500 nije toliko velika kao između A6 i A8 5600K, gde oba procesora imaju identične default i vrlo slične Turbo frekvencije.

Slična je priča i kod renderinga i obrade video materijala, posebno zbog toga što ove aplikacije umeju da iskoriste više jezgara, pa su rezultati shodno tome veoma naklonjeni četvorojezgarnim modelima.

Kod rada sa memorijom očigledno je da rezultati zavise od radnih frekvencija APU-ova, pa su performanse manje-više očekivane i rastu/opadaju srazmerno ceni modela.

GPU deo je najzanimljiviji velikom broju korisnika, pa ćemo njemu posvetiti malo više pažnje. Napomenućemo još jednom da smo testove radili sa memorijom na 1866 MHz sa CL9 latencijama, te da performanse mogu i te kako da variraju ako imate sporiju/bržu memoriju u svom sistemu, a očekujete rezultate slične našim.

Sirova snaga GPU dela koju mere 3DMark aplikacije očekivano daju prednost jačim grafikama, a minimalna razlika između identičnih Radeona HD 7560D je tu pre svega zbog nešto viših radnih taktova modela A8 5600K.

U realnim uslovima od A4 APU-a možete očekivati igranje DX9 i poneke DX10 igre, sa kompromisom kada su detalji u pitanju, dok na DX11 naslove možete zaboraviti, osim ukoliko sva podešavanja stavite na minimum. U tom slučaju možete igrati naslove poput ne preterano zahtevnog DIRT 3, samo je pitanje na šta će ličiti igranje kada je sve podešeno na minimum. Već sa A6 stvari se drastično menjaju. Nešto viši radni taktovi i moćniji GPU daju i više od 30 odsto bolje performanse u najvećem broju testova. I dalje će megazahtevne igre poput Crysisa 2 i poluoptimizovanog Lost Planeta 2 biti van domašaja, čak i sa smanjenim detaljima.

Sa A8, dodatna 64 Radeon jezgra prave osetnu razliku čineći igranje DX11 naslova i te kako mogućim. Prosto je neverovatan napredak integrisanih rešenja koja je AMD doneo na tržište u poslednjih nekoliko godina. A8 je odličan primer APU-a sa kojim se bez ikakvih problema možete igrati, i to igrama novijeg datuma. Do modela A10 deli nas A8 5600K, koji je vrlo specifičan APU. On ima identičnu grafiku kao i slabiji A8, uz nešto viši radni takt, pored specifičnosti što ima otključan množilac.

U samom vrhu ponude nalaze se APU-ovi A10 – štedljivi A10 5700 i najjači, otključani model A10 5800K. Oba modela raspolažu najjačim integrisanim GPU-om današnjice Radeonom HD 7660D. Iako je razlika u radnom taktu GPU-a svega 40 MHz, dodatnih 400 MHz kod bazne frekvencije CPU-a umeju da utiču na rezultate, što je i ovde očigledno, taman dovoljno da opravda razliku u ceni. Sa ovim APU-ovima siti ćete se naigrati. I dalje će ultrazahtevni naslovi poput pomenutog Crysisa 2 i sličnih igara koje ipak zahtevaju mnogo ozbiljnije diskretno grafičko rešenje biti van dometa ovih APU-ova, ali će zato sve ostalo raditi sa solidno visokim podešavanjima.

Sa šest izbalansiranih APU-ova, AMD je napravio ponudu u kojoj će svako pronaći model koji će mu odgovarati. Sa jakim modelima A8 i A10 AMD ozbiljno ugrožava niže segmente grafičkih karti, koji sada sve manje imaju smisla jer za mnogo manje novca dobijate kompletnije rešenje. Za osnovne potrebe kućne/kancelarijske mašine A4 5300 će biti sasvim solidan izbor. Prvi korak iznad, A6 5400K, osim osetno jače grafike nudi i otključani množilac, što ostavlja prostor entuzijastima koji vole da iz svog hardvera izvuku maksimum. Naposletku, sa A8 i A10 bez ikakvih problema možete računati na solidne performanse u igrama i ostalim poslovima, a sve to po ceni osetno nižoj od ekvivalentnog Intelovog procesora.

Ivan TEOFILOVIĆ