Promena Recovery okruženja i OS-a na Android uređajima

Šta korisnik može da uradi kada proizvođač zakaže – A.K.A. hardver valja, ali treba im veća zarada?

Kao i kod starije braće, desktop i laptop računara, performanse jednog pametnog telefona ili tabličnog računara ne zavise samo od hardvera. Iako su performanse hardvera jako bitne, od presudnog je značaja da paket softvera koji sačinjava operativni sistem koji pokreće jedan takav uređaj bude prilagođen hardveru na kom će se „vrteti”.

Vodeći proizvođači smartfona, poput LG-a, HTC-a i Samsunga (slučajno ili namerno) ukidaju nadogradnju operativnih sistema posle određenog vremena, pod izgovorom da novije verzije Androida ne mogu dobro da rade na tako „zastarelom” hardveru. Takođe, insistiraju na svojim „unapređenim” rešenjima interfejsa, kao i kastomizacijama koje (uglavnom) čine više štete nego (prave) koristi. Uprkos svemu tome, nezavisni razvojni timovi širom sveta ih već duže vreme demantuju. Mi smo se ovom prilikom pozabavili, kako teoretski, a tako i na praktičnom primeru temom ulivanja novog života jednom uređaju koji je na „izmaku snaga”.

Kako pristupiti problemu

Ukoliko ste ikada imali prilike da instalirate OS na standardnom računaru, sigurni smo da znate da je tamo prvi korak uvek izbor Boot Devicea u BIOS-u. Kod pametnih telefona i tabličnih računara baziranih na Androidu u najvećem broju slučajeva nije moguće tako lako pristupiti opciji sličnoj ovoj, pa se s toga pribegava postavljanju Custom Recovery okruženja radi lakše manipulacije bekapom starog OS-a, podataka, ali i postavci novog OS-a.

Izbor OS-a

Kada je u pitanju izbor distribucije OS-a (popularno nazvanih ROM-ovi) kojim ćemo zameniti postojeći, moramo imati na umu rezultat koji želimo da postignemo. Lista postojećih je poveća, ali u ovom slučaju moramo imati u vidu da to mora biti distribucija koja podržava uređaj koji želimo da oporavimo, kao i da tako sređen uređaj treba da pruži bolje performanse od stanja sa prethodnim OS-om. U suprotnom – „džabe smo krečili!”.

Prvi bekap

S obzirom na to da otključavanje Bootloadera u najvećem broju slučajeva briše sve sa memorije uređaja, jako je bitno odraditi bekap svega bitnog pre toga. Poželjno je uraditi taj bekap na računar, a ne škodi i dodatni bekap na SD karticu, ukoliko postoji podrška za to na uređaju.

Otključavanje Bootloadera i promena Recovery okruženja

Uprkos popularnom mišljenju, za promenu ROM-a (uglavnom) nije potrebno prethodno rootovati telefon. Potrebno je samo otključati Bootloader (ukoliko je zaključan) i staviti Custom Recovery, mada ovaj proces ponekad ide zajedno sa rootovanjem, a većina ROM-ova dolazi sa pristupom rootu omogućenom u sebi po defaultu. Najpopularnija Custom Recovery okruženja su Team Win Recovery Project, ili skraćeno TWRP, i ClockworkMod Recovery, takođe poznatiji po skraćenom nazivu CWM.

Procedura promene Recovery okruženja se razlikuje od uređaja do uređaja. S obzirom na to da postoje uređaji sa zaključanim i otključanim Bootloaderom, proces kod nekih prolazi brže i lakše, a kod nekih sporije i teže. Otključavanje Bootloadera i promena Recovery okruženja se (obično) rade u „jednom cugu”. Nažalost, ne možemo se baviti procedurom korak po korak za sve vrste uređaja, jer ima previše varijacija.

Drugi bekap

Drugi bekap podrazumeva pravljenje kopije sistema, aplikacija i podataka nakon postavljanja Custom Recovery okruženja. Prvo je potrebno uraditi „Nandroid” bekap, što je u suštini pravljenje Imagea postojećeg sistema, slično Ghostu ili Acronisu kod PC-ja sa Windowsom. Na taj način, ako nešto krene po zlu, uređaj možemo vratiti u prvobitno stanje. Ovo obezbeđuje mnogo manje glavobolje, s obzirom na to da ovo nije baš precizna „nauka”.

Ovo se radi iz Recovery okruženja, pomoću Backup/Nandroid opcije, u zavisnosti od tipa i verzije Recoveryja. Savetuje se da se pri davanju imena poštuje generisanje imena tako da bi smo znali tačno koji je to bekap, primera radi „i9000-OriginalROM-2014-08-20” ili sl.

Ukoliko nije prvi put promena ROM-a, preporučljivo je bekapovati aplikacije i podešavanja. Za ove potrebe koriste se aplikacije poput Titanium Backupa. Ovo se razlikuje od Nandroid bekapa, zato što bekapuje samo aplikacije, koje se posle mogu povratiti na bilo koji ROM, dok Nandroid bekapi sadrže sve uključujući i tadašnji ROM. Aplikacije za ovu vrstu bekapa zahtevaju root pristup.

Ovo možda izgleda kao mnogo nepotrebnih bekapa, ali na duge staze „It is better to be safe than sorry”. Ukoliko se desi nešto nepredviđeno, postoji Nandroid bekap za vraćanje celog starog OS-a u netaknutom stanju, a tu su i aplikacije da se ne bismo smarali posebnim skidanjem ispočetka kada instaliramo ROM koji je „po meri” za naše potrebe.

Promena operativnog sistema

Pošto smo se već odlučili za ROM i bekapovali sve što treba, preostaje nam preuzimanje i flešovanje ROM-a na željeni uređaj. ROM je potrebno preuzeti i prebaciti na memoriju uređaja. Može se skidati direktno na uređaj ili prvo na računar, pa sa njega na uređaj. ROM-ovi obično dolaze u obliku relativno velikog ZIP fajla, pa bi bilo dobro da se preuzima sa Wi-Fi konekcije, ukoliko se skida direktno na telefon ili tablet.

Uopšteno, ovaj deo procesa se svodi na rebutovanje telefona u Recovery režim rada i flešovanje ROM-a odatle. To se radi pomoću opcije Install/Install ZIP from SD card, u zavisnosti od okruženja koje se koristi. Kada se odabere ta opcija, potrebno je pronaći fajl gde je smešten i odabrati ga, nakon čega kreće proces flešovanja. Ovaj proces traje neko vreme, nakon čega je potrebno (u nekim slučajevima) uraditi Wipe Data i/ili Wipe Cache. Napomenuli bismo samo da se Wipe Data i Wipe Cache rade u slučaju da se stavlja ROM koji je različit od onog koji je trenutno na uređaju, ili kada se radi Upgrade postojećeg ROM-a na novu verziju. Nakon toga, ukoliko je sve prošlo kako valja, posle Reboota uređaj ima novi OS!

Google Apps

Pošto Google aplikacije (poput Gmaila, Hangoutsa i, što je najbitnije, Play prodavnice) nisu Open Source, Custom ROM-ovi ne mogu da ih ubaciju u svoje pakete. To znači da moraju da se preuzmu odvojeno i flešuju. Proces flešovanja je isti kao i kod flešovanja ROM-a, samo je bitno preuzeti pravu verziju Google Appsa. Nakon ubacivanja Google aplikacija, uređaj je spreman za svoj novi život.

CyanogenMod i Samsung Galaxy S i9000

S obzirom na to da je naš test primerak kom je bilo potrebno produženje života Samsungov flagship model iz 2010. godine, tada jako popularni Galaxy S i9000, nismo imali mnogo problema oko podrške zajednice. Odlučili smo se da stavimo naširoko popularnu distribuciju Androida nazvanu CyanogenMod, pre svega zbog toga što je po zahtevnosti vrlo sličan Vanilla Androidu koji se fabrički može pronaći samo na Google Nexus uređajima. Takođe, veliku ulogu u našem odlučivanju igrala je i činjenica da se tako ovaj, sada već dosta star uređaj može podići na poslednju verziju Androida, KitKat 4.4.4.

Pre no što zagnjurimo u konkretnu proceduru, moramo da naglasimo da se za ovaj praktičan primer koristi ona predviđena za internacionalnu verziju Samsung Galaxy S I9000 koji pokreće poslednja fabrička verzija softvera Android 2.3, i za američke verzije I9000M i I9000T, i ni jednu drugu verziju ovog telefona.

Procedura za postavljanje Recovery okruženja

Samsungovi uređaji dolaze sa ugrađenim jedinstvenim Download Mode režimom rada, koji je vrlo sličan Fastboot režimu rada kod nekih uređaja sa otključanim Bootloaderom. Taj režim rada nam omogućava da uz pomoć Heimdall multiplatformskog softvera otvorenog koda postavimo Custom Recovery okruženje na takav uređaj. Rootovanje fabričkog firmvera nije preporučeno, niti neophodno, ali je bitno da je upaljen Debugging Mode (Menu > Settings > Applications > Development > USB Debugging).

Prvi korak je preuzimanje Heimdalla i instalacija na računar. Postoje već kompajlirane verzije za Linux, Mac i Windows, a za hardkor fanove kôda, tu je i source, pa se mogu pozabaviti i Custom Buildom. Instalacija paketa je prilično straight forward na svim platformama, tako da oko toga ne bi trebalo da imate nikakvih problema. Nakon same instalacije, za proveru u Command Promptu/Terminalu kucajte haimdall version. Moramo samo da naglasimo da, ukoliko na Windowsu prijavljuje grešku, najverovatnije nedostaje Microsoft Visual C++ 2012 Redistributable Package (x86/32bit).

Sledeći korak je preuzimanje željenog Recoveryja na računar. U opticaju za ovu avanturu imamo Semaphore Recovery i CWM Recovery, koje možete da preuzmete sa njihovih cenjenih sajtova. Samo na Windows računarima, potrebno je instalirati drajvere za uređaj. To se čini pomoću zadig.exe fajla iz Drivers foldera Heimdall softvera. Nakon startovanja potrebno je odabrati List All Devices opciju iz Options dela menija. Biramo Samsung USB Composite Device, MSM8x60, Gadget Serial ili Device Name iz padajućeg menija. Ukoliko se ne pojavljuje ništa relevantno, potrebno je sa računara deinstalirati sav Samsung softver, kao što su Samsung Windows drajveri ili Kies. Kada se nešto relevantno u meniju pojavi, biramo Install Driver, pa Replace Drivers i Install this driver anyway ukoliko je potrebno.

Sada sledi gašenje telefona i povezivanje USB kabla sa računarom, ali ne i telefona još uvek. Telefon dovesti u Download režim rada istovremenim pritiskom na Volume Down, Home i Power dugme, pa ga tek nakon toga povezati na USB kabl. Na računaru otvoriti Terminal/Command Prompt na putanji gde se nalazi Recovery Image i otkucati heimdall flash --kernel Image-Filename –no-reboot. Moramo da napomenemo da se File možda zove drugačije nego u ovom primeru komande i da na to treba da se obrati pažnja. Nakon pokretanja komande, na telefonu će se pojaviti transfer bar koji pokazuje status flešovanja. Po završetku procesa, telefon skinuti sa USB-a i kombinacijom tastera Volume Up, Home i Power ga dovesti u Recovery režim rada. Bitno je samo da se odmah opet rebootuje direktno u Recovery, zato što se može desiti da bude „pregažen” od strane Stock ROM-a, kao da nikada nije ni instaliran, što bi zahtevalo ponavljanje celog procesa. Bitno je napomenuti da je nekad potrebno da se neke komande pišu velikim slovima, primera radi: „KERNEL” umesto "kernel”.

Instalacija CyanogenMod ROM-a i Google Apps-a

Za instalaciju CyanogenMod ROM-a i Google Appsa potrebno ih je prvo preuzeti na računar, a zatim i prebaciti na telefon. Bitno je preuzeti verziju CyanogenMod ROM-a za I9000, jer druge neće raditi. Takođe, verzija Google aplikacija mora odgovarati verziji Androida koju taj ROM ima. S obzirom na to da je telefon još uvek u Recovery režimu rada, potrebno ga je ponovo povezati sa računarom pomoću USB kabla i omogućiti pristup njegovoj memoriji (emulacija SD kartice). Navigacija u Recoveryju se vrši pomoću Volume dugmića (gore, dole), a izbor se potvrđuje dugmetom Power. USB memoriju prijavljujemo na računar pomoću opcije Mounts and Storage, Mount USB Storage. Na taj način ćemo najlakše da prebacimo Image ROM-a i aplikacija na telefon. Iz ove opcije ne smemo da izlazimo pre kraja kopiranja fajlova, jer izlazak označava odjavljivanje USB memorije sa računara. Na računaru otvaramo taj USB drajv i negde na njega kopiramo fajlove. Potrebno je za svaki slučaj uraditi bekap fabričkog ROM-a pomoću opcije Backup and Restore, a nakon toga Wipe Data/Factory Reset. Sada je sve spremno za zamenu ROM-a. Vraćamo se u glavni meni i biramo opciju Install ZIP, Choose ZIP, te pronalaskom fajla i potvrdom pokrećemo instalaciju. Nakon instalacije ROM-a, na isti način instaliramo i Google Apps. Nakon reboota imamo stari telefon sa potpuno novim mogućnostima.

• • •

Pre nego što se upustite u ovu avanturu, bez obzira na to da li imate I9000 ili neki drugi uređaj, istražujte mnogo, podrobno se pripremite i opremite znanjima iz različitih oblasti, kao i strpljenjem, jer vas ona može dovesti do gubitka prava na garanciju, gubitka podataka, gubitka kose i dobijanja sedih vlasi, gubitka novca, gubitka privatnosti (As if...), sigurnosnih upada ili drugih oštećenja. Sve što radite, radite na svoju sopstvenu odgovornost, tako da, pamet u glavu i srećno učenje!

Petar LONČAREVIĆ