Pingvina, ljudi i kompjutera

Trideset godina nije malo, naročito za jedan IT mesečnik u zemlji sa nekoliko vrlo burnih decenija iza sebe. Kao i ljudi, i „Svet kompjutera” preživljavao je sve one dobre i loše momente koji su nas pratili, a sa njim su odrastali i odrastaju pokoljenja čitalaca zainteresovanih za ogromni univerzum računarskih tehnologija. Jedan deo tog univerzuma jeste i slobodni softver, a o njemu se na stranama ovog magazina pisalo i piše.

Tekstovi koji pokrivaju tematiku iz sveta slobodnog softvera i otvorenog koda pronalazili su svoje mesto u „Svetu kompjutera” od samih početaka GNU pokreta koji je samo koji mesec mlađi od našeg najdugovečnijeg IT magazina. Čitaoci nisu bili uskraćeni za vesti i prikaze slobodnog softvera i verovatno je dosta današnjih korisnika svoj prvi susret sa FLOSS-om (Free/Libre Open Source Software) imalo baš na stranama „SK”. U uslovima u kojima dominiraju vlasnički operativni sistemi i zatvorene tehnologije nije mali uspeh da se povremeno čuje i ona druga strana, ona koja krajnjem korisniku nije poznata, ali od koje dosta zavisi.

Čitava priča počinje da se zahuktava 2005. godine kada Aleksandar Urošević (Urke) počinje svoj saradnički staž pišući redovno o Linuxu i srodnim temama što je kulminiralo „otcepljenjem” u posebnu rubriku od prvog broja 2006. godine. Rodili su se „Laki pingvini”, a Tux šumadinac sa odgovarajućom šajkačom počeo je da krasi nekoliko strana u svakom narednom broju, pod Urketovim uredničkim okom. Polako, tokom godina, pristizali su i drugi saradnici pa je red da pomenemo neke od njih: Ivan Jelić, Petar Živanić, Miloš Knežević, Marko Jovanović, Miloš Ćapin, Nikola Bulj, Ivan Todorović, Mladen Stepanović, Nemanja Tobić, Nenad Dimitrovski, Toma Janković, Bojan Dević, Miloš Dukić, Dragan Krstić, Darko Gergurić, Bojan Stojanović, a nepomenutima se izvinjavamo, njihov doprinos svakako nije manje bitan ili manje cenjen. Uredničku palicu od 2013. godine, sa ponosom i nadom da obavlja dobar posao, preuzima moja malenkost.

Očemu smo pisali? Bezmalo o svemu što se tiče slobodnog softvera. Najveći deo zauzele su recenzije programa, Linux distribucija i operativnih sistema, ali dotakli smo se i drugih bitnih tema. U rubrici je ukupno objavljeno preko 440 tekstova, pri čemu smo se trudili da, na ograničenom prostoru, obuhvatimo što više zanimljivog i korisnog sadržaja. Kroz nekoliko edukativnih i obrazovnih tekstova pokušali smo da vas naučimo kako da savladate prve slobodne korake, a bilo je i ozbiljnih uputstava za „velike igrače”. Videli smo da sloboda mora da se brani i da postoje licence koje to omogućavaju, a tekstovi koji pokrivaju istorijat i uticaj koji pokret softvera otvorenog koda ima na celokupno društvo bili su vrlo popularni. Razvoj softvera i zajednice, kao neodvojivih celina, bila je stalna tema, a Linux kernel je bio primer na kome smo videli kako hiljade programera sa svih strana sveta sarađuje da bi krajnji proizvod došao do korisnika. Pokazali smo vam kako ceo ekosistem otvorenog koda funkcioniše, upoznali smo vas sa ljudima koji su odigrali ključne uloge u pojedinim sferama i pratili smo dešavanja, kako u domaćim, tako i u stranim zajednicama. Bila nam je čast i zadovoljstvo da na stranama „Sveta kompjutera” čitate reči koje su nam uputili velikani kao što su Erik S. Rejmond, Met Malenveg i čuveni Ričard Stolman, a posetili smo i najaktivniju zajednicu na našim prostorima, legendarni LUGoNS, čiji entuzijazam ne jenjava sa godinama, upravo suprotno, što se najbolje vidi u ovom broju u kome izveštavamo sa konferencije koju su organizovali. Naročito smo ponosni na specijal „Slobodni softver na dlanu” koji je besplatno deljen uz SK 04/2014 u kome smo saželi najosnovnije informacije, predstavili najbitnije detalje i prikazali najpopularnije i nezaobilazne programe iz slobodne kuhinje. Za nekoga ko počinje da se interesuje za ovu temu, ovaj dodatak je odlična početna tačka za ulazak u univerzum slobodnog softvera.

Bili smo svedoci nastajanja i nestajanja, što u dinamičnom okruženju kakvo je IT nije ništa čudno, neke projekte i ljude smo ispratili, neke nove dočekali, ali zajednica kao jedno je konstantno jačala i širila se. Vi ste nas čitali, ali i mi smo vas. U našem malom kutku SK foruma pratili smo vaše primedbe, komentare i predloge za tekstove i trudili se da vam u što većoj meri izađemo u susret, a tako će biti i u budućnosti. Posebno nam je drago što je sa pomenutog foruma došlo i nekoliko saradnika, a potraga za novim neprestano traje, pa koristimo priliku da pozovemo čitaoce zainteresovane da daju svoj doprinos „Lakim pingvinima” da se jave i postanu deo kolektiva. Planovi za budućnost nisu strogo definisani, ali cilj jeste, da rubrika opstane i nastavi da širi znanje i svest o slobodnom softveru i njegovom značaju.

Ovo je deveta godina kako Laki pingvini postoje, a nadamo se da će, zajedno sa „Svetom kompjutera”, trajati još dugo. Iako štampana izdanja gube na ekskluzivnosti pred sveprisutnim internetom, tradicionalni mediji opstaju u vršenju važne društvene funkcije, edukacije i informisanja novih i starih čitalaca. Upravo to i jeste cilj ove rubrike, da upozna i uputi čitaoca na jedan sveprisutni, ali nekako manje poznat svet koji nas okružuje, a u kome zaista caruje drugarstvo i zajedništvo, nakon toga lako je snaći se u džungli informacija na internetu. Nama će biti drago da smo uspeli makar pojedine znatiželjnike uvesti u svet slobodnog softvera, jer o njemu se u medijima, van „Sveta kompjutera”, ne piše i ne govori dovoljno. Happy hacking!

Goran STRIČIĆ